Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
САВАМАЛА ~
дислав. С., који се. био врашио са истока. –
_ гледао је, да се та промена, изведе са што мање штете по Србију. Бладислав је оже-
њен кћерком бутарскот цара. Асана, ШП, и
везе су између Србије и Бугарске постале врло срдачне.
Оситуравши на тај начин земљу, 0. је 1933. предао. адрхиешисткошоки! положај свом ученику Арсенију, а сам се поново кренуо на исток. Овога, пута. (О. је обишао Јерусалим, Синај, Антиохију и Александрију. Био је, сем тога, опет иу Шикеји. Шо свој прилици, то обилажење места, где су се налазила сва четири. васељенска, патријарха, било је у вези са жељом цара Асана, да се призна трновска бугарска патријаршија. То се да наслутити још више по томе, што се (., на повратку са тота пута, навратио у Бугарску, и ту је био свечано дочекан. У Трнову је и умро. Исте ове тодине (1235), проглашена је У Галипољу бугарска патријарпција. са грч“ ким одобрењем. Из Приова. је (О. 6/5 1237 пренесен у Србију, у Милешево. Ту му је тело лежало све до 1594, када су та Турци пренели у Београд и спалили на. Врачару.
(0. био је и први српски књижевник. Поред поменутих манастирских устава, карејског, хиландарског и студеничког, сачувана. је, у посебном препису, и његова биографија (Стевана Шемање, која, je у ствари била саставни (део Отуденичког Типика. Ту је, углавном, шрикаван Немањин монашки живот, са неколико података из његова световног деловања. (а, мното топлине описан је (. растанак с Немањом пред смрт. Шо концизности, по лиризму и по укусу, ово Q. дело иде међу џајбоље спвари наше старе књижевности; оно и данас још оставља јак утисак.
По свом широком учешћу у народном животу и по великом утицају. који је вршио, O. је постао једна од најпопудларнијих личности у нашој црквеној традидији, и по том у народном предању. Њетову биографију нашисао је светогорски калуђер Доментијан 1253. 'Ту (је биографију прерадио и окитио други један калуђеј. Теодосије, на почетку 14 века. Ова, је био-
трафија постала, врло популарна и препи-
сивана је и издавана до краја 18 века.
(0. списи налазе се објављени Ha разним странама. Ускоро ће бити сви 06јављени у целини, у издању Орпоке Краљевске Академије.
Литература: А. Гавриловић, Свети Сава (1900); 8. Ћоровић · (Браство, 16, 1921); П. Поповић, О хронологији у делима Св. Саве (Глас, 110, 1924); 8. Ћоровић, OB. Сава у народном шредању (1997); От. Димитријевић, Ов. Оава у народном веровању и предању (1926). Шревод Оавине биографије Немањине и Теодосијеве о Ов. Сави са напоменама и уводом дао је М. Башић, Старе српске биографије (Српска Књижевна, Задруга, 1924). · 8.· Ћоровић.
САВАМАЛА је део Београда дуж Саве, од савског пристаништа до железничког
савског моста. До пре пола века (О. је била засебно село, ван Београда. насељено сељацима из београдске околине. На углу садалиње Немањине и Сарајевске улице, према хотел Бајлони, био је велики брест, који је био »запис« Савамалаца. 1834 кнез Милош је преселио Савамалце у Палилулу,
'да би их извукао из низине и баруштина.
И: М. САВАТИЈЕ, шећеки патријарх до 1586. (манастир Убожац). (О. је био братанац, патријарха. Макарија. Као херцеговачки митрополит основао је 1573 манастир Пиву на Синцу, притоци реке Пиве, у данашњој Црној Гори. РОГ,
САВАТИЈЕ (МИЛИЋЕВИЋ, МИЛОШЕВИЋ), четнички војвода и национални радник (1876, село, Павлица, студенички срез, чачански округ — 25/5 1905, Велика Хоча, подримски срез, призренски округ). Са мало школа, аши са памећу, која је застрашшивала својом неодољивошћу MT TBOзденом логиком, О. је пшленио све, са којима. је долазио у додир и остављао је“ силан утисак на сву своју средину. Право презиме било му је Милићевић-Милошевић, али свет га је знао и запамтио само под именом QC. Као младић отпочео. је каријеру као званичник студеничког среза. Оптужен за убиство свота старешине, среског начелника. Јаснића, (О. је морао да се спасава беготвом (у Арнаутлук. На Косову је нашао уточишта код чувенота у то време арнаутског првака Мула Зеке, и тамо је, са малим шпрекидима, остао неколико тодина. За то време одлазио је у више махова. (у Србију, тде je, после свога беготва, био отлашен за хајдука. Шрелазио је и у Црну Гору: тамо је био ту тесним везама, са ондашњим србијанским емигрантима. Ранком Тајсићем, протом Миланом Ђурићем и поручником Јашом Ненадовићем. На другој страни био је у додиру са људима, који | су извели заверу од 29/5 1903. (О. се ставио завереницима на расположење, да ов лично убије краља Александра. Обреновића и краљицу Драгу. Тога ради дошао је из Трста у Земун, и одатле је тајно прешао у Београд. Одлучено је било, да (0. за време вожње краљевскога. пара ускочи у кола, и да и краља и краљицу убије. Гвоздених нерава и поуздан да ће извр- | шити све што науми, QC. се почео мирно спремати да изведе ту одлуку, 083 обзира на то што би при томе имао да и сам погине. Завереници су најзад ипак одлучили, да краља и краљицу убију у са- | мом краљевском двору, што је и извр- | шено. Решење којим је (О. оглашен за.
А
хајдука подвргнуто je после тога. реви- |
зији и поништено. (О. је добио службу у Министарству СОпољних ШПослова, о када је отпочела, четничка, акција, (О. је добио: један од најважнијих положаја 'у њој. Са.
' својим четама пошао је у свој рејон. Али“
после велике борбе на Челопеку (16/4 1605) (у којој се истакао, (је. са, друго -