Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕОБА ОРБА И ХРВАТА НА БАЛКАН

имена и цела та причица звоне сасвим легендарно. Кад он на. пр. казује, да и његов савременик, хумски кнез Михаило Вишевић, и рашка српска династија, воде порекло чак од. оног првог српског кнеза, под којим су се Срби кренули са Висле на Балкан, да су отуда и сами Рашани и сами Хумљани, па сем њих и Требињани, Неретљанци, Босанци и Дукљани, лако може бити, да није само он тако мислио, него да су по свој прилици и сами ти српски дворови 10 века, и сам тадашњи словенски живаљ по. горе наведеним областима, сматрали, да су се њихови претци доселили на Балкан као Срби, и то са Висле. Према томе, Порфирогенит би ту само препричао српске летенде о тој сеоби. То се већ одавно тврдило у науци, а и у најновије време неки то опет наглашавају. Порфирогениту, који

је и иначе прибрао толике податке о хр-'

ватским и српским државама до свог времена, није било тешко доћи и JO THX летенада. Он их је могао скупити или лично, на пр. у разговору са каквим Хрватима и Србима, својим савременицима, или посредно, на пр. преко византискчх чиновника и изасланика, који су долазили у хрватске и српске земље.

Настаје питање, да ли су Хрвати и Срби Порфирогенитовога доба, т. j. на 300, 350 или најдаље 400 година од како су се они, и по Порфирогениту и по нгучницима, који њему не верују, доседали на Балкан, у својим легендама били све побркали о тој сеоби: и откуда су пошли, и кад је то било, и како је то текло, и на кога су они у новој отаџбини наишли, и шта су с тим претходницима. ту урадили, и у које су се области уселили Хрвати, а у које Срби“ Они пак научници, који причу Порфирогенитову о становању Срба и Хрвата, на Висли односе не на доба сеобе на Балкан, него Ha раније векове, кад су Хрвати и Орби, заједно са осталим Оловенством, живели иза, Карпата, могли би се још запитати, зар је хрватско и српско предање 10 века, које ваљада звони и кроз ту причу, боље запамтило праотаџбину српску и хрватску, него ли њихову тобожњу · постојбину из доба сеобе на Балкан, т. ј. Панонију“

Сем српских и хрватских предања, Порфирогенит је, изгледа, употребио за своје казивање о српском и хрватском доласку у данашње крајеве, и старије писане извере. Одатле ће ваљада бити Порфирогенетова хронологија тог доласка, као и мало ранијег доласка. аварских Југословена у те исте земље, т. )]. податак, да се све то десило за цара Ираклија, и да је долазак аварских Југословена. претходио доласку Хрвата и Орба, а долазак Хрвата доласку Срба. Сем тога, из писаног је извора канда узета и Порфиротенитова сведоџба, да су се Орби, пошто их је Ираклије најпре населио у Македонији, хтели вратити својој кући, али да.

су се, прешавши Дунав, покајали, па су, преко византиског команданта Београда, молили цара за друге земље, на што је Ираклије и њих сместио, поред Хрвата, у провинцији Далмацији. Ове су то тако одређене појединости, да их је Порфиротенит тешко могао наћи у савременим хрватским и српским предањима, нето пре у каквим старијим Делима, јер се он и иначе служио старим књигама и Ддокументима. —

Дакле, како се чини, Порфирогенит је о досељењу Хрвата. и Срба на Балканско Полуострво писао, не из своје главе, већ нешто. по српско-хрватским легендама 10 столећа, а нешто по писаним изворима. Уосталом, Порфирогенит није HH иначе. лажљив и непоуздан писац. Додуше, он је у својој грађи могао по негдб наићи и на збрку, а по нешто је можда и сам збркао. Или једно или друго је ваљада, случај, кад он на пр. не разликује Аваре од аварских Југословена, кад за (Србе каже, да им је Ираклије најпре доделио само (Сервију у солунској теми 10 века, а затим да им је дао велику просторију, т. ј. читаву половину провинције Далмације и т. д. Али, Порфирогекита не треба хватати за сваку реч, као тшто се то и иначе не ради ни с њим самим, ни са другим старим историчарима. Због по неке бесмислице не сме се олако одбацити цело његово казивање.

Од тога Порфирогенитова казивања до сада се потврдио бар хронолошки де, т. ј. да се словенски живаљ наместио у провинцију Далмацију тек за Ираклија. И по натписима далматинске Салоне (С0лин) излази, да она није заузета и разорена од Авара и аварских Југословена, ни од Србо-Хрвата све до почетка Ираклијевог царовања. А и по Ираклијеву савременику, Исидору, епископу шпанске Севиље, Словени су тек у почетку Ираклијеве владе отели Византији Грчку, што је у та времена значило не само праву Грчку, него у опште византиски Балкан. На, тај начин, ретко ко још данас држи, као Јагић, да су се Оловени, па са њима и Србо-Хрвати, спустили на Балкан, па. и у данашње српско-хрватске земље, још у 6 веку.

Додуше, много већи део Порфирогенитових тврђења о хрватско-српекој сеоби на Балкан остаје за сада још непроверен. Амо на шр. спадају Порфирогенитови податци, да су Хрвати и Орби до те сеобе живели на словенском северозападу, као део доднијих висланских Белих Хрвата и Белих Срба из Порфирогенитова доба, да су се и једни и други доселили у провинцију Далмацију, не заједно са аварским Југословенима, житељима Паноније, него засебно и доцније од њих, и то прво Хрвати, па онда Срби, да је хрватска и српска сеоба била пријатељска према Византији, на супрот непријатељској сеоби Авара и аварских Југословена, да су

— 199: —