Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧЕХООЛОВАЧЊО - ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ

је и октобарска, диплома, (1860), коју је бр80 десавуисао фебруарски патент (1861). Тада су се први пут разишли путеви Чеха, и Хрвата. Чеси су ушли у Царевинско Ве-

ће, а то су учинили само још Оловенци и .

Пољаци. У Хрватској је терманизаторски

рад Баховог апсолутизма изазвао мржњу ·

на Беч, а када је фебруарски патент прикључио Далмацију Аустрији, одлучио је Хрватски (Сабор једногласно, да не иде у Беч. Већина сабора изјавила је, да Хрватска нема ничег заједничког са Аустријом. Тако су Хрвати напустили федерализам. Словенци су у Царевинском Већу потпоматали чешку делегацију, и ако је чешки програм федерације по начелу »круновина« стварно био управљен против њихових интереса, који су захтевали деобу према живим народним границама,

1866/68 демонстрирали су Хрвати, Оловенци и Чеси против дуалистичких планова Беча. Септембра 1866 дошли су (Словаци на прославу тристатодишњице смрти Зринскога у Загреб, а прослава Зринскога, обављена. је и у Турчанском Св. Мартину. Децембарски Устав и аустро-угарска Натодба. (1867) претворили су привремени пасивитет Чеха на Царевинском Већу у трајни (до 1879). Услед распуштања чешког сабора, Чеси у Чешкој и Моравској напустили су и земаљске саборе. Крањеки земаљски сабор саставио је адресу цару и закључио, да ће бирати посланике за Царевинско 'Веће са државоправном оградом. Стога је распуштен, и Оловенци су претрпели губитке код избора (изгубили су Љубљану). Тај политички неуспех изазвао је покрет младословенаца (по примеру младочеха), који су се изјавили за народносни принцип са геслом: уједињење Оловеније. На челу тога покрета био је Леветик. Борећи се против чешког државо-правног становишта, младословенци су се служили чешким политичким Meтодима. Према чешком узору одржавани су политички зборови (табори), на којима. се ширила народна свест у широким слојевима. Под владом Ауерсперга (1871/78) били су. приморани и Чеси и оба словенска. крила да своје редове збију, ради заједничке одбране својих права. Тако су се и Оловенци, и са федеративног становишта. и с обзиром на Чехе, изјаснили против директних избора за Царевинско Веће, који су били уведени 1873, ма да би директним изборима, само добијали. 1871 одржан је у Прагу конгрес заступника федеративних земаљских сабора, а 1873 поново у Бечу, где су Оловенци саветовали Чесима, да се одрекну пасивне политике, док је с чешке стране Ригер препоручио зближење Словенаца. са, Хрватима. После 1593 заменила. је државоправну борбу на Царевинском Већу борба за језичну равноправност, у којој су Чеси и Оловенци већином стајали на, заједничком становишту.

— 952 —

Међутим, што је мање обећавала борба. на Царевинском Већу, то су се све више развијале културне везе. Од шездесетих тодина 19 века оснивали су Словенци, према чешком узору, у масама читаонице и певачка друштва, која су постала центрима, културног и друштвеног живота. У свима библиотекама била је заступљена и чешка литература, нарочито Ханкова издања Ккраљодвореког и Зеленогореког рукописа, Челаковски, Ербен и др. а од научника, Томек, оба Јиречка, Воцел и т. д. На средњим школама било је чешких професора, превођени су чешки уџбеници, а студенти су одлазили на Университет у Праг. 1874 позван је на новооснован Университет у Загребу професор славистике, Чех Гајтлер, а убрзо после тога стручњаци: Б. Јируш, 'В. Дворжак, К. Захрадник, Г. Јанечек. 1874 основао је Ј. 8. Хрич Чешку Ђеседу у Загребу. Хрича је позвао у Загреб бан Мажуранић, да уређује Аграмер Тагблат. Народне Новине уређивао је у то доба Чех Иван Шах.

1862 започео је у Шрагу соколски покрет, чије је име узето из југославенских јуначких песама. Ооколски покрет раширио се 1863 у Оловенији, 1874 у Хрватској и 1882 у Орбији. 1907 основан је Соко аустриских Орба. Слетови у Прагу (1891, 1895, 1901, 1907 и свесоколеки слет 19192) и везе међу соколеким организацијама, излет чешког сокола у Љубљану, Загреб и Црну Гору, довели су до оснивања Савеза словенског соколства,

Обострани интерес манифестовао се и низом посета, приликом разних културних прослава, тако су југославенски гости присуствовали полатању темеља прашког Народног Дивадла (1868), његовом отварању, јубиларној изложби (1891), прослави стотодишњице рођења Фр. ПЏалацког (1898). Кад је 1862 основана Оловачка Матица, дао је први прилог бискуп 'Штросмајер, који је одржавао везе са Џалацким, КламМартиницом, Јиречком, Чермаком, а био је у најтрајнијем пријатељству са Ригером. Своју посету Прагу (1863) описао је Штросмајер у Путопису, Отолну цркву у Ђакову дао је сатрадити према узору цркве CB. Ћирила и Метода у прашком предграђу Карлину.

'Ox 1848 добиле. су литерарне везе нов карактер, услед тога, што је литература све више тежила ва чисто уметничким циљевима. Овој препородитељски и проеветни карактер очувала је сразмерно најдуже у (Словенији. Од старијих црквених писаца преводио је Лука Јеран у часопису Згодна Даница (1849—1869) чешку патриотску поезију. Младословеначком политичком покрету одговарало је и литерарно младословеначко крило, које је црпило из покрета Младе Немачке, док је са чешком литературом било у вези само у погледу преводне књижевности. Левстик је превео Краљодворски рукопис (1856); дописујући се са Ханком, научио је че-