Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
ЗИка,
||
председник. У млађим годинама преводио је лоста из стране књижевности, између. осталога, и од Бенжамена Констана, О начелима политике и (О) министарској одговорности. С. Јовановић.
СИМИЋ ЖИВОЈИН, филолог и писац о српској књижевности (15/10 1848, Врело, ваљевски округ — 18/7 1926, Београд). Свршио је у Београду гимназију и философеки факултет Велике Школе (ериски и старословенски језик). 1874 ступио је
у државну службу. Био је наставник у
Неготину, Ваљеву, Књажевцу и Зајечару, па 1883 секретар Министарства. Просвете, 1887 професор учитељске школе у Beoтраду, 1889 реалке, 1895 начелник Мини-
старства, Просвете, 1897 опет професор у · реалци, 1902 директор гимназије Јосифа,
Џанчића, а 1906 је пенсионисан. — O. je 1883 штампао Предавања из српског је1884—1887 Граматику за основне школе, 1897 Лекције из српске књижевности. С. је написао више чланака о срдском језику у Просветном Гласнику, чији је био уредник једно време. 1885 писао је
у Биделу о преуређењу основних школа,
а писао је и политичке и, још више, културне чланке у Виделу, Доситеју и Домовини. С. је узимао видног учешћа у про-
светном животу старот Београда; био је
утемељач. Друштва. Ов. Саве, дуго година, председник Друштва Станковић, секреTap Чупићева одбора, надзорник школа, члан комисије за професорске испите, члан општинског одбора града, Београда, а био
је више пута и краљев посланик у На-
родној Скупштини. И
СИМИЋ. МИЛАН, управник Народног Позоришта у Београду (17/8 1827, Beoград — 14/7 1880, Београд). Гимназију је почео у Крагујевцу, 2 свршио је у Beoграду, философију је учио у Пешти, а права у Паризу (1848), када се вратио У Београд као западњак и велики слободњак. Био је на служби у Министарству
Финансија и Министарству Просвете. 1858
добио је службу за мајора и почасног ађутанта, али је августа исте тодине дао оставку на службу и отишао у Румунију, где је трговао храном и радио банкарске послове. 1861 поново је ступио у државну
службу (испитач рачуна у Главној Кон-
троли), а 1862 је, по молби, разрешен од
дужности, јер је био слабог здравља. 11/12.
1871 постављен је за управника Народног Позоришта у Београду, а указом од 29/10 1875 премештен за помоћника у Управи
“Фондова, па се 12/11 1877 опет вратио за,
управника, Џозоришта. Када је 1862 основан одбор за стално српско позориште, 0. је радио у њему у почетку као одборник, а доцније као председник, благајник и књиговођа. За, репертоар Народнот Позоришта (О. је превео неколико драм-
-ских дела (од Ифланда, В. Ита, Коцебуа).
Уметност и уметнике С. је помагао и морално и материјално. Р. 0.
рочито бачванске,
СИМИЋ.
СИМИЋ МИЛЕВА, учитељица грађанске школе и књижевница (2/2 1858, Нови Сад). (0. је кћи сликара Павла Оимића. После свршене учитељске школе у Сомбору изабрана. је 1874 за учитељицу више девојачке школе у Новом Саду, која је те године отворена. Радила је на њој непрекидно преко тридесет година. ПЦенсионисана је 1902, реактивирана је после уједињења 1991, као наставница државне женске грађанске школе, и служила. је до 1924. Књижевни рад отпочела је СО. у Јавору
1877, оригиналним и преводним лирским
песмама и другим преводима (потписи: Милка, Павловна, > x») Под прву оригиналну приповетку (Нада, Јавор, 1881) први пут се потписала својим именом. Затим је писала дуг низ приповедака . из народног и друштвеног живота и чланака за поуку народа, а држала је и више предавања, народу (Јавор, (Отражилово, Браник, Српско . Коло, Женски Овет, 'Тртовачке Новине новосадске, Зора мостарска, Слога сомборска, Дело, Орпкиња, Цетињско, Дубровник: календари: Орао, Велики Орао, Слога, Нови Требевић и др.). C. шаљиву игру Ретка срећа, наградила. је Матица Српска. Врло су лепо примљене и по многим крајевима игране њезине
позоришне игре за децу, које је састави-
ла, за, своје ученице (Џолаженик, Другарице, Сиротица, У лажи је плитко дно, Гордана, Добровољни прилози, Црно на бело), а радила је и на дечјој књижевности у Невену и Споменку. За своје ученице саставила је уџбеник Кућанство (последње издање 1926). Одлична певачиma, (О. је прибирала народне песме, наназване ројтанске, и сабрала је богату збирку, која лежи у рукопису. ИМ. Шевић.
СИМИЋ МИЛИВОЈЕ, ректор Више Педатошке Школе у Београду, ботаничар (13/10. 1861, Крагујевац). Основну школу и тимназију свршио је у Крагујевцу, 2 природно-математички одсек философеског ракултета Велике Школе“ у Београду 1885). Као државни питомац продужио је студије на Университетима у Бону и Лајпциту (1889—18992), после чега је био предавач, па, шрофесор гимназије у Београду, а 1894—1919 директор гимназије, најпре у Врањи, затим у Крагујевцу. Од краја 1919 до маја, 1922 био је инспектор наставе природних наука у срелњим школама, по том ректор Више Педалошке Школе до краја октобра 1997, када је стављен У пенсију. — (О. је био један од најбољих наставника, и директора гимназије у (Cpбији, познат као одличан организатор наставе и као човек са ванредно развијеним смислом и способностима за. одржавање реда и хармонискога рада у школи. (). је био председник Орпског Професореког Друштва, 1908—1990, а затим председник Професорског Друштва 1920—1993. — C. је писао више научних и школских члаBaka у Наставнику и Шросветном Сла-
— 131. — , +