Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

очистити (опостити). Прво се све ствари изнесу из куће, и кућа се окречи и опере цеђом. Затим једне жене тресу и перу хаљине, а друге начине цеђ од пепела и све суде перу њиме. Дрвено покућанство: наћве, лопаре, ковчете и дрвене суде: зделе, дебар, кашике, кутлаче, бурила, жбанове, крављаче, каблове, прво остружу кустуром, па онда перу цеђом. Кад се све то сврши и намеети на своје место, онда жена-редара умеси погачу, испече и онако врућу да чељади те је поједу, и то им је сва храна за тај дан: једном једу и отуда је назвато једноничење. Некада су о Ч. Џ. потађани најамници и тај се дан сматрао као почетак радне године. 207

ЧИСТИЛА се додају у вино, да се очисти.

У нас су обична Ч.: моруњи мјехур, жела-

тина, и јаја. Законом су допуштена, још и:

млеко, крв, казеин и шпањолеске земље. И. Ор.

ЧИТАЛНИЦА звала се прва словеначка наредна ревија, коју је 1865 издавао у Грацу Иван Гершак. Доносила је чланке из националне економије, комуналне политике, народне хитијене и опште поучне прилоте. ЈЕ

ЧИТАЛНИЦЕ cy неполитичке – словеначке дружбе. У Ч. се помоћу часописа, књига, предавања, певања, друштвених забава и позоришних комада гајио словеначки језик и спремала националивација грађанства, а интелигенција се чувала OJ денационализације.· Шрве U.

основане су у Марибору, Цељу и Трету

1861. 1864 било их је 14, 1870 58. Као шриродна збиралишта словеначке интелигенције имале су Ч. велики. утицај и на словеначку политику, а имају велике заслуге ва Оловенце. По већим местима, основале су Ч. и властите куће, зване Народни Дом, који су били, особито у средини већином страног трађанства,. једина збиралишта Оловенаца и централне локалне | словеначке политике. Џосебни развој словеначког јавног и друштвеног живота и национализација мањих пПокрајинских варошица и традова одузели су Ч. разлоге за постојање. Тако су се

Ч. сачувале само у већим градовима. Литература: Оловенски коледар за навадно лето 1865, 104; Летопис Матице Словенске за „лето 1870, 289. ; ЈГ,

ЧИТАОНИЦЕ, БВ. Библиотеке.

ЧИТЛУК, · село у Далмацији, Оплит, срез и општина. Сињ, у родноме Сињеком Пољу; од Оиња 5 км к северу; с десна, воде: Цетине. Знатно је због остатака римског града Сој, СЈаиба Аедишт, Осим зидина, по којима се може одредити четвороугаони облик. града, ту је, међу осталим, лепа, Херкулова глава и рука с комадом кијаче. : Ј. И.

област

ЧИФЧИЈА

ЧИТУЉЕ. ВБ. Диптиси,

ЧИФТЛИНК (чифлук, читлук), је сељачко таздинство у турском аграрно-правном поретку. Према бонитету земљишта од 60“ до 150 дулума или дунума (један дунум 40 квадратних корачаји) или 5%—18 хектара обрађиване земље. Власник Ч. био је: стварно 14—17 · века. (осим Босне) обрађивач сељак, раја, а по османском правном

схватању држава. Ч. је био оптерећен пра-

BOM спахија, да убирају државне давке (у: српским земљама по правилу. десетину). Опахиско право, није било наследно. Обрађивач вемље, а по нашем схватању уједно и њезин власник, имао је обавезу, да је обрађује, пошто су давке биле одмерене од приноса, и док је ту обавезу испуњавао био је утврђен у своме праву и наслеђивали су та потомци, односно крвни срод-

ници. Могао је своје право и отуђивати

пристанком спахије, кога се тицало пита ње, да ди ће нови ималац Ч. моћи испуњавати обавезу обрађивања. :

Од почетка, 17 века почело је растварање дотадање османлиске. организације, која. је делом почивала, на установи спахиског реда и услед слабљења централне врховне власти султана, успело је многим спахијама, а и другим муслиманима, да се дочепају права својине (властелинске) на U. раје. Насиље и превара је по правилу основа Ч.-сахибиског права, а само изузетно се образовао велики посед, куповином сељачких права, на Ч. Османски аграрно-правни систем не познаје ту установу, и зато је државна власт није никада летално ни признала.

Док је раја спахиско право сразмерно лако подносила, пошто су обавезе из њега биле много мање тешке, но што је за себе значио властелински (баштиначка и пронијарска права) поредак у старој српској држави, Ч.-сахибиски систем, особито почетком 19 века, осећан је утолико више несношљивим, што је био скорашњег датума и значио је нелегално погоршање дотадањег поретка. Ч.-сахибиски однос представљао је покушај, да се властелински поредак, који је у Босни и Херцеговини, као продужење старог босанског властелинског поретка, за све време турске владавине био у снази, протегне и на остале земље под турском државном влашћу.

Литература: Ст. Новаковић, Туреко царство пред српски устанак (1906); 'B, Трухелка, Хисторичка подлога аграрног питања у Босни (1915); М. Нинчић, Исто. рија атрарно-правних односа српских тежака под Турцима (1920); К, Сгарпђегру Die Agrarverlassung u, das Grundentlastungsproblem in Bosnien und der Herzegowina (1912), . M. Kocuh.

ЧИФЧИЈА, сељак обрађивач читлука. Ч. је био у првим вековима турске власти: У бољем положају но себар у старој врпској држави и него босански кмет. Али је тоKOM 18 и 19 века, нарочито у, Старој СОр-

= 961 == 61