Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧЕХООЛОВАЧНКО - ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ

је алманах и часопис Народна Мисао

(1897). Загребачка омладина спојила се са,“

прашком у заједнички напредни покрет. Нови напредњачки менталитет довео је до хрватско-српске коалиције (1905).

Шод утицајем нове националне политике у Сзбији после ступања на престо Петра Карађорђевића, радикализовала се у Чешкој народна социјална странка (Клофач). Клофач и Хлавачек ступили су у везу са Народном Одбраном. Доцније је у народној социјалној странци започео антимилитаристички покрет. У Царевинском Већу поматали су Југословени Чехе. 1908 ствоpan су Чеси, Југославени и Малоруси Славенску Унију против бечке владе. Новословенски конгреси одржани су 1908 у Прагу, 1909 у Петрограду, 1910 у Софији. Новославенство (на челу Крамарж) иступило је са теслом: равноправност и слобода словенских народа. Манифестација симпатија за (Орбе поводом анексије Босне и загребачког процеса, довела је 2/12 1908 до проглашења ванредног стања у Прату, којим је Праг прославио шездесетотодишњицу владавине Фрање Јосифа. 14/5 1909 интервенисао. је Масарик у Царевинском Већу поводом загребачког процеса, у лето је сабирао материјал у (Орбији, а од децембра прихватио се Фридјунговог процеса. На Масарикову интервенцију у Београду пошао је проф. Божа Марковић у Беч, и својим алиби одлучио процес. Знаменитим Масариковим говорима у делетацијама и открићем Васићевих фалсификата, (1911) дискредитована. је АустроУтарска у Европи.

У Хрватској је од 1908 Јурислав Јанушић међу омладином покренуо нов реалистички покрет са Масариковим културним програмом. Од 1910 покренут је из Прага националистички омладински покрет (часопис Зора), 1912 се национализовао напредњачки прашки Вал. Покрет је стајао у вези са омладином у Далмацији, Босни, Хрватској. 1914 створена · је уједињена националистичка омладина, чији је орган, Југославија, излазио у Шрагу. Приликом систирања Устава у Хрватској 3/4 1912, приредила је национална омладина, у споразуму са чешким политичким странкама, манифестације у Прагу, које су се крваво завршиле.

За време балканских ратова организована је у Чешкој помоћна акција за српски и црногорски црвени крст (5 експедиција, за дарове и материјал издано је 1,000.000 К). Против аустриских интрига, да створе неслогу између Орба и Бугара, иступио је Клофач на Царевинском Већу. 31/5 публиковао је клуб чешких посланика народно-социјалне странке апел (који је саставио Клофач) на чешком, српском и бугарском језику, да се спречи братоубилачка борба. У српско-бугареком спору се чешко јавно мњење ставило на страну Срба. У пролеће 1914. слутећи будући рат, Масарик је покушао да ради на измирењу

— 7954 — 5

Срба и Бугара, али догађаји су га пре текли.

За време Светског Рата су, због веза са Југословенима, прогањани у Прагу Клофач, Екерт, Ховорка и др. У почетку рата ступили су многи Чеси као добровољци у српску војску.“ Крајем 1915 било их је 2.000. У српеком одреду у Одеси ступило је у 1 дивизију 141, у П 137 чешких официра, сем војника. Чешки и југославенски добровољци борили су се заједно у Добруџи и на Солунском фронту, где је одликовано 13 чешких официра. 1918 побунили су се словачки војници у Крагујевцу; аустриске војне власти стрељале су 44 'војника. На западу развила се тесна сарадња између Чешког Народног Већа, Јутословенског Одбора и српске владе, која је Масарику дала пасош. :

У почетку 19 века појавиле су се тежње за ослобођењем југословенске музике од талијанског утицаја. Као први корак овоме“ циљу сматрала се употреба народног језика у оперним текстовима. Ове су тежње довеле до тражења сопственог музичког изражаја, за који су узимани узори у народној песми. Код Словенаца су нарочито чешки музичари почели да негују домаћу музичку уметност, чије су композиције будиле и интерес за уметничко не-. вање (А. Медвјед, Кашнер, Машек, који је компоновао песме на стихове Прешерна). Чех A. Ферстер, диригент љубљанског Дома, компоновао је прву словенску оперу Горенски славчек, реформисао је црквену музику у Крањској, уређивао је часопис Церквени Глазбеник и управљао је оргуљашком школом. Ферстер је код Оло-

венаца први почео да шири дисциплино-

вану уметност; 1872 основао је у ЈЉу-

Oman Глазбену Матицу, на чију је му-

зичку школу 1590 позван за професора К. Хофмајстер, касније професор прашког Консерваторија. У издању Глазбене Матице изашао је низ Хофмајстерових композиција; он је писао и критичке и музичко-литерарне чланке у разним словенским часописима. Словенском је филхармонијом пре 1914 управљао В. Талих, од словенских композитора студирао је у Прагу Ф. Тербич, који је био и солиста прашке опере. У Хрватској су се већ 1847/48 певале чешке композиције. У Прату је тада студирао и В. Лисински, који је 1848 био члан словенског конгреса. У седамдесетим годинама изводиле су се у Прагу Зајцове опере и оперете, а чешка. музика продрла је већ тада на загребачку позорницу. Правила Консерваторија Глазбеног Завода у Загребу израдио је Чех Др. Клиберт. Од чешких уметника тамо су радили Карбулка, Јилек, В. Хумел. Народне су песме скупљали, хармонизовали и издавали Лотка и Л. Куба.

Код Словенаца је прве позоришне представе приређивало Блајвајсово Словенско Друштво на друштвеним вечерима, које су по чешком узору прозване беседама. Ту