Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

року превлаку, која везује северни, шири, део отока (3 км) са јужним, ужим, делом (1% км). У северном делу отока је 80 м високи брежуљак Џеречник, највиши

успон читавог отока. Од њега је на југо-

западу нижи Шијаковац, 67 м висок. У

јужном делу отока је главица Махови, |

само 30 м. висока. Било удара средином отока. Грађено је од вапненца, али је прекрито земљом сипницом. Само једна долина између Џеречника и Шијаковца протеже се према југоистоку и завршује се у дрази Попречници. Клима је сасвим медитеранска: вруће лето (200 до 92490), блага зима (1090 до 1370). Оток је покривен бујном вегетацијом. Гдешто се развила права »макиа«. Најзнатнија раслина, је винова лоза. Нека врста грожђа дозрева већ половином јула. Овца је на, (. једина већа животиња. Од њезиног се млека. прави врло укусан сир.

Становника има око 1.400. Одрасли мушкарци већим делом иду у свет, да нешто зараде; код куће су само жене, деца, и старци. Једино насеље на (. је истоимено село, на. превлаци на два мора: кад је бура, лађе пристају у лучици на југозападу, а кад удари ветар с југа, онда полазе у североисточну луку, која је обележена малим црвеним светиоником. Куће су раштркане посред вртова, који су ограђени обичним каменим · громачама. Осим звоника жупске цркве, који стоји обашка, истиче се још торањ - видиковац, који има завојите степенице до врха са спољашње стране. С. је селиште римокатоличке жупе и поглаварства општине, којој припадају и блиски отоци: Олиб, Премуда и Мулат. Паробродарска је станица, на линији Раб—0С0—Сали— Шибеник.

(0. први пут се спомиње око 950. Око 1091 су је Задрани даровали самостану Св. Марије у Задру. Талијани зову оток Селве, по чему је начињено друго хрватско име Желва.

Литература: М. Шеноа, Силба (Природа, 1915). Модестин.

СИЛВАНАЦ, врста винове лозе. Раширена је у Словеначкој и у Хрватској. Даје фина, квалитетна вина. Увезена је из Немачке. СИЛВЕСТЕР РАДОСЛАВ, песник (3/12 1841, Врхника — зиј4 1923, Випава). Свршио је основну школу на Врхници, учио је пекарски занат у Љубљани, био је калфа у Планини код Ракека, а самоста– лан занатлија у Идрији и Випави. Од 1863 био је много година сталан сарадник различитих побожних листова, понајвише Згодње Данице. У њима. је објављивао побожне и пригодне песме, међу њима и неколико венаца сонета, а и неколико легтендарних игара и из светога писма, У књизи је објавио: Мали шопек домољубних дветличиц (1878), збирку забавних песама и саставака: Оловенски шаљивец (1900), Шмарнице, гласи моје младости

СИМЕОНОВИЋ

(1905), и неколико приповедака у шпреводу. Као песник и композитор (. је издао: Песми ин куплети. ; Литература: Кржич, Дробтинице (1888); Фр. Бевк, Младика, (1923). 00

СИЛОЖДЕР, далматинска врста винове лозе. Даје обично вино. ~ ОДА

СИЉЕВАЦ, жкарсна зараван у Херцеговини, источно од средњег дела Попова, Поља, између села: Струјића, Величана и Драчева. (Састављена је од кретацејских кречњака. Пружа се у динарском, правцу, од северозапада на југоисток, а висока је 1.296 м. Југоисточно од врха (О. диже се гребенаст врх Кичин (975 м), а на зашалу су гребенасто Сухо Брло и заобљена Qoколовица (787 м). С. је највећим делом наг: само му је источна страна под вегетацијом. Западним и јужним подножјем (. пролази друм Мостар—Отолац—ДрачевоТребиње. JI B.

СИЉЕВИЦА, планина у Црној Гори, између река: ЈБепешњице - Бјелојевичкегорњег тока Бистрице. (Сухи До), североисточно од Колашина. Шружа се од северозапада на југоисток, а највећи су висови у томе правцу: Маринкова Главица, (1.950. м), Бјелогривац (1.850 м), Чадоришта, (1.900 м). С. је североисточни део планине Бјеласице. Планина је највећим делом тола, али је богата пашњацима. На (). су насеља Климената око Ибра имала, летњу испашу, а и сада се стока у то Доба, гони на испаше. Око С. нема грђђених саобраћајних путева, нето северним, западним и југозападним подножјем воде сеоски. путеви и стазе. ИВ.

СИМАНДИ ЛАДИСЛАВ, Хрват, павлин, главар манастира у Сретицама и у Чаковцу (— 24/5 1715, лепоглавски манастир). Био је окретан латински песник. 1712 штампао је песму у славу Ов. Павла, првог пустињака, под натписом Согу1 а nova musa и посветио је Мирку трофу Естерхазију, генералу свога реда, који је тада био загребачки бискуп (— Пожун, 6/12 1745). Ђ. К.

СИМЕНТАЛСКО ГОВЕДО. В. Говедарство.

СИМЕОН, рашки митрополит у првој половини 16 века. (. је 1550 успео да буде: постављен за охридског архиепископа, али су та Грци већ после пола године уклонили с престола Његов епитрахиљ чува се у манастиру Рилу у Бугарској.

СИМЕОНОВИЋ МИЛАН (НИКОЛА), глумац и редитељ Народног Калалишта у Загребу (6/12 1843, Будим). Већ као гимназиста ступио је у једну немачку позоришну дружину, па је као глумац обишао сва мања и већа места, од Гмундена, до Темишвара и Осека. 1875 постао је, на, кратко време, члан Београдског Позоришта. Годину дана касније отишао је у

= 199] ; 9