Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧИНОВИ И ТИТУЛЕ

ревања Урошева и (Оимеонова (Синише)

изгубиле су ове титуле у вредности, јер“

су биле додељене многима, и мање важним племићима. 1402 примио је досто“ јанство деспота у Цариграду Стеван Лазаревић. : :

У доба цара (Отевана Душана чине сталну његову околину врховни земаљски чиновници. Цар Кантакузин нашао је на његову двору савет од 924 најодличнија достојанственика. Имена су узета из административних служби земље с додатком »велики«, као што је и у Вивантији било много служби с истим придевком. Много је позајмица учињено из уредби царитрадског двора. Међу ове спада, лототет, протовистијар, слуга, и велики слута. — Логотета, је било већ за краља (Отевана Дечанскога. Раније се ова служба пазивала дијак т. j. писар. Дијак се спомиње и за цара Душана, али он је по чину нижи од логотета. Душан је увео и великог логотета, али будући да није имао других логотета, звао та, је просто логотетом. Задатак се лототета и дијака, састојао у Србији и у Босни у томе, да обављају краљево дописивање, да састав љају државне исправе, и да их што чистије и лепше преписују. У Босни је било дијака, који се зову и »велики«. У далматинским градовима, постоји уз латинску и славенска канцеларија, којој стоји на челу: сапсеЏагиз5 зауопепзенц5,

Протовистијар био је ризничар T. ј. чувао је одела, која су била у средњем веку драгоцена, и драгоцености, и он је лични владалачки благајник. Протовистијара имају и босански краљеви, па и великаши, на пр. Хрвоје Вукчић. Протовистијари узимају се често из далматинских приморских градова, на пр. Котора. Протовистијар претпоставља и обичне службенике ризнице или царева одевања, а то су вистијари. — Част слуге и великог слуге доводи Новаковић у везу с византиским доместиком, који је врховни BOJвода над војскама у Византији. За СОтевана, Дечанскога спомиње се слуга. За Душана је то дворска служба. Лазар је на пр. био слуга. У Србији и у Босни има дворска служба ставилац, који се вероватно старао о набавкама дворских потреба, нарочито за трпезу.

Старије неке дворске службе добивају у царско доба грчка имена. Тако се виноточ зове енохијар, управо подрумар или пивничар. У Босни се зове пехарник (ршсеглаттиз), можда по западном узору. Ооколар зове се Ђеракар. Нижег су порекла (привилеговани сељаци) псари т. ј. чувари паса. Соколари и псари познати су и на хрватском двору. ·Лагатор био је можда старешина, брзотеча, (весника), који се старао о изменама коња на путу и о тркама, о пошти или у опште 0 жкоњичкој служби. Упразу над двором или дворовима вршио је у Орбији можда GTaвилац или слуга. За Стевана Твртка, зове

— 958 —

се у Босни двореки старешина: дворски, што је идентично са ргаејесђиз ашае или рајаНпиз, У Србији и на источним странама спомиње се истовремено као дворски старешина: двородржица. Приватни је царев чиновник и коњух (у Хрватској коњушник — сахаПШатгиз), На двору је за цара Душана постојао: двореки судија, који је судио дворјанима, јер су они били изузети испод судбености царских · судаца. Од 1300 јављају се као заповедници у пограничним градовима кефалије или кепалије (сарапеиз), Од цара Стевана Душана зову се кефалијама намесници, У Босни се градски управници зову жкапетани. Пратња хрвалских владалаца у доба кнежевине састојала се из читавог низа дворских достојанственика. Ови су се достојанственици: рекрутовали из вишег хрватског племства (ргосегез, рппсјрез, ргmates), које 'се развило из главара и старешина појединих племена. Извор части и служби било је гентилно уређење, а не милост владарева, па се зато достојанственици хрватскога владара битно разликују од пратње западњачког краља. Дворске службе извршују жупани и то: дворски жупан (рајанлиз јирапиз), – жушан коморник (сашегатиз), жупан пехарник {pincernarius), жупан коњушник (сачаПат1и5), жупан штитоноша (агпивег), жупан буздованар {macecharius) и жупан мачоноша (враећагиз), И кнегиња је имала своје ·дворјанике, од којих су познати дворски мештар (шишрапиз сопинззае), и буздованар (тасесћагиз сопинззае). Сва

та достојанства остала су и у доба на_роднога краљевства. Дворски се жупан ·

звао ваљада тепчи (сштанз сошез), KOморник сотез постелник или си сија, пехарник сотез виноточ или геванз ршсегпа, штитоноша сотез шћитник или шћитоноша. Овима су још придошли: сотевз уојаг, дворски судија (геванз сшчае јидех) као краљев заменик у судским стварима, дед, неке врсте мајордома, који је управљао приходима краљевског кућанства, убрусар (одговара части: соше5 dapiler mensae regalis), дворник као дворски мештар, затим вратар, соколари и псари. Овим“ нижим и вишим дворским достојанственицима ваља додати дворског канцелара {cancellarius aulae regiae), У доба кнежевине управљали су двореком канцеларијом дворски капелани, а 38 краљева установљена је част дворског канцелара, коју је част имао у доба Петра Кресимира 1У кнински бискуп, који се зове и хрватски (Сћгоађел 5), Хрватски владарски двор био је, како се види, уређен као и остали западно-европски дворови. :

У државној администрацији · најважније је било место бана, које се први пут спомиње у 10 веку, и жупана појединих подручја. Жупани су били по свој при-