Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
Летопис је примио више српеки карактер а свесловенска се црта губила.
Српски студенти у Пешти купили су се око Колара и издавали су часопис Оветовид. У Пешти је учио и Павле СОтаматовић, најодушевљенији приврженик словенске узајамности међу Србима у Угарској. 1835 штампао је Теодор Павловић у Српском Народном Листу превод Коларовог списа 0 узајамности, % у Београду 'је превод овог списа из пера Дим. Р. Теодоровића изашао 18545. У Братислави је на српске студенте утицао Штур и национални словачки покрет. Уз Штура се развио у свесловенског поету и (Светозар Милетић, који је већ онде био центар вечерњих дебата, и у чијем су се стану скупљали Срби, Хрвати и Словенци. Ту се читала Коларова Слави дцера, ту је дебатовао и проповедао у свесловенском духу Штур, као први ауторитет. Братиславеска је омладина издавала рукописни лист Соко, и била је у вези са београдском омладином. На састанцима. београдске Дружине Младежи Српске читао је Јеврем Грујић Колавора дела, преводио је Јован Илић из Слави дцере; Славко Златојевић-Петровић mpeвео је Краљодворски рукопис и сарађивао је у Хавличковим Народним Новинама.
У Карловцима је заштитник Словенства био патријарх Рајачић. У читаоници, коју је основао за професоре и свештенство, налазио се и чешки лист Квјети. Његов секретар, Никанор Грујић, којег је Штур придобио за словенску идеју, слао је и материјалну потпору за словачке новине и друштва и интервенисао је у Пешти! за Словаке. Кад су 1848 одлазили ерпеки делегати на словенски конгрес у Шраг, ставио им је патријарх Рајачић на срце, да, препоруче Шафарику, Палацком и Ханки увођење старославенског језика као књижевног језика за све Оловене.
1848 овладала је Словенима у Аустрији идеја Шалацког о аустриској држави у правцу федерализације. На основу непотпуних ' статистичких података, које су имали у осталом и владини кругови, дошло се до уверења, да Словени имају већину и да ће се немачка Аустрија преобразити у словенску државу. Чеси су из словенског романтичног одушевљења, напустили државоправни пут, и иступили су 1848 са либералним захтевима и свеаустриским идејама. Ови захтеви и идеје нису постигли свој циљ, док су Мађари, стојећи на становишту историског права, и права континуитета угарске државе, постизавали успех за успехом. 1848 састале су се у Бечу депутације и репрезентанти свих словенских народа и решили су, да се на изазивање франкфуртскот Парламента одговори словенским конгресом, који би се одржао у Прагу. Апел да се СОловени састану на већање одштампао је први Иван Кукуљевић у Гајевим Новицама, позивајући на сазив свесловенског конгреса и стојећи на становишту једног словенског
3
ЧЕХОСЛОВАЧНО - ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ.
народа. Кукуљевићев апел прештампао је Хавличек у Народним Новинама. Међутим се у Прагу радило на сазиву конгреса за 11 1848, који је претворен у Парламенат аустриских (Оловена, а Руси и Орби требали су да буду гости. Међу српским де-
· дегатима, био је и 'Зех, некада борац у пољ-
ском устанку, а тада у српској војној слу-
жби, који је, путујући у Праг преко За-
· треба, послао чешком Народном Одбору
прву важну вест о опадању Гајева утицаја у Хрватској и да треба радити са Јелачићем. Из Србије су били делегати на. конгресу Лазар Арсенијевић (Бата-Лажа) и Јован Мариновић, из Војводине СОтаматовић и Грујић, из Хрватеке Шрица, Кушлан, Прајс, од Словенаца Враз, Шпаравец, Глобочник и Сушник. Југоеловенска. секција на конгресу бројала. је 42 члана, · Нарочито се истицао Вук Караџић. Југословенска. секција, је, под притиском Cpба, створила закључак, у коме је тражила од Чеха, да се Јужни Словени не зову Илирима већ Југословенима. Конгрес је израдио манифест европским народима и хтео је да изради адресу цару, тражећи федерализацију · Аустрије. Словенски су народи у оквиру ове федерације имали да створе своју словенску конференцију. 12/6 контрес је, услед прашке револуције, прекинуо рад. | - :
Већ пре тога Чеси су послали Ербена. и Ламбла у Хрватску, да држе везу са Хрватским и Орпским Сабором. Међутим је Банско Вијеће у Загребу. резервисало на Хрватском Сабору место делегатима друтих аустриских словенских земаља, а бан Јелачић је позвао чешки Народни Одбор, да пошаље делегате. Хрватски (Сабор је прихватио начело федеративне Аустрије, и послао је депутацију у Инсбрук. Аустриски су Словени били приправни, да добровољно жртвују онолико од својих права, колико је било“ потребно за јединствену изградњу државе. Међутим су сви уставни планови пропали у насталој револуцији. Чешки делегат Ламбл остао је неко време у Хрватској, дописујући у Хавличкове Народне Новине. Већ је 1545 превео M. Мажуранићев Преглед на Босну, а. 1849 неке Прерадовићеве и српске народне песме. Од чешких револуционара нашли су уточиште у Хрватској Миковец и Фрич.
За време Баховог апсолутизма намештала, је бечка влада у Хрватској чешке и словенске чиновнике, своје људе, чији је долазак изазвао нерасположење према. Чесима. и Оловенцима. Исто се догодило и доцније, после окупације Ђосне и Херцетовине. Кад је у марту 1860 установљено Појачано Државно Веће, ступио је у прве редове словенске политике у Аустрији
тросмајер. Штросмајер се 1848 упознао са Палацким и Ригером и преузео је идеју федеративне Аустрије. У Државном Beћу, где није било грађанских чешких представника, заузео се Штросмајер за Оловаке. Израз федеративног становишта била
-— 951 —