Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

Вади,

сИВКОоВИЋ

калорија, и нешто више сумпора и пепела од сиверићеског угљена. (Са железничком станицом у Дрнишу веже Велушић жидустриска. 12 км дуга железничка. пруга нормалног колосека. Оба угљеника, добивају електричну енергију од 95 км удаљене хидроцентрале код Рошкога (Олаша, на реци Крки. У тој централи раде 2 Францис - турбине; – искоришћујући 35 мзЈеек. воде са падом од 18:3 м производе 660 НР. У оба рудника има преко 800 радника.

Литература: Далмација (Опоменкњига, издана о конгресу Удружења. Југословенских Инжињера и Архитекта, 1923).

J. M-u.

СИВКОВИЋ ЂУРО, сењски бискуп у другој половини 16 века. Био је родом из Далмације. На тридентском Сабору истакао се својим мишљењем о угледу и над-

лежности црквеног сабора. То мишљење

је и штампано међу списима реченога сабора. Сачувала се и латинска посланица, коју је О. 1575 управио паросима своје бискупије. ТИ.

СИВНКОВИЋ ФИЛИП, подмаршал (28/6 1839, Трст). Свршио је Војну Академију у Винер-Најштату, па је ступио као поручник 28/6 1859 у 5 коњичку драгонску пуковнију. Учествовао је исте године у рату против Италије. 1866 је постао натпоручник код 17 пешачке пуковније, те се истакао у рату против Италије. 1874 премештен је домобранству и постао је капетан. 1878 постао је заповедник Гапбеззећи кеп-батаљона у Боцену, 1882 мајор, 1888 потпуковник и заповедник батаљона. у Линцу, 1889 заповедник домобранске пуковније Салцбург бр. 2. 1891 постао је пуковник, 1896 заповедник 59 пешачке бригаде у Бечу и генералмајор, надаље подмаршал и као такав је пенсионисан.

[ЛЕ

СИГЕТ (Здмвефуаг), варош у Мађарској, у шомоћској жупанији. Лежи у мочарној равници (113 M). Кроз (С. тече поток Алмаш (-Фекете Виз-Драва). Железничка. је станица на прузи Печ—(Печух)—0.—Барч, са, краком С—Капошвар (54 км). (О. чине три дела: унутарњи део са градом (замак), стара варош (главни део) и нова варош. Има 6.000 становника, понајвише католичких Мађара, више цркви, од којих је жупска црква, негда џамија, украшена сликама о борби Зрињскога, и фрањевачки самостан. Турци су (О. двапут опсеДали: 1556 одбранио та је Хрват Марко Станчић: 1566 бранио та је (1/8—7/9) и под њим славно погинуо Никола ШубићЗрињски. Тада су га заузели Турци. 1664 капао је на (О. Никола Зрињеки млађи, али га није освојио. Тек 1688 Турцима га,

је отео марктраф Људевит Баденски.

Краљ Карло Ш дао је обновити град, чије се развалине још виде. На месту, где је Зрињски погинуо, има црквица.

Ј. М-н.

СИГЕТСНА ~ ЕПАРХИЈА. B. Мохачка. епархија.

СИГЊАР РУДОЛФ . ДР,, статистичар (29/7 1870, Загреб). Свршио је гимназију и права у Загребу. 1893 промовисан је за. доктора права. 1892 ступио је у судску службу, и служио је као правни вежбеник у Загребу и Глини, а затим као судија у Загребу (1893—1895). У земаљски статистички уред ступио је 1895. Сарађчвао је при организацији хрватске статистике. 2/9 1913 постављен је за равнатеља. земаљског статистичког уреда. Од 1907 био је главни сарадник земаљског поверенства за установљивање назива места, а од 1913 његов председник. 1919 учествовао је као експерт на Конференцији Мира. у Паризу. Од 1921 предаје на Народном Университету и држи чешће јавна предавања из области статистике. Предаје статистику на Вишој Педагошкој Школи, као хонорарни доценат Ha, EKOHOMCKO-KOмерцијалној Високој Школи и на Университету у Загребу. — Радови су му: СОтатистика грађанског правосуђа. 1883—1894. Пословање судова у Хрватској и Олавонији 1883—1894, Марвински сајмови (1898), Попис житељства и демографске прилике (1910), Претходни резултати пошиса житељства у Хрватској, Славонији, Међумурју и Крку 1920 (1921), Статистички годишњак 1906—1910, Огатистички – атлас 1875—1915, и друте мање пука,

Д. JI.

СИЈАРИНСКА БАЊА, бања у врањском округу. Од железничке станице Лесковац 59 км. Извор је алкалне киселе гвожђевите воде 719 (0. Лечи најразновреније 60лести пићем и купањем. Примитивно је

уређена. Државна. је. „JI...

СИКОЉСКА РЕКА, речица у (Србији, лева притока Тимока. Извире на источној падини Дели Јована, испод врха Малог Дели Јована, (1.058 м), и са. изворишта. тече према југоистоку, покрај села Оиколе и Метриша. Одатле до Речке учини две велике окуке, и почне тећи на североисток, од Мокрања на југоисток, а. од ушћа Чубарске Реке поново на североисток. У Тимок утиче око 2 км, северозападно од места Брегова, односно 10 км југоисточно од Неготина, а 7'5 км узводно од ушћа Тимока у Дунав. Веће притоке 0. Р. су Чубарска и Мала Река са десне стране, а са леве Савинац. Дужина тока 0. Р. је 40:9 км, а површина слива је 198:2 км“. H. B.

СИЛБА, оток у Јадранском Мору, између 4491 и 44795“ сев. шир., а. 149 39' и 14744" ист. дуж. од Пр. Припада Оплитској. Области, шреко-биоградском срезу. Лежи правцем од севера - северозапада. к југу - југоистоку 8 км у дужину, а. запрема 15 км“ површине. Разведеност обале је незнатна; само на сред источне и западне стране има по једна драта тако, да се ту оток сузио у једва 700 м ши-

— 198

O i