Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

: : : | :.

црква. Ове промене имале су знатан утицај и на српске прилике. Дубровник је признао 1205, а Зета 1208 врховну власт Млечана. И сам Стеван Немањић је извео промену своје политике. Већ раније он је био отпустио своју жену, византиску принцезу, а сада је ушао у брак са, једном унуком моћног млетачког дужда, Хенрика. Дандола, једног од тлавних твораца длатинског царства. Помоћу нових пријатеља, он је 1217 добио из Рима краљевску круну

и њоме био венчан за краља.

Такав обрт српске политике изазвао је

(О. реакцију. Он се 1208 вратио из Овете . Горе у Србију, са очевим моштима, 'и живо је настојао да изравна противности

међу браћом. Из Студенице, где је живео по повратку, он је у два-три маха, дипломатски поматао Стевану. Ишао је да умири просечког владара СОтреза и учинио га је безопасним. Са братом је одлично извео, те је прошао без потреса по Србију опасни _ савез између мађарског краља и латин-

скот пара (1916).

Шосле Отеванова примања круне из Рима, (О. је, незадовољан, напустио (Србију, и отишао је у Свету Гору. Он је шо свом васпитању био строг православац и латикофоб, а и као државник је хтео, да се настави Немаљина традиција, оријентације

_ у православском правцу. По О. концепцији

Србија је имала бити јединствена. право-

славна држава, у којој ће вера, у оску-

дици још неразвијене надионалне идеје.

_ бити кохезивни елеменат свих племена и покрајина. (тога је (О. одлучио, да. организује самосталну – српско - православну

цркву у држави и да тој организацији шо- :

· вери рад на народној консолидацији. Ради тога је он отишао у Никеју, изложио тамо своје разлоге за. потребу одобрења, српске црквене самосталности, наглалцу

_ јући опасност од латинског утицаја, ту Ср-

_ бији. Цар и шатријарх су примили те радв-

ore, надајући се, да ће гу. Србима. доб ИТИ.

савезника, за борбу шротпив мроких ваша "Цариград у својој власти.

1219 патријарх је одобрио самосталност српске цркве, а за првог архиепископа, _ поставио је (С. као најзтоднију, њима од _ раније добро познату и поуздану личност. – С. настајању ишле су у прилог и нове при_ лике. Епирски деспот Теодор дао (је убити | новог латинског цара, Петра, кад је из _ Италије пролазио за, Цариград, и изазвао е тиме забуну у цариградским латинским круговима. Мађарски краљ се с неуспехом Вратио са, свог крсташког похода. На, исток, ои имао је много незгода, са ојачалом вла-

ва

_ стелом код куће. Он, се, истина, спремао“.

на Орбију ради стварања, краљевства, али Бије био у могућности да, организује 03биљан поход, 'и (О. није имао много муке, ~ рати од непријатељ_ оства. Отеван је приметио назадовање Ја| Тина и био је, стога, и сам спреман, да Ca своје стране помогне (О. дело, Нарочито

дних витезова, KOJIH у још увек. држали ;

GABA ОСВЕТИ

ra, je веселио C. ycmex са добијањем црквене самосталности, из чисто политичких разлога. Непосредан надгор над српском црквом и јак утицај на њу имао је дотле охридски архиепископ, Грк, који је био

поданик туђе државе. ·

Као архиепископ (О. је врло енергично и добро организовао српску цркву. Архиепископско седиште одређено је у новом манастиру Жичи, који су подигли (Отеван и (С. С. је, шре свега, српској цркви дао чист национални карактер. Грка владику, Kora је затекао у ПЏривзрену, свргнуо је, и место њега поставио Србина. Србија, је раздељена у 8 епископија. Та подела, је изведена са нарочитим планом. Шрема, Босни, (О. је поставио епископско седиште на, самој граници, 'у Дабру на Лиму, одакле се мотао будно пратити рад босанских богумила. Према католицима основана су епископска седишта исто тако потпуно на периферији, у Стону за хумског епископа и у Превлаци, у Боки, за зетскот. (О. следбеници у дотле претежно католичкој Зети оснивали су манастире на све стране, чак и по шриморским романским градовима. Значајно је, да је и само архиепископско седиште било стављено близу северне границе, према, Мађарима, и да су та, после рђавих искустава, доцнији архиешископи пренели дубље. у унутрашњост земље, ту. Џећ. У раније време и православни су манастири подвргнути били надвору католичког барског надбискупа. После (О. акције тај се утицај полагано мењао, док у Душаново доба. извесни католички свештеници нису постали поданици православних манастира.

Орпску државну мисао немањићске династије створио је физички Немања, а интелектуално (О. Он је систематски радио, да створи православље као синтетички део српске државне културе. У том правцу (О. је васпитавао свештенство, извршио је поделу. епархија, вевао династију за. Немањине традиције. Трећи српски арх иепископ, Сава П, носио је његово име и био је такође члан династије. (). наследници схватили су одлично његове тежње, и успели су, да, уско вежу цркву и државу, MH то талко, да, су после, под Турцима, свештеници били тлавни носиоци и представници световне државне идеодотије и да, их ни најобилатији турски уступци нису могли скренути од рада у том правцу.

Шосле смрти свога брата Стевана (око 1227), 'Q. je крунисао ва, краља, њетовога,

сина Радослава, који је био зет епиреког

деспота и солунског цара Теодора. Иза, крунисања, (О. је отишао на исток, у света, места, можда не толико, да испуни своје побожне вавете, колико што није био BB довољан приликама у Србији, на које“ је утицао моћни епирски таст. Кад је 1230 Теодор био поражен од Бугара, није се мотао одржати ни Радослав. Он је, 1238, коначно збачен са, престола, а на владу! је још радије доведен његов млађи брат, Вла-