Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

лици наследни, а у њиховим се рукама концентрисала цивилна, војна и судска власт жупанија. У исправама се спомињу поджупани (розНирриз), заменици жупана и највиши управни часници, сатници и пристави, који су извршавали одлуке жупскога суда. И у Србији се спомињу сатници, али ту је јасно, да је сатник у 12 и 13 веку био само један ступањ у

декадном систему војних достојанствени-.

ка. Тако су на српским саборима шприли=-

ком Немањине оставке на престо и при-

ликом крунисања Стефана Првовенчаног били окупљени: војводе, тисућници, сатници, петидесетници и десетници.

· У доба, кад су Хрватском владали страни владари, замењивао је у Хрвато ској краља самосталан и њему једнакоправан херцег, дих, а кад није било херцега бан. Сваки је бан именовао на сабору сам бановца (вицебана) из редова жулана. У Славонији јавља се и протонотар, којега је на сабору бирало племство, а дужност му је била, да чува печат краљевства; доцније је он замењивао бана код суђења.

У доба стране, арпадовске династије нестаје племенских жупа и жупана, а заснивају се жупаније по угарском узору. Жупане именује од сад краљ. Овај процес развијао се брже у Славонији, а. лакше у Хрватској. Крајем 19 века деле краљеви великашима читаве жупаније, и они постају сада не жупани, него грофови и кне30BH. У далматинским градовима зову се ста-

решине приори, међу којима је најуглед-

нији задарски, који се, заједно с банима и жупанима, налази у краљевском већу · и рачуна се у великаше хрватске државе за народне династије. Утврђеним традовима жупским управљао је најпре жупалн, а. уза њ кастелан или градшчик. Већ. у доба народне династије заповеда хрватском морнарицом посебан заповедник (дах шагапогит), Лудовик 1 именовао је посебнога хрватскога · адмирала (admiratus regnorum Dalmatiae et Croatiae), Босански краљ CreBaH 'PBpTKO имао је адмирала Млечанина. Литератутра: ЈЛгебек, Сезсјисћее der Serben, I- wa ПЦ, 1911 и 1918; Јџебек, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien. Studien zur Kulturgeschichte des 13—15 Jh, (Denkschr, W, Akad,, 56, 1912, и 58, 1914); Мажуранић, ПЏриноси за хрватски правно-повјестни речник (1918); Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама 41—15 века (Глас, 78); Новаковић, Служба логотета или великог логотета у старој српској држави (1886); Šišić, Geschichte der Kroaten (1917); Клаић, Повјест Хрвата, 1 (1899): Рачки, Нутарње стање Хрватске прије 12 стољећа, (Рад, 70, 71, 99). М. Прелог.

ЧИНОВНИЧКА БАНКА, Београд. Основана је 1899. Капитал 5,000.000. Фондови

| ЧИНОВНИЧКИ ЗАКОН

-5.721.450, улог 3,320.518, пасивни · текући

рачун 1,577.283, добит од нове .зграде 7,750.000, употребљена, једним оделом ва. повећање капитала на 5,000.000 Дин. Номинала акције је 250 и гласе на име. Предузећа: Српско Индустриско А. Д. за израду железничких прагова (Добој) и Фабрика Рубља у Београду. Благајна 433.927, менице 11,315.971, активни текући рачун 2,604.384, непокретност 1,400.100, вредносне хартије 1,435.782 Дин. Дивиденда 10%. Председник JI Ј. Петровић, државни саветник; директор Шетар Младеновић. И. С.

ЧИНОВНИЧКИ ЗАКОН издан је. 31/7 1923. За, ступање у државну службу тражи се држављанство и осамнаест година старости. · Лица, која · испољавају комунистичка, и републиканска, начела, не могу

бити чиновници. Државна служба дели се

у струке (свакој струци одговара засебно министарство). Поједина звања развретавају се по категоријама и по групама. Хатеторија, има, три. У шрвој категорији има девет група, у другој пет, у трећој чегири. Категорије се разликују према школској спреми, која се за њих тражи: за прву категорију тражи се факултетска спрема; за другу, потпуна средњошколска,; за трећу, нижа средњошколска. Групе се разликују, према важности и самосталности посла, на главне, помоћне, приправне. Обично, служба почиње са звањем најниже т. зв. приправне групе једне категорије; из приправних група у помоћне не прелави. се. без испита; за сваки прелаз из ниже групе у вишу тражи се одређен број тодина службе, и то ове већи што је виша трупа у питању. Изузетно, за четири највише трупе прве категорије, ње тражи се одређени број година. Прелаз чиновника из ниже групе у вишу, т. 'зв. унапређење, зависи од оцене владе, пошто она између кандидата, са законским условима има слободу избора. Периодске повишице JIOдељују се чиновницима аутоматским Haчином; оне се добијају сваже треће TOдине; има их свега десет, и њихова величина зависи од категорије звања,

У државну службу ступа се на оенову молбе. На, звања главних група поставља краљ указом; на, остала звања, поставља министар својим решењем. Правило је, да се чиновник прима у државну службу привремено, и да се његова, способност за сталну службу оцењује после три године комисиски. — Државна. је служба, стална. Чиновник се отпушта само на, основу пресуде редовног, односно дисциплинског суда, или услед законске дисквалификације. Чиновник се не ставља, у пенсију док не добије право на пуну пенсију, изузимајући случај старости, духовне или телесне неспособности и т. д. Чиновник се не ставља, на, расположење, осим ако му се укине звање или надлештво. ПЏремештај чиновника у оквиру исте струке допуштен је; из једнога места, у коме није служио бар

— 999 —