Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

OOU on

ној висини од 2.060 м, са пречником око 110 м. Језеро је глацијалнот порекла. (О њему има народно прелање у вези са просветитељем Ов. Савом. ЈЕ ЈУ

СВЕТО-НИКОЛСКА РЕНКА. БВ. Азмак.

СВЕТСКИ РАТ. Дипломатски рад. Национално начело остварено је у друтој половини 19 века у талијанском и немачком народу, и тиме је готово довршена његова примена међу германским и романским народима Европе. Још су остали словенски народи, сем Руса. да

очекују примену тога начела и код њих. Противно том начелу остала су у Европи,

два анахронизма: отоманска и ајустро-

угарска царевина, са тосподством нацио- |

калних мањина над другим, поглавито словеноким, народима, на основу. шрежи-

велог династичког и историског права ~

легитимитета. Противно начелу, по коме је и сама постала, Немачка је, занесена привредним полетом и огромном снатом и савршеношћу своје војне организације, тежила. у империјалистичком духу за континенталном експансијом преко Аустро Угарске и Турске према Истоку, за јачом

помореком адхирмашијом и експансијом у,

области Средоземнога. Мора. Тиме је она удатила,. и на савремено национално начело и на устаљену равнотежу, на којој су се развијали мирни односи међу ветиким силама, и тако је унела у те односе најважнији елеменат – дисхармоније, из које је никао С. P.

Одмах после победоносног рата 18701571 почела је Немачка да ради на томе, да појача, помоћу савеза, и преко своје сопствене снаге, свој утицај у великој политици сила. Најшре је она то хтела постићи: поглавито помоћу савеза с Русијом и Аустро-Угарском. Аустро-Угарска се посве окренула. према Балкану, тде ју је Немачка. могла помагати. Русија је очекивала. такође да ће, помоћу Немачке и у споразуму с Аустријом, моћи остварити своје старе тежње за мореузима. На састанку царева 1872 приправљен је, а 1873 је утврђен т. зв. тројецарски споразум, између Русије, Немачке и Аустрије, за. одржање и заједничку одбрану мира.

Русија. је имала у источној кризи и на Берлинском Конгресу 1878 рђаво искуство са пријатељством Немачке и Аустрије. Окупацијом Босне и Херцетовине АустроУтарска. се, помоћу Немачке, поново обратила својој освајачкој политици на Балкану. ; : |

Немачка и Аустрија склопиле су двојни савез 1879. Због супарништва са, Француском у северној Африци приступила је

том савезу 1882 и Италија, те je TORO по

стао тројни савез са дефансивним кара тером. Наскоро после склапања тих, тада.

још тајних, савеза. склопила. је Немачка ·

(1884) са Русијом и Аустријом уговор о неутралности за случај), ако би нека од њих била нашаднута (Утовор о реосигура-

ОВЕТСКИ РАТ

њу). Чак је Бизмарк обновио тај уговор са Русијом без Аустрије 1887. Искуство прошлости и актуелни интереси упућивали: су Француску и Русију једну на другу, и међу њима је, после дужег рајда, на приближењу, . дошло 18994 до. савеза. Тако је према тројном савезу настао двојни савез. : ;

На потицај Русије састала се 1899 ме-

Ђународна. конференција држава у Хагу,

да већа о ограничењу оружања, које је све више оптерећивало привреду свих држава и отежавало социјалну акцију и сокијални напредак. Конференција се није могла ни приближити циљу, јер је немачки представник изјавио, да Немачка не осећа. терет оружања и да не пристаје ни на · каква, ограничења. Закључак, да се установи један стални међународни изборни суд за спорове међу државама, штроведен је тек после јаке опозиције немачког представника. Доцније је Енглеска, т:редлатала. Немачкој, да ограничи оружа–

ње на мору, али је Немачка и то одбила. |

У свима државама почело се стварати расположење против Немачке, као кривца, за све теже војне издатке и терете. Кнглеска се бојала, да зб0т све јаче изградње немачке морнарице не изгуби своју Дотадашњу сигурност на мору.“ Она је покушала да привуче Немачку у савез и да. је учини безопасном (1899—1901), али Немачка, није хтела. да. буде енглески мач на, европеком копну.

Због опасности од немачке силе на. мору и немачких колонијалних тежњи TIOчела, је Енглеска излазити из своје »ејај-

не изолације«. Краљ Едвард УШ започео

је своју политику заокружавања Немачке. Ок се споразумео са Француском о Средоземном Мору 1904 (срдачни споразум елепе согааје), По том споразуму дезинтересовала. се“ Француска. sa Египат, Енглеска. за, Мароко.

После пораза у рату са Јапаном постала. је Русија безопасна за енглеске интересе у Азији. Енглеска се споразумела тада са. њом о Персији, Афганистану и Ђибету (1907). Тиме је створила услове за споразуман рад и са другим чланом двојног савеза, дакле за антанту Енглеске, Француске и Русије. — Помоћу антанте с Инглеском успела је онда Француска да сузбије све аспирације Немачке на Мароко (1904—1911). које cy шретиле да. доведу до рата.

У исто су време постале Немачка и Ау: стрија опасне за. интересе свих других великих сила, на блиском Истоку. Гејманско продирање на Исток [Drang nach Osten) волижило је и Италију ~ силама. актанте. Кнглеској је особито било опасно немачко приближавање – Индији, њеном кајважнијем колонијалном царетву. Немца су, наиме, добили од Турске концесију за изградњу анадолске железнице, а затим и за њено“ продужење. до Багдада (Багдадска. железница). Али Интлези су