Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ОВОТРЕ ДРАГОЦЈЕНЕ КРВИ ИСУСОВЕ

заједно износе хБати.

СЕСТРЕ ДРАГОЦЈЕНЕ НРВИ ИСУСОВЕ установио je 1834 Гаспар де Буфало (— 2812 1837, Рим), а организовала Марија ди Матиз (Мага 4 Мана), Од Цр'кве су добиле похвалу 1855. Главни им је циљ нетовати хришћанску љубав и поучавати женску младеж. Дошле су 7/10 1679 у Босну, и настаниле су се у данашњем Назарету (у почетку су сестре Назаретом називале кућицу, у којој су се настаниле, када су дошле у Босну) код Бање Луке. Данас их има у Босни 151: У Назарету, Бањој Луци, Бихаћу, Зеници, Јајцу, Босанској Градишци, Александров пху, Маховљанима, Горњој, Оредњој и Долњој Новој Тополи. Од 1894 имају у Назарету и своју покрајинску управу, док су им ранији станови сматрани подружницама матице у Риму. У Назарету, Бањој Луци и Бихаћу држе више девојачке школе са конвиктима, у Зеници и Јајцу више девојачке школе, а у осталим местима основне школе. Осим тога, поучавају у музици, ручном „раду и страним језицима.

Лите U y pa: Buchberger, Kirchliches Handlexi {I, 1907), a roma U ске управе у O o:

СЕСТРЕ СВЕТОГ HPMMA основао је 1844 капудин 0. Теодосије Флорентини (— Кур, 1865) у Менцинтену, у Швајцарској. Главна им је задаћа, обучавати женску младеж и неговати болеснике. Устав им се темељи на правилима трећег реда Св. Фрање Асишкота, а први их је одобрио курски бискуп Гапшар 1845. Када се дружба. распространила, и прославила. деловањем, одобрио је 20/11 1878 и папа Лав ХШ. Најстарија јој се матица налази у ШвепђоМШи у швицком (5ећугул) кантону. Када су се 1866 из Ђакова. одселиле милосрднице, тада је бискуп Штросмајер у њихов напуштен самостан позвао из Ингенбола (., (О. К. На овај позив дошло је у Ђаково 1868 првих 10 сестара, које су одмах преузеле женску основну школу, препарандију и болницу. 1879 ђаковачке су сестре отвориле и вишу девојачку школу, ватим стручну школу и забавиште, а 1907—1908 подигле су себи нов самостан. До 1883 деловале су само у Ђакову, а од тада су се постепено шириле на све стране. Услед тога. се развила, посебна, јужнословенска покрајина, која има матицу у 'Ђакову. Јужнословенска покрајина броји око 450 сестара. Ове у Ђакову и у Доњем Михољцу обучавају у државној женској основној школи, а у Босанском Броду и у Херцег Новоме у самостанекој. Осим тота, у Такову и у Херцег Новоме држе више девојачке школе с правом јавности и васпитним заводима, у ЗЂакову, Сухопољу, Сушаку, Вуковару, Босанском Броду, Вису и Херцег Новоме забавишта, у Сушаку

3.750 јутара и #476 кв. 1 ДЕ

пансионат за женску школску младеж, у Белтинцима школу за кућанство и за ручни рад, а у Љубљани школу за шивење. Оне дворе болеснике, немоћнике старце у Вуковару, Винковцима, Славонском Броду, Сиску, Вировитици, Госпићу, Пакрацу, Чаковцу, Новоме Саду, Загребу и т. д. Изван државе ОХО оне делују и у Клементовој болници у Софији, у убожницама у Великоме и у Маломе Лошињу и у надбискупском дечачком конвикту у Букурешту. Ј. Јеленић.

СЕСТРИЋ ШТЕФИЦА, оперна субрета загребачке позорнице (3/11 1895, Беч). У Загребу је свршила вишу девојачку шШколу и Глазбени завод. Први пут је певала 27/4 1918 у Зајчевој Мјесечници. Две године провела је на-осечкој опери, а од 1990 сталан је члан загребачког Народног Казалишта. Пева Марицу у Проданој Невести, Мизету у Боеми и Неду у БајаT(EM8. Hood.

СЕСТРУЊ, острво у Јадранском „Мору. Простире ce између 449 7'—449 19' | сев. шир., а 14"56—159 3' ист. дуж. од Гр., правцем од југоистока (рт Мавровица) к северозападу (рт Крижа) 11 км у дужину, а до 9 KM је широко. Запрема, 14 KM”. (О. је средња карика између отока, Ривња Угљана на југоистоку, а Туна Великога и Мулата на северозападу. У продужењу главне осовине QC. KR југоистоку, налази се оток Иж. Отоке С. и Иж спомиње већ цар Константин УП, око 950, заједно, и шта више у једно их спаја. На С. су највиши врхови: Обручар (186. м), ша коте 150 м, 122 м, 119 м и Каблин (113 м). Једино, истоимено насеље О. има 350 становника. ПЏаробродека. је станица на линији Шибеник—ПрекоО—Сали. О. припада Сплитској Области, прекобиоградском срезу, општини Шреко,

J. Mn

СЕТИНСКИ ВИКТОР, професор Университета у Загребу (30/5 1878, Сухопоље). Гимназију је свршио у Пожеги. После тога пошао је на Високу Техничку Школцу у Бечу, коју је свршио 1904, па је ступио у службу код хрватске владе у Загребу. У тој служби израдио је више знатних основа за разне водне грађевине, и извео је више таквих · грађевина. 1913 ступио је у службу града Карловца, јер је град намеравао израдити неколико великих грађевина," но од њих је једва дсвршен водовод, кад је СО. морао ступити у ратну службу, где је суделовао ког градње утврђења и важних справа за речко броларство. У јесен 1918 именован је 0. за професора Више Шумарске Академије у Загребу. 1990 постао је генерални инспектор вода за Хрватску и Олавснију, а ускоро је именован за професора. господарско-шумарскога факултета у Загребу за водне грађевине, господарске мелиорације и регулацију O OE

— 196. —