Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

OV S law. o a U. ka

| |

Димлер педесетих тодина 19 века, доказивао да то није истина. По њему и њетовим следбеницима, и Хрвати и Орби продрли су у Далмацију тако исто насилно, као и аварски Југословени, као и

толика, друга варварска племена у друге.

византиске области. А што Порфирогенит каже друкчије, то није ништа друго до уобичајена званична теорија византиског царства, по којој је свако варварско племе на царској византиској земљи, дошло оно ту силом или милом, уживало ту земљу као царски поклон, добивен по царској доброј вољи. Димлер је бар веровао Порфирогениту у томе, да је било две словенске сеобе у византиску Далмапију: једна раније, т. ]. сеоба аварских Југословена, из Паноније савремена сеоби осталих Јутословена на Балкан и друга, мало доцнија, т. ]. хрватска, и српска сеоба из закарпатске Беле Хрватске и Беле Србије. Међутим, Јатић је устао и против тога.

По Јагићу, хрватска, и српска сеоба Ny Далмацију не само да је, исто онако као и сеоба аварских Југословена из Шаноније, имала насилан карактер, како то вели Димлер, нето је то била једна иста и истовремена. сеоба са, сеобом аварских Југословена, из Паноније. Другим речима, ОСрбо-Хрвати и нису били нашта друго до Југословени, и то баш ти аварски Југословени из Џаноније. Јагић то оснива, на, факту, да су српско-хрватска наречја, од како ми за њих знамо, стално чинила, целину са осталим југословенским наречјима око. њих. А што Порфирогенит сматра Орбо-Хрвате за северозападне ОСловене, т. j. за сроднике данашњих Пољака, Чеха, Лужичких Орба и т. Д. и што их доводи у Далмацију из северозашадних словенских земаља, т. ]. из Беле Хрватске и Беле Србије, Јагић то објашњава, збрком имена код Порфиротенита. Наиме, Порфирогенит је био чуо, да је у његово време, сем далматинских Хрвата и Орба, било и некаквих Хрвата и Срба иза Карпата, чуо је за Хрвате око Кракова и У Чешкој, и за полапске Орбе. На основу те сличности имена, он је закључио, да, су далматински Хрвати и Орби пореклом од тих северозападних Хрвата и Орба, па, је уједно измислио и некакве племенске државе Ђелу Хрватску и Белу Орбију, из којих су се они тобож добелили У Далмацију под Ираклијем, а које никада нису ни постојале.

Јатићеву теорију, комбиновану са Димлеровом, усвојио је и К. Јиречек. Он допушта, да су Хрвати и Срби у вековима пре сеобе могли становати на Карпатима, т.ј. у заједничкој словенској прадомовини, али, и он држи, да су се они У доба сеобе налазили под Аварима у ПЏанонији и да су тада били Југословени.

Даље, ова научничка школа, која би се могла, назвати Димлеровом, не слаже се с Порфиротенитом ни у томе, да су Орби

ОБОБА СРБА И ХРВАТА НА БАЛКАН:

икада становали у Македонији, и да македонско традско име СОервија долази од Срба. Јер је чудновато казивање Порфирогенитово, да је Ираклије најпре дао Србима само мали крај око (Сервије, а. после читаву половину велике провинције Далмације. По тим научницима, Порфирогенит се и у том случају шобркао због сличности имена. Он је мислио, да, име македонскот града Сервија долази од Срба, па је на основу тога измислио, да, су Орби становали неко кратко време у Македонији. Од чета долази то име, које се тако помиње још у 10 веку, то нам ти научници не објашњавају.

Напослетку, Димлерова школа, спори и Шорфирогенитов податак, да су Орби још од досељења посели целу југозападну половину далматинске – провинције, од Цетине и Врбаса па на овамо. Место тога, она држи, да су се Орби спочетка настанили само у брдској Србији или Рашкој, а да су се по оним другим областима, које Порфирогенит око средине 10 веха рачуна у српске, најпре населила, сасвим друга југословенска племена, над којима. је тек доцније, рашћењем рашке државице, раширено српско име. Шорфирогенит пак, незнајући то доцније порекло српског имена у тим другим областима, и видећи само да су се оне у његово доба звале српскима, 'измислио је да су оне биле српске још од почетка.

Ово потпуно одбацивање свих ШПорфиротенитових података о сеоби аварских Југословена и Орбо-Хрвата у: византиску провинцију Далмацију, као и замењивање тих података сасвим другим хипотезама, ма да потиче од великих научних ауторитета и ма да се заснива на јаким аргументима, ипак захтева, још једну ревивију, која остаје у задатак науци нашег века. Изгледа да не прича само Порфиротенит, да су се Хрвати и Срби доселили у византиску провинцију Далмацију тек после панонских Авара и њихових тамошњих Јутословена, и да су ту дошли са реке Висле. Изгледа да су тако причали и сами Хрвати и Срби Порфирогенитовог времена, т. ј. из средине 10 века. Кад на пр. Порфирогенит тврди, да су се Хрвати, дошавши у провинцију Далмапију, борили ту извесан број година, са Аварима и са аварским Југословенима, док их нису савладали, да су се остатци Авара, односно и аварских Југословена, (које он често брка са Аварима), сачували међу далматинским Хрватима, чак до у његово доба, — он то ваљада не говори из своје главе, него су то морали товорити његови савременици Хрвати, па, је ствар дошла и до његових уптију. Кад он на пр. износи долазак Хрвата у провинцију Далмацију под петорицом браће и двема њиховим сестрама, које нам и по имену ређа, кроз његове редове ту по свој прилици одјекује нека хрватска летенда из 10 века о сеоби. И број 7 и та

07 —