Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

шки. 1870 издавао је у Ђечу сатирички лист Павлика, чији је илустратор био чешки карикатуриста Клич. Коларев-се утицај осећа на љубавној и патриотској ли-

ици О. Јенка. Стритарова је тенерација, око Звона 1870—1880, а од 1881 око Љубљанског Звона) заузимала у словенском друштву положај младочеха и заступала. напредно-слободоумни, народни и патриотски правац. А. Ашкерц је сарађивао у покрету чешке Волне Мишленки, А. Хунтек је преводио са чешког и у ХрибароBOM Оловану (1884/87), и редовно је треферисао о чешким политичким и културним догађајима. Кад су се деведесетих FOдина словеначки редови поцепали на католички и напредни табор, зближили су се католички консервативни кругови на"рочито са клерикалним елементима у Моравској. Дом ин Овет је одржавао везе са чешком католичком литературом и прештампавао је реферате из католичког часописа Власт. Словенска Матица издала је низ научних и литерарних публикација, превода Зајера, антологију чешке поезије ит. Д.

У Хрватској се после Илиризма литература усредсредила око Невена (1852—1858). Од чешких писаца били су превођени: Хохолоушек, Небески, Халек. И. Трнеки је превео за Невен (1854) Краљодворски рукопис. Потичући из породице чешког порекла, Шеноа је 1859—1865 био у Прагу, тде се кретао у кругу око Народних Листи. У Прагу је стекао свесловенско осећање, долазећи у додир и са пољским емигран-

тима и са руским литератима. Као при-“

поведач стајао je под упливом Халка и Неруде. За баладу Лавов двор (1866) узео је предмет из чешке историје. Шеноа, је писао у Народне Листе, Злату Праху, реферисао је из Прага у Позору и Наше Горе Листу. У Прагу је написао сатиричну драму Љубица, а превео је Ербенову баладу 'Брба. 1870—1880 Фрањо Марковић у Кохану и Власти узима грађу из живота Полапских (Оловена, са којима се упознао посредовањем Колара, Шафарик и 'Шалацког. ~

Хрватски и српски реализам (1880 до 1895) развијао се под утицајем руске и француске литературе, док се од чешких утицаја. опажају трагови старе словенске традиције ЈШафарикове (Ђалески). Венцеслав Новак, чији је отац био Чех, створио је у хрватском реалистичном роману тип малограђана са народним тежњама, како се истиче и у чешкој литератури од Неруде. Акцентуисање економеких мотива као основаних фактора људског живота, приписује се чешким утицајима. Од чешких родитеља потиче Јагода Трухелка, добра приповедачица, са извесним цртама, Божене Њемцове. Сватоплука Чеха Џисње Отрока превео је А. Харамбашић. Нерудина поезија утицала је на Јосипа Милаковића, који је преводио чешке песнике у сарајевској Нади, :и издао своје преводе

ЧЕХОСЛОВА ЧНО - ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ

у књизи Из словенских лугова, (1910). Годишњаци Виенца 1869—1908 доносе реферате о чешкој литератури и преводе. Од српских писаца студирао је у Прагу Змај Јован Јовановић. Деведесетих година долазио је у Праг Бранислав Нушић, Алекса Шантић превео је 1919 Шисње Отрока.“

У чешкој је литератури педесетих г0дина 19 века поново оживео интерес за југословенску народну поезију. Чешко-јеврејски лирик, Оитфрид Капер, прерадио је српске народне песме на чешком и немачком језику; грађу за своје епске композиције узимао је из српске и хрватске историје. Широк одзив изазвао је Хохолоушек својом збирком Јих, чију је грађу узео из борбе Југословена за слободу. Борбе за самосталност 1874—1879 надахнуле су Вацлава Штолца, који је својим делима, са снажним словенским патосом, крчио пут Красно-хорској Ов. Чеху. Џесме Краснохорске К словенскому јиху будиле су симпатије за балканске народе у рату. Мотив из српске историје узео је Халек за драму Краљ 'Вукашин; у јужне је крајеве ставио своју патетичну композицију Черни прапор, а путописне црте са Ђалкана и Јадранског Мора дао је у разним фељтонима. Црногорска борба за слободу примамила је у Црну Гору Јос. Холечка. Холечек је посветио неколико својих списа Црногорцима, превео је богат избор ерпске народне епике, и завршио .је своје дело народним епом Ооколовић из живота Црногораца и Срба. Грађу из живота корушких Оловена узимала је за своје новеле Габријела Џрајсова. Из југословенске књижевности преводили су на чешки: Јос. Колар, Франт. Фахоун, Јан Худец, Раушар и др. (Омаил-ата, Чентић, Крањчевић, Бетовић, · Милаковић, 'Ашкерц, Грегорчич, Џрешерн, Отритар, Левестик, Прерадовић, Змај, Војновић).

1895 спалили су хрватски омладинци у Загребу мађарску заставу; кажњени су тамницом, коју су одседели у Беловару. У тамници, на потицај От. Радића, који је тамо читао Масарика, решили су се, да продуже студије у Прагу. Ова тенерација. (Футер, Бертић, Хајмерл, Вилдер, Шарић) почела је ширити у Хрватској реалистички покрет, који су прихватиле нове генерације прашких студената, окупљених око Наде. Иступили су са Масариковом идејом југословенског народног јединства и реалистичким, антиклерикалним и социјалним програмом. Масариков појам народа као живог народног организма, стављао се насупрот шисторизму и државоправним преградама, а антиклерикаливам је рушио преграду између католичког и православнот дела југословенског народа. 1897 почела је омладина у Шрагу издавати часопис Хрватску Мисао, 1898 Ново Доба, 1900 Глас. У исто време дали су Душан Манђер, Овет. Прибићевић и Д. Димовић потицај за, измирење Срба и Хрвата, међу студентима. Шлод овог измирења био

2058 ——