Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
O CO и,
"источним подножјем | (О.
СЕРПСКА ПЧЕЛА или Нови Цветник, поучно-књижевни забавних. Излазио је У Будиму 1830—1841, под уредништвом ПЏавла Стаматовића. У ИЕ
СЕРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ излазио је
једанпут месечно, под уредништвом 'То-.
дора Павловића, у Будиму |L
СЕРПСКИЈА НОВИНИ, политички JIHCT. Излазио је два пута недељно у Бечу, 1791 до 1792, под уредништвом Грка Маркидеca Пуљо. 0. Н. је била први српски политички лист у 18 веку. У 077
СЕРТА, планина у Јужној Орбији, између река: Брегалнице-Мриве ЛакавицеГарванске Реке-Вардара-Олатине-Халги Дере, јужно-југозападно од Штипа, а, источно-североисточно од Градског и Криволака. С. се пружа од северозапада према југоистоку, а највиши висови у томе правцу су: Јеран (573 м), Тиса (Додоле) (674 м), Штиркаљево (710 м), Стране (819 м), Голошац (895 м), Иљев Камен (758 м) и Чанак Тепе (923 м). Од Штиркаљева. одваја се шрема југу огранак, који је од тлавног била одвојен долином речице Дралте, или на доњем току Пепелишке Реке. На њему су истакнутије тачке: Корисорти (616 M) и Орла Бајир (535 M). Q. je сеиромашна. текућим водама, и највећим дедом је гола. Шири појас шуме налави се на највишим деловима североисточне падине Стране, Голошца и Чанка Тепе, а пружа се јужно од села. Драгова. до Гарвана, и даље на јут- југоисток. (Северопролази друм Штип — Радовиште — Струмица, а преко планине, колски пут Штип—Кара Хоџали—Криволак— Кавадарци. JI.
СЕРУМЕ производе код нас по један завод у Загребу и Оуботици, Државни Бактериолошки Завод у Крижевцима и »Камендин« Д. Д. за. Производњу Серума. у Новом Саду. Државни је завод 1928 продуцирао (О. противу бедренице (прострела) 31.948 оброка, за велике 'и' 2.220. оброка за, мале животиње, (С. 412 1, 0. противу врбанца за симултано цепљење 60.057 оброка, по ШЦастеру 520 1, симултаног (. противу врбанца 588 1 и лековитог (ралид) 230 1, 0. против колере перади 95 ] и т. д. Ове је то потрошено у земљи.
»Камендин« је основан 19921/99 са, ажциским капиталом | 3,000.000 (акције ~ по 500 Дин, све у домаћим рукама). ПШродукција тодишња, износи: О: против прострела, око 120.000 оброка, О. 800 кг, цепива против колере перади око 400 кг и СО. око 200 кг, преко 200 кг вируса за имунизацију свиња, које служе као лиферанти за О: против свињеке куте до 2.000 ], по 100 кг против септикемије и паратифуса, свиња, ждребећака, колипаратифова, 10 кг O. 20.000 оброка, лимфе против овчих JI
тиња. Од дијагностичких средстава, проду-
6.000 оброка, лимфе против свињских 00-
СЕСИЈА
цира као и државни завод туберкулин, малеин и бактериске препарате за тамањење пацова и мишева. У заводу се вртше бесплатно бактериолошка. истражива– ња. Завод је изграђен тако, да се може цела продукција повећати – петоструко. Стоји под државном контролом. -
CECBETE. 1. Село у Хрватској, у Загребачкој Области и у загребачком срезу; уз друм Загреб—(О—Дутосело (—Крижевци), где се одваја, цеста 0—Св. Иван Зелина (— Вараждин); железничка станица Ha, прузи Загреб—(О0—Дуго Село (—Крижевци), од Загреба 13 км к истоку. Имају
516 ~ становника, поглаварство општине
(9.642. становника), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф, творницу саламе и сухомеснате робе (твртке К. Рабус и син у Затребу). Жупеска црква G. спомиње се већ 1334.
У општини (. највеће је село Чучерје (Доње и Горње), у долини потока Ч., за. Медведским Брегом (361 м), од (СО. 8 км (правац) K северу - северозападу. – Има. 1.312 становника, римокатоличку жупу и тучку школу. ЛЖупска црква Блажене Дјевице Марије спомиње се већ 1334. Данашња црква, красна барокна, грађевина, много је штетовала од земљотреса, 1880. Опомиње се први пут 1201, када је краљ Мирко, на молбу загребачког бискуша, Доминика, одредио границе поседу загребачкота каптола, коме је и Ч. припадало.
2. Пожешке (., село у Славонији, област Oce, срез Пожега, општина и пошта, Кутјево; од Кутјева 75 км (правац) к јутозападу. Имају 258 становника, римокатоличку жупу и пучку школу.
J. M-w.
СЕСИЈА, земља за обрађивање, коју уживају скоро сви српски парохиски свештеници, као део своје дотације, у епархијама, бивше карловачке митрополије (бачкој, вршачкој, темишварској и сремској). Већ у средњем веку постојао је закон у српској држави, да сваки парохиски свештеник има права на 3 законите њиве, које су властела дужна била давати 88, издржавање свештеницима по њиховим селима, без икаквих властеоских и државних терета. За време великих митрација српског народа под аустро-утарску власт, црквени и народни представници успели су, почетком 18 века, да тај обичај утврде и у Орему и Војводини. Тако је та земља, ранија законита њива, названа (., према називу основне количине земље једнога потпуног поседника шо угарским законима. По тим законима, (О. је у 18 и 19 веку сачињавало 8 коса, ливада и 24 јутра добре земље, или 32 јутра слабије и 40 јутара лоше оранице. Отуда огромна, већина и данашњих парохиских (О. у поменуте четири епархије карловачке митрополије износи између 32 и 44 јутра. (О. има у 102 парохије, и све
= 195. —