Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

кад и у кући, чешће на путу, а у. богомољи му је споредно место. Из тога излази, да у свитцу треба гледати двогубо 'CPOJOTBO. :

До скора су огромни простори у нашим земљама, били зарасли у липе, а по. прокланцима се зеленила бујна. трава. као и по висомим пашњацима и по росним ливадама у низинама. Са тог изобиља, у двећу пчеле су скупљале меда и воска на претек, па је лако било огромне количине воска извозити, особито у Италију, где је католичка побожност тражила, да се пале воштанице по црквама и иначе,

. куд и камо више него сада. | o

Да се послужимо Буковим лепим описом, како се за његова времена на најпростији начин градила воштана. свећа. Кад хоће да се гради воштана свећа, онда, се мера (мерати) восак, т. ј. комадић BOска, греје 'се према ватри, па. Ce претима. растањује, те се начини као танак колачић, који се по том читав (или најшре једна пола, па онда друга) обавије око свештила, које једно затетнуто држи за, обадва. краја, па се међу длановима обрће врвца, око које се салије восак. За свећу зове се воштило, свештило, витиљ, ИЛИ фитиљ; а у жишка, лућерде и кандила. товори се стење (стијење). Лепо. изливена. воштана, свећа, намењена, пркви или манастиру, вове се у Јадру саливорка. Дубровачки су свећари били негда на тгласу. Тако је њихов поклисар Растић 1579 обдарио султаније у Цариграду са 12 белих воштаних свећа, дубровачка ретпублика, послала је 1678 на. дар босанском везиру 10 свежања, свећа, а 1658 султану 28 дуплира (великих воштаних свећа). Срби Будимци плаћали су 1709 учитељима за рад тодишње 70 форината и 75 фуната, воска, а у школама још су се виђале таблице за шисање преливене танким слојем воска, по коме, се писало. До 1859 било је у Србији, нарочито папучара % јеменџија, који су држали сна. пању бокасто стакло, напуњено водом, а о противне стране ·торела. је воштана, свећа, чији су се зрапи скупљали у жижи пред мајстором и падали на оно место, на коме је шио да боље види.

Лојаница или лојана свећа код нас је почела да истискује воштане свеће тек од 16 века. Овоме преокрету помогле су огромне количине доја на, козарама. или саланама, особито с јесени, кад се са стоком пречишћавало, јер је и товеђи и овчи лој одличан материјал за прављење свећа. Чак се и из костију делила маст кувањем и придодавала. Важан артикал ва српски извоз сачињавао је и лој, спремљен у овче и козје бураге. 1837 извезено је по Хоџесу из Србије 500 центи лоја. У Боци се каже лојар, који лој туче и топи, а, лојарица. је зграда, где се он туче и, топи. За свећаре се највише товори по турском мумџије или мунџије, јер се турски свећа каже мум, а мумаказе аначе се

Фе

Ат

ОСВЕТЉЕЊЕ

чак, штипаљку. Мумтахта је сточић, na коме се држи свећа, за коју Мостарци рекну и повијела. У народним песмама за појачавање вредности служе се и с обадве речи уједно (мума-свећу удунула), или свећа и виђелица (а заждила муме-виђе-

·шице). Ове доскора и по српским и тур-

ским осредњим, а да не кажемо и сиромашним · кућама, – лојанице су значиле раскош.

Од брављег лоја граде се свеће и остављају за зиму. Отпре, док се петролеум није одомаћио, тотово свака кућа у Херцеговини правила је свеће. Када. се граде свеће, исучу се најпре фитиљи од памука, па се обесе на гвоздене шишке. Шипке су од твожђа, потанке, сковане у дужини од прилике 70 до 80 см. Ове се шипке, осим ва овај посао, употребљавају још и за сновање таре, и зову се шипке снова ће. Осим ових имаде и дрвених шипака, доста сличних овима, и оне се употребљавају једино за грађење свећа. Која домаћица. хоће да. јој свећа лепо гори, поприга, фитиље на лоју, пре нето их макне на шипке. Шипке се поређају по серђену, за, то приређеном. Серђен се направи тако, да, се две ојаче мотке поставе паралелно једна поред. друте у размаку од 50—60 см, а подигну од земље за један аршин или више. Поред серђена постави се овећа тепсија, а на сред ње мумара. Мумара је посуда у облику елипсе, дубока од прихике 40—50 сем. Мало подаље од мумаре се постави у какву поголему суду лоја, да. се растопи. Када се лој растопи, сипа, се у мумару. Када се умачу фитиљи први и други пут, пошто се изваде, сваки“ се подигне. за. дно, да ве добро стегне. На једној оваквој шипци има 7—9 фитиља, како. је већ која мумара широка. Пошто“ се која, шипка, умочи, подржи се неколико над мумаром да добро окашпље, па, се онда враћа, на своје место. Када се све шипке

ако израде, почиње се наново. Пошто су први и други пут све пишке умочене и фитиљи отегнути, увима се одједном % сваку руку по две шипке, те се заједно умачу, да посао иде брже. Мумара треба. да је увек подукрајна лоја, да се свеће сваки пут могу до врха замочити. Стога, се увек 'придолева,. лоја. Када се лој сав. поспе у мамуру, онда се мамура долива млаком водом. Вода тада падне на дно, а, лој скочи на врх, те тако свеће, које се умачу, примају на се moj с врха. На. тај начин потроши. се сав. лој из мамура. Када су свеће већ довољно одебљале, да их треба брзо снимати, онда се овунете, т. ј. подреже се озго онај лој, који се деђењем скушио мимо фитиља. После тога се још два, три пута. умоче, док се потроши и оно лоја, што је приликом сунећења, одревато, "па, се оставе да се добро исхладе. Потом. се сажимају са шипком, слажу у какву посуду, и остављају, или се нанижу на, тврд конац, па, се обесе, ]

— 69 —