Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

_

CROORII или ЗЕМЉОРАДНИЧКИ ЗАМОН

преко Дунава, а не преко Саве, и то опет

недалеко од Београда, и да су шрема томе путовали преко северних Карпата, па. даље између средњег Дунава и румунских Карпата.

Литература: Шротивници Порфирогенита: Е. Оштијег, Џђег де дезбе Сеschichte der Slaven in Dalmatien {1856); Ф. Рачки, Опјена старијих извора за XDватску и српску повијест средњега вијека. (Књижевник, ], 1864); Бијела Хрватска. и Бијела Србија (Рад, 59, 1880); Грот и Флорински о к. Багренородному (Рад, 59, 1881); МУ. Јаре, Еш Каре! ааз дег Сеschichte der sidslavischen Sprachen [(Archiv ir slavische Philologie, 17, 1895);

'K, Jireček, Die Romanen in den Stidten 'Đalmatiens wihrend des Mittelalters, 1

(1902), 31 :и д.; К. Јиречек, Историја. Срба, превео Ј. Радонић, 1 (1922), 77 И д.; В.

Bury, The treatrise De administrando Im-

perio {[Byzantinische Zeitschritt, 15, 1906, преведено од JIoxMepa, BjecHWK SeMajbског Аркива, 10, 1908). Вигу пришисује тобожње нетачности Порфирогенитова | ка– зивања о сеоби Хрвата и Орба на Балкан, не самом Порфирогениту, већ хрватскосерпском предању 10 века.

Браниоци Порфирогенита: К. Грот, Извјестија К. Багрјанороднато о Сербах и Хорватах, 1880; 7. Флорински, К. Порфитогенит как шисатељ о јужних Олавјанах перед судом новјејшеј крилики | (Журнал Министарства Народне Просвете, 213, 1881); Ф. Кос, Из згодовине Југослованов в шестем столетју mo Op. (Известија. муз. др., 8, 1893); В. Клаић, Повјест Хрвата, 1 (1899). В. Клаић, Хрватска племена. од 12 до 16 стољећа (Рад, 130, 1897); Н. Ноmamo, Хисторија средњега вијека, III (1905): PF. Westberg, Ibrahim's Ybn-Jakubs Reisebericht iiber die Slavenlande aus dem Jahre 965 (Зашиски Императорске Ажкадемије Наука, 8, одељење историско-филоmomo, III, 4, 1898); J, Marquart, Osteuropšaische und ostasiatische Streizuge (1903); Н. Жупанић, Бела Србија. (Шримедбе Јапићевом схватању К. Порфирогенита, о Доласку Хрвата и СОрба, Народна СОтарина, 1, 1929); Љ. Хауштман, Шриход Хрватов (Булићев Зборник, 1924).

Д. Анастасијевић.

СЕОСКИ ишли ЗЕМЉОРАДНИЧКИ ЗАКОН (Nomos веогр кб), византиски за коник, објављен за владе Лава III Исавриског и сина му Константина У Копронима, и то истовремено са Еклогом или одмах после ње, дакле 739—740. Подељен је, према најстаријој реценсији у аморосијанском рукопису, у 82 параграфа. Донет је после великих сеоба и премешта ња сеоског становништва у 7 и 8 веку. Одредбе законика имају већином кара тер прописа пољске полиције, и односе се највише на крађе плодова и дрва, крађе или оштећења, плугова, кола, на шпреступе чувара стада, на штету коју на-

'несе или претрпи стока, на обрађивање и

закуп пољских добара. Закон садржи великим делом потпуно ново право, и у најстаријој реценсији сасвим је слободан од утицаја Јустинијановог права. На основу неких прописа у њему о сеоској заједници, неки су писци мислили, да. је ту утицај словенског права.

Сеоски закон је рано преведен на словенски, по Зигељу за владе цара Оимеуна у Бугарској, и послужио је као главни извор за правну компилацију у средњевековној (Србији, познату под именом: Благовернато и христољубивато цара Јустинијана закон о записанији.

PP...

СЕР (CEPE3). B. y Додатку. CEPBMJAH, синоним за минерал МиЛОШИ. о 7

СЕРВИЕР ЖОРЖ (бегутегез), француски музикограф. Поред дела о Багнеру, Веберу, француској модерној музици, о Немачкој под Наполеоном, и више романа, C. je написао књиту А фауегз ГАштећеHongrie, cites et sites [1908], y којој говори и о Оловеначкој, Хрватској, Босни и Херцеговини. Своје бављење у Београду описао је у Revue politique et litteraire, 1899. И. И.

СЕРВИЈСНКА ЕПАРХИЈА, средњевековна. словенска црквена област Ha граници југозападне Македоније m Тесалије. (Оедиште епископа било је у Сервији (турски Серфиџа), недалеко од десне обале македонске Бистрице, старог Алијакмона. По објашњењу цара Константина Порфирогенита, (Сервија је добила име по једном српском властелину, који је ступио у службу цара, Ираклија, и од њега добио то место у Солунској теми. За македонског цара Самуила Сервија је била. врло важна тврђава под управом храброг вој-. воде Николице. — До 1001 потпадала. је O. Е. под преспанску, доцнију охридеку архиепископију, а те је године, пошто је и Сервија заједно са Бером поново дошла под византиску власт, ушла у састав берске митрополије, заједно Ca козилском и петрском епархијом. Поново. је враћена под власт охридске архнешископије 1293 са, освајањима Теодора Комнина. Имала је права на 30 клирика, и 30 парика. Због (О. HE. вођени су чести спорови између. цариградске патријаршије и охридске архиешискошије. Оловенски елеменал у Q. Е. ишчевзао је готово потуно.

Рат,

СЕРВИТИУМ. В. Стара Градишка..

СЕРЕС МАРСЕЛ ДЕ (Зеггез), француски природњак (1782—1862). Наполеон је 1909 поверио O. судско уређење Илиреских Провинција. Доцније је СО. био професор тволотије и природних наука у Монпелјеу. Путовао је по Аустро-Угарској, и писао је о Војној Граници и Хрватској, ко животу и обичајима нашег OI

И.

— 1904 —