Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧЕХООЛОВАЧНО - ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ

ова новотарија одобравана; а са“ истим одушевљењем примљено је и увођење штокавштине као књижевног језика код Хрвата, "којим је положена основа за једин-

ствену · српеко-хрватску књижевност. Гај.

се дописивао и са Шафариком, а по савету Колара, који је препоручивао издавање литерарне ревије, почео је издавати новине и литерарни прилот Даницу (1835). Даница је била раширена у Чешкој, а показивала је утицаје чешке лектире. B. Бабукић црпао је за њу чланке из чешких новина. Од 1838 доносила је Даница и оригиналне чланке и дописе из Чешке и Оловачке, а публиковала је сло-

вачке песме. 1836 одштампао је Гај у Да-.

ници Коларову расправу O узајамности. На путу у Италију посетио је Колар и Загреб, и описао је живот и дух, који је владао у круговима Илираца у свом Путопису. На томе путу упознао се са Медом Пуцићем, чију је песму (Свесловјанство и штампао. Шесме младог хрватског песника Огњеслава У тјешеновића. - Острожинеког одушевиле су та толико, да та је у Кћери (Олаве ставио поред Хомјакова. Израз Коларових идеја биле су и Кукуљевићеве Олавјанке, чије је излажење омогућила тек револуциона тодина 1848. Народну жалост над Коларовом смрћу изражава Прерадовићева елегија у Омрт Јана Колара (1859), а Ha Шрерадовићевој оди СОловјанству осећа се утицај Колара: Од Оловака је (Стј. Мојзес, потоњи бискуп, 1836 издао Витезовићево Одиљење Сигетско, са историским- уводом. 1842. основана је, по примеру Чешке Матице Матица Илирска, док је, међутим, Чешка Матица основана. :по узору Орпске. Матице у Ђудимпешти, а касније у Новом Саду. 1848 штампао је Божидар ПЏетрановић у Оловјанској Липи позив на чешке патриоте, да потпомогну оснивање Матице Далматинске.

Највише веза са Чесима имао је Станко Враз, у чијој је кореспонденцији сачувано 66 писама чехословачких писаца (Добровскота, Челаковскот, · Колара, · Шафарика, Палацког и др.). Џрема узору Челаковског издао је Враз 1839 Народне пјесми илијске, прву словенску књигу, штампану чешким правописом. Челаковски је објавио збирку илирских песама у чешком преводу, које су биле много читане у Чешкој. У раду око прикупљања народних песама, поматали су Враза А. ВБ. Шембера и M. Фијалка, дајући му песме из хрватских насеља у Моравској и Доњој Аустрији. (У Даници је изашао Шемберин чланак о Хрватима у Доњој Аустрији. Враз је радио ca Шафариком Народопис и скупљао је за њега песме у Хрватској, Корушкој и Крањској. Пример Шафарика и Колара по свој прилици је највише утицао на Враза да се одрекне ужег словенског патриотизма и прихвати шири илирски патриотизам Гајев. Вразове 'Ђулабије написане су

под утицајем КоларовеОлави дцери. 1845

— 950. —

штампана. је' у Шрагу прва Вразова оригинална збирка песама: Гусле 'и тамбура.

У Загребу је Враз био душа чехофилске струје, која је тражила. додира између Чеха и Илираца. Радило се нарочито на развијању књижевног упознавања. У Колу, које је Враз основао 1842. штампани су радови Ербена, Цафа, Хурбана, Штура, а Враз је сарађивао у чешким Квјетима, Часопису Чешкога Музеја и Чешкој Вчели. Чешки шатриоти одобравали су Вразово становиште у погледу искључења. словеначког језика из књижевности и увођења штокавштине. Радикални Хавличек био је већи Илир и од самог Гаја. Он је енергично заступао идеју, да се сви Југословени, не изузимајући ни Бугаре, стопе у један народ, а Штур, који је истовремено спровео чехо-словачки расцеп, саветовао је Словенцима, да се приближе Хрватима, сматрајући словеначки језик неспособним, да ce развије у прави књижевни језик. знатан је удео у том схватању имао по свој прилици ЂВраз. Кад су почеле излазити Блајвајсове Новине, Штур је променио став, и признао је, да оне пружају јемство за успех. Кад је забрањено илиреко име (1843), писао је Штур Вразу, да је оно само апстракција, док је име Хрват нераздељиво. У питању чешко-есловачког расцепа Илирци су напротив заузели више словачки став. Враз се у Чешкој Вчели одлучно изјаснио против Штурове сепарације, а од 1844 није се с њиме више дописивао. Гај је остао неутралан, и Даница је примала прилоге од обеју страна. Код Чеха је ово држање Илираца | изазвало разочарање. Илирци, који су били наклоњени Оловендима, били су под утицајем хрватских политичара, који су се надали, да ће се Оловаци, напустивши свесловенску концепцију, ставити и политички на терен угарског Устава, и тако реалније помоћи у борби против Мађара. :

Код Орба у Кнежевини, идеја словенске узајамности нашла. је у почетку мање одзива. Преводили су се чланци Коларови, Шафарикови и Штурови, али је само у епитрамима и песмама Мушицког нашла одјека мисао о зближењу са осталим Оловенима. Митрополит Стратимировић био је у додиру са Копитаром и Добровским. Вук Караџић упознао је 1919 у Бечу Добровскот, а Шафарику је давао материјал за његова дела о Србима. Јака српска народна свест није дала да продре међу Србе илирска мисао, али се за то у Срба развило снажно словенско осећање. Од 1819 био је Шафарик професор у Новом Саду, тде је дао потицаја живљем литерарном раду и интересовању за Словенство. Прве свеске Орпског Летописа доносиле су вести о Оловенима, благодарећи баш настојању Шафарика. Програм Летописа је био свесловенски, Шафарик је реферисао о Колару, Теодор Павловић је преводио ЈЛибушин суд. После“ Шафариковог одласка

и парити најавио