Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

маће, а кнез страно име и обележује неки већи државни ред. У цара Константина Порфиротенита налази се за српске владасце реч архон, која се обично преводи с речју велики жупан или кнез, а мисли се под тим владалац над више жупа. Једноставно. народном животу у старије доба одговарала. је и једноставна, административна организација. Велики жупани или кнезови ослањају се на жупане по жупама, на које се држава делила, а ови опет на старешине села и катуна. Жупане није постављао. владалац, него су били бирани из појединих племена, брастава, или су постајали жупанима по наследном праву. Жупани су истовремено управни чиновници, судије и заповедници локалних чета. За старешине села и катуна долаве различити називи као: кнез, шремићур, владалац (владушти), предстојник и челник. Ти називи имају веома променљиво значење. Кнез је на пр. старешина, дубровачке републике, старешина, пастиреких катуна, административни чиновник у жупи или у опште чиновник свију степена. Премићури су били не само над катунима, него и над селима. Веома је раширено и старо значење речи челник. На отоку Корчули спомиње се челник. (13 век) као старешина. над пастирима. У том значењу долази та реч и у унутрашњости земље. Али челник значи и војвода, и челници се спомињу у великим положајима, за, целог трајања старе српске. државе. Каква је природа службе ових челника, не“ да

се установити. Кад је деспот Стеван, у-

почетку 15 века, реформисао управу своје државе, постао је велики челник (према угарском узору латински: comes palatinus), врховни дворски чиновник, а протовистијар зове се челник ризнички.

Законик пара СОтевана, Душана, не 7IOзнаје више жупана, јер је настала тежња, да се место непоузданих племића, постављају зависни чиновници. Али THтула жупан, па. и кнез дигнуте су од Душана на виши чиновни степен. Најмоћнији великалпи за, његова, сина, У роша;: Војислав и Лазар зову се кнезовима, Алтоман има титулу велики жупан, син њетов, Никола Алтомановић је жупан, а и Балшићи се зову жупанима.

Старијег је порекла и част војводе. Војвода. је познат још у почетку српског државног живота (за, Немање). Војвода је првобитно војсковођа, војске једног жраља. У Ђосни помало туби војвода своје право · значење. утолико, што ова част постаје наследна. Наследно војводеко достојанство увео је ваљда Стеван 'Твртко. 1. Најмоћнији од војвода, звао се велики војвода. Од тога је достојанства више у Босни херцет, али то достојанство нису давали босански краљеви, него страни владари (на пр. херцег Хрвоје Вукчић, херцег Стјепан Вукчић). Одмах иза војвода спомињу се у Босни кнезови (и ве-

· прибирања,

ЧИНОВИ И ТИТУЛЕ

лики кнезови), а онда жупани. Војводе и кнезови управљају читавим областима, у. Босни, а под њима су били жупани, на које се област делила. :

Старијег су датума и службе тепчије и казнаца. Тепчија се спомиње као високи дворски чиновник за, краља Звонимира у. Хрватској, а касније се тепчије спомињу и у Босни и у Орбији. Рачки држи, да је тепчија дворски кнез (сошез5 сигај), а Новаковић, да је дворски достојанственик, који је носио и кад је била. потреба пружао владаоцу палицу или скиптар, а уједно био и заповедник владаочеве Teлесне страже.

У Босни и Србији вршили су дужност пореза ~ казнаци | (латински сазпестиз, талијански сазпегзо. Дубровчани преводе ову службу речју: сашегагиз). Порекло речи је нејасно. Неки казнаци спомињу се на двору. У Босни је у 13. и 14 веку казнац био високо звање, више од жутланскота, а давало се угледним намесницима. Опомиње се и велики казнац (comes camerarius). Y дубровачкој је обла– сти (од 1830) казнац само сеоски кнез, а. поједини делови некадашњих жупа, звали су се до у најновије време казначина. (сазпадпа), Нижи су финансиски. чиновници у Србији били глобари (купе глобарину) и травничари (купе таксе за пашњаке). : ;

Византиско је царство давало владарима српским и хрватским из политичких тенденција различите – титуле. – Хумски кнез Михаило Вишевић био је већ у 10' веку одликован од византиског цара чином антипата (проконсула). Михаило. Војисављевић добио је из Царитрада титулу протоспатра. Хрватски краљ (Отјепан Држислав добио је из Цариграда титулу епарха и патриција, што ће бити ваљда исто што 'и титула анлипат (проконсул). Немањин син Стеван добио је од цара Исака П титулу севастократора. Титуле протоспатра и стратита добивали су из Византије: и приори далматинских градова, нарочито. Задра.

У Орбији се удомаћило,- нарочито у краљевско и царско доба, неколико BHзантиских титула и чинова, као севаст, протосеваст и севастократор. Севасти (зеЂазбоз, апризеи5) нису чиновници, него је то одликовање. Оевастокралор или протосеваст могли би изгледати као њихови прваци или старешине. Обичај поставља ња, севаста није био у Орбији чест. У чистим српским крајевима нема помена да би они били чиновници. Међутим Beлика, титула издизала је севасте изнад осталих људи и примицала их чиновницима. После кратког времена, у царству нестаје севаста, протосеваста и севастократора. као туђих установа.

Из Византије су узете и титуле кесара (кајзаг) и деспота, а, давали су се после прогласа. царства и то само намесницима на некада византиском подручју. За ца-

= 957 —