Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш
20
'чић, (Одавић. Тр еводили
· је 1848 одигран први чешки комад, Шће-
панков Тат у млину. Доцније је основана, Народна Читаоница, чијим су: хором управљали Чеси Фабијан и Прохаска. Извођени су чешки комади, чешки су глумци и певачи тостовали у Јубљани, а диритент
прашког Народног Дивадла позајмљивао -
је Љубљанском Гледалишчу костиме и ноте.
У Загребу су у позоришној дружини 1847/48 играли Чеси Корниш и Фрајд. До
„деведесетих 'тодина израђен је већ сло-
венски репертоар, у коме су били заступљени многи чешки писци. Из чешке драм-
'ске литературе узимао је комаде наро-
чито реформатор Загребачког Казалишта, От. Милетић. На загребачкој позорници ра-
дили су: В. Антон, Грунд, Флегл, Зуна, ди"ригент опере. Велики чешки уметници то-
стовали су у Загребу и Београду; у Прагу су радили многи југословенски уметници, а гостовали су: Марија Ружичка - Строци, Вушковић, Фијан и др. За чешко по080риште највише је превођено 'Војновићевих и Нушићевих драма, а поред њих: Милер, Кумичић, Милетић, Фрајденрајх, Тресић-Џавичић, Ловрић, Станковић, Косу – нарочито; Коубле, Ховорка, Јелинек, Јабука, Квапилова, Суханкова, Седлачек и т. д. „Литература: Драт. Прохаска, Шретлед савремене хрватско-српске књижевности (1921); М. Шрелот, Оловенска ренесанса 1780—1848 (1924): Ерјавец, Словинци (1924): Гору českosl, spisovatelu Stanku Vrazovi a Ljudevitu Gajevi (1923); M, Pau-
lov4, Ohlas Balkanskć valky У českć. vežej-
nosti {Českoslov,-jihosl. Liga, JI); Murko, Z historie stukda čsl,-jihosl, (Českoslov.-jihosl, Liga, 1, 4—5); Klajić, Moje vziahy
К Сесћат {1923); K., Paul, Štarove schizma a Gajova myšlenka n4rodniho jihosl, sjednoceni (1912); France Stelč, Opis zgodovine umetnosti pri Slovencih (1924); Ilešić, Vzajemnošt českoslovansk4 У minulosti (Slovansky Pčehled, IV); FE, Wollman, Srbochorvatskć drama [1924], ·
: M. Паулова.
ЧЕХОТИНА. БВ. 'Ћотина.
ЧЕЧЕ (Кече), мала бела округла кашица,
коју мушки носе место феса, у Галичнику — околини Призрена и Пећи.
Н. 9. ЧЕШНКО - СЛОВЕНСКА | БАНКА A. M. Централа. – Дарувар. Капитал 1,000.000.
Фондови 13.142, улози 9,018.880, тотовина. 74.438, потраживања код новчаних завода, 151.478, менице 1,661.637, вредећи пашири 2.990, дужници и консорциски послови 1,447.116, добитак, 84.143 Дин. Дивиденда, 8%. НО.
ЧЕШЉАР. В. Илић Тодор.
ЧИБАЧА, село у Далмацији, област и срез Дубровник, у жупи дубровачкој, од Дубровника, 5 км к југоистоку на путу у Цавтат. Ту је државни расадник основан
кота 1.251 м, Борковац (1.208 M).
менте у војној музици,
ЧИКОЛА.
1909, 20 ха. Гаји винову лозу, воћке, по-
врће, цвеће, украсно грмље и дрвеће. ; J. M-n. ЧИВИЋ РОР ИГНАЦ, БАРУН {Csivich
Воћт), тенералмајор (1752, Винковци 30/11 1823, Винковци). У 18 години ступио је као кадет у бродску шуковнију. Учествовао је у. турским ратовима. 1788 вапалио је торњу и доњу варош Нове Градишке, тде је цела турска посада била смештена, у тврђави. Велике заслуге стекао је Ч. 1793 при одбрани Killstadt-a, Особито се одликовао 1796 код Медегstozingen-a. Постао је затим мајор код личке пуковније. 1805 војевао је као MIOTпуковник са Огулинцима у јужном 'Тиролу. 1809 "одликовао ce код Сациле, Вилануова и Сан“ Данијела. 'За заслуте 1809. одликован је UH. редом Марије 'Терезије, и добио је титулу баруна, 1818 постао је ђенерал и војевао је са храбрим Слуњанима и Огулинцима код Циркница, Мауница и Палмануова. 1815 командовао је бригадом. После BO тодине активне службе ступио је у пенсију. Живео. је до краја свог живота у Винковцима.
И.
ЧИГОТА, планина, у Орбији, југоисточно: од Златибора, између речица Црног Рвава. и Катушнице, 10 км јужно од места Чајетине. Највећи висови су: Недина Коса (1.404 M), Јеље (1.507 м), Сабориште (1.544 M), 7. B.
ЧИЖЕН ДРАГУТИН, војни капелник (3/9 1831, Доњи Ђершковиц, Чешка — 30/6 1913, Београд). Музичко васпитање добио. је у војној музици у Прату, у 39 пешадиском пуку. 1864 постављен је за капелника војне музике, која је дошла у Земун. 19/3 1868 прешао је у Србију, и постао је контрактуални војни капелник, а. идуће тодине примио је наше поданство. Био је референт војне музике и виши интендант, а радио је и-у Народном Позоришту као капелник. Ч. је први завео тудачке инструи трудио се да створи наш подмладак. Компоновао је већином војничке маршеве, у које је уносио народне музичке мотиве. КМ.
ЧИЗМА, кожна, обућа, са високим грлом. Много ce носи по Војводини, Хрватској:
и Олавонији. У Призрену облачи млада
кад иде на венчање нарочито широке, кратке жуте или црвене ЧУ. Иначе их тамо
не носе. ; H. 9
ЧИКОЛА, река у Далмацији, лева притока, Крке. Извире на југоисточном крају Петрова, Поља, тече у правцу његова, пружања, ка северозападу; од села Бучића почне тећи на запад, пробија се кроз
Мосећ-Планину и друге приморске венце,
а од Лаића скрене на југозапад. Код: Кључа се почне јако проширивати и 3 км. низводно од села Глигића улије се у: Крку. Дужина јој је 48 км, а површина слива, је 837 км“. 1. .B.
— 955 —