Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧИОВО

две тодине, чиновник не може бити премештен, без свога пристанка. Оталност не уживају посланици на страни, шефови дипломатских мисија, помоћник министра Иностраних Дела, велики жушан, окружни начелници, срески поглавари. Молба. за пенсију мора се уважити само онда, ако је молилац испунио године за пуну пенсију. Влада може, по своме нахођењу, пенсионисати чиновника, који је навршио шездесет тодина, а мора пенсионисати онога, који је навршио шездесет пет година. Отпуштање из државне службе бива по молби чиновника (оставка), по сили закона и на име казне, али не и MO слободној владиној оцени. — За време службе чиновник стоји под оцењивачком и дисциплинском влашћу својих. старијих. Оцењивачке власти

постоје за сваку трану државне управе.

Оне доносе своју одлуку на основу извештаја старешине надлештва, на оенову примедаба заинтересованога лица на тај извештај, и на основу свога, властитог са. знања. Оцена је одличан, добар, слаб. ЧиHOBHHK, који једне тодине добије слабу оцену, губи ту годину како за повишицу, тако и за унапређење. После шесте слабе сцене, односно после треће узастопне слабе“ оцене, чиновник туби службу по сили закона. — За мање неисправности, т. зв. »неуредносги«, чиновник се кажњава оп0меном, или новчаном казном до 10% месечне плате. Обе казне изричу се по административном, а не по судском поступку. За веће неисправности, т. 38. »диецишлтинске преступе«, предвиђене cy ове казне: укор, умањење плате до 20%, Hajдуже за годину дана, стављање у пенсију с умањењем принадлежности до 20%, најдуже за десет тодина, отпуштање из службе. Ове казне изричу управни судови као дисциплински судови првога степена, и Државни Оавет као дисциплински суд другота степена. Ти судови суде по слободном уверењу. Ако окривљени буде осуђен на укор или на тубитак плате, дисциплински суд решава, колики број година неће се окривљеноме рачунати ни за повишицу ни за унапређење; тај број не може бити мањи од једне тодине ни већи од три.

Чиновничка плата састоји се из ових састојака: 1. Плата у- ужем смислу, која се разликује на основну, која је везана за катеторију, и положајну, која је везана за трупу. Основна плата повећава се путем периодских повишица сваке треће тодине; положајна, плата, непроменљива. је све докле чиновник остане у истој групи. 2. Отанарина. Она. је већа у вишим катеторијама и има своје периодске повишице. Она, се увећава у местима оде влада велика скупоћа станова. 3. Додатци, и то: а) додатак на децу, који се даје за свако вепунолетно дете, и који је све већи што је дете старије; 6) додатак 'на скупоћу, који се установљава, ако се редовне шпри-

надлежности покажу недовољне; в) нарочити додатак за поједине струке или крајеве. — Ранг чиновника одређује се у тлавноме према њиховим новчаним принадлежностима, на име, према њиховој положајној плати. Право на пенсију, задобија чиновник после навршених десет тодина, службе. Основ за срачунавање пенсије је плата (основна и положајна), заједно са станарином (повећање сгтанарине у местима изузетне скупоће не рачуна се у овај основ). Од основа за пенсију, чиновнику припада за првих петнаест година службе 60%, а за свако даље пола. године по 1%; после 35 године службе добија се потпун пенсиски основ за пенсију.. Поред тога, пенсионари примају и додатак. на децу колики и активни чиновници. Птраво на породичну пенсију, коју његова породица, ужива после његове смрти, чиновник задобија после навршених пет година службе. За срачунавање породичне пенсије узима се као основ лична пенсија чиновникова. Чиновникова удовица, ужива пенсију до преудаје, а деца до пунолетства (женска mena могу, услед удаје, изгубити пенсију и раније). Процент чиновничке пенсије зависи од броја лица која је уживају, — и износи 50% најмање, а 85% највише. Као уз личну пенсију, тако и уз породичну, иде и додатак на децу. С. Јовановић. ЧИОВО, острво Јадранског Мора, западнојугозападно од Сплита. Североисточна je обала. удаљена. тек 1.000 до 250 мод копна, нарочито у близини Трогира. Дужина. острва је 15 км, ширина 1—3. км, површина 31'3 кмг. Уз јужну обалу налазе се највећи висови: Стражница (116 м), Рудина (218 M), Меделовац (188 M), кота 175 м. Главно је место варошица Чиово. IJ. :B.

U. се помиње код старих писаца под именом Ваучо, Воа, што се до данас сачувало у талијанском имену Виа. У позније римеко доба ту су били прогнани неки свладани противници цареви. За угарскохрватског краља Беле ТУ вели се да се је пред Татарима склонио на острвце, које се од онда зове Краљевац, од Ч. к југозападу. ЈИ.

ЧИПАНЦЕ, чипкица, која је као украс на почелуши. Носи се у Војводини. Н

ЧИПУЉИЋИ, село у бугојанском срезу, у Босни, недалеко од вароши Бугојна, у правцу према западу. Има 492 становника, тотово самих православних. Село је богато и напредно, јер сви одрасли мушкарци раде калајџиски занат и лето проводе идући: за послом по целој Босни. М. Ф.

ЧИСТИ ПОНЕДЕЉАНК. Први дан Великога, (Ускршњег Поста) зове се Ч. П. У чисто етничким и патријархалним крајевима. српскога. народа, Ч. П. је дан чистоте и једноничења. На Ч. П. се мора сва кућа.

— 960 —

Н i