Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

СЕЧА. КНЕЗОВА. 1801 сва турска власт у београдском пашалуку била је у рукама четворице дахија (Атанлија, Кучук - Алија, Мула Јусуф, Мехмед - ата Фочић). Одметнувши се од султанове власти у Цариграду, дахије су сматрале, да ће своју

владавину над Шумадијом учврстити нај-'

боље тако, ако обезглаве народ у беотрадском пашалуку. Тако је дошло до дахиске одлуке, да погубе све најугледније људе, народне кнезове и прваке, како би онда над обезглављеним и заплашеним народом лакше и дуже владали. OQO. MK. отпочела, је почетком 1804. Међу првима. ухваћени су и погубљени у Ваљеву (23/2 1804) тамнавски кнез Алекса Ненадовић и подгорски кнез Илија Бирчанин, који су били необично уважени и особито популарни у народу. Ухапшени су под оптужбом, да су били у преписци са аустриским мајором Митезером у Земуну. Чувени архимандрит манастира Ботовађе Хаџи Рувим погубљен је у исти мах у Београду на Калимегдану крај бедема београдског града... Карађорђе Петровић, који је непуна два месеца доцније постао вожд великог народног устанка против Турака, био је међу првима у списку народних првака, које је, по одлуци дахија, ваљало погубити. У неколико махова изасланици дахија долазили су у Тополу, да убију Карађорђа и да његову главу однесу дахијама у Београд. Али је он увек успевао да умакне испред оних, који су долазили да та убију.

0. К. трајала је три недеље, а погубљени су само они, које су Турци на превару ухватили. Али је она ускорила почетак великог устанка. У (С. К. убијено је за четрнаест дана 95 најугледнијих људи, који су се између Орба највише одликовали памећу, уважењем и чашћу, како вели једна аустриска хроника, из тота доба. Кнеза Марка Чарапића из Белог Потока Турци су такође на превару посекли. Али је његов брат, Васа Чарапић, са дружином стигао Турке, разбио их и повратио Маркову тлаву. Турци су пошли у село Болеч, да ухвате и погубе Јанка Гагића, а када га нису могли наћи, поведу да убију његовога сина. Али се на путу за Београд, Гагић, видевши да ће му Турци убити дете, зато што нису натшли њега, јави сам из луга тражећи, да дете пусте пошто им се он предаје. Тако Турци пусте дете, а Гагића, погубе.

„Литература: А. Гавриловић, (Сеча Кнезова (Годишњица, 99); М. Милићевић, Кнежевина Орбија; Мемоари проте Maтије Ненадовића.

М. Миленовић.

СЕЧУЈАЦ АРСЕН ПЛ. ХЕЛДЕДФЕЛД {Szeczujacz), барон, генералмајор (— 13/1 1814, Беч). Започео је служити као кадет 1741 у градишкој граничарској пуковнији, војевао је у аустриском наследном рату м напредовао је до капетана. На почетку седмотодишњег рата. био је мајор. 1/10 1761

СИВЕРИЋ

одликовао се код Швајдница успешним и храбрим четоводством, за што је добио витешки ред Марије Терезије. 1765 постао је О. потпуковник и заповедник банатско-илирске милиције, 1767 добио је ба ронство, 1773 постао је заповедник 18 граничарске пуковније, 1783 генералмајор, касније дворски саветник код илирске двогрске канцеларије. 5. 0.

СЕЧУЈСКА ЕПАРХИЈА. B. Moxawga, епархија. :

СИБИЊ. 1. Село у Славонији, у Осечкој Области, у бродском срезу. Лежи подно Диљ-Горе, уз друм Славонски Брод—Нова Градишка; железничка је станица од Олавонскога Брода 9 км к западу. Има 1.032. становника, поглаварство општине (4.412 становника), римокатоличку и гркокатоличку жупу, пучку школу, пошту и телеграф, средоточну велику пецару ракије, Хрватску Вересиску Удругу.

2. Град у Румунији, у јужном крају Ердеља. Лежи у лепој равници (430 M), којом тече поток (О. Има 45.000 становника, различне народности. Знатно је индустриско и трговачко место, духовно средиште ердељских Немаца (Саса). Негда је C. био столица ердељских великих кнезова, а 15—17 века јака тврђава, Црвени Град, од које су Турци врло страховали. На југу од (О. дижу се Ердељске Планине (Карпати), које проваљује река Олт кроз кланац Црвена Врата (т. зв. по историској, црвено бојадисаној кули), кроз која иде железница, што води из (. у Влашку. По граду СО. наше народне песме зову шрослављенога војводу Ивана Хуњадија, оца краља Матијаша, Сибињанин-Јанком или Јанком од (О. J. M-wn.

СИВЕР, планина у Босни, југозападно од Скрте-Планине, а североисточно од Вуковека Поља. Претежно је састављена од палеозојских и верфенских шкриљаца, 4, делом и од кречњака. Висока је 1.569 м. Има, доста извора и пошумљена је. У њеној близини нема грађених саобраћајних путева. JI.) B.

СИВЕРИЋ, село у Далмацији, област Сплит, срез Книн, општина Дрниш, од Дрниша 3 км к североистоку; железничка, станица на прузи Книн—ПерковићСливно, где се рачва у Сплит и у Шибеник. Има 1.043 становника у 237 домова, пучку школу, пошту. Рударско је место у јужном крају планине Промине. Монте Промина, Талијанско Угљенокопно Д. Д. у Трсту (капитал 10,000.000 лира), има, У С. угљеник, у коме се копа мрки угљен приличног | квалитета (4.500 калорија), смоластога, сјаја, на годину преко 100.000 +. У сопственој циглани за снабдевање угље- · ника, на електрични погон од 30 НР, производи на тодину 600.000 цигала. Д. Д. ДашпаНа (са друштвом Монте Промина) копа угљен код села Велушића (410 становника). Тај угљен има црни сјај, 4.800

== 127 ~—