Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧИЧАВИЦА ПЛАНИНА

бији и Македонији, потпуно изгубио положај наследног обрађивача учвршћеног права (па и власника), и постао је бесправним (јер нерегистрованим) обрађивачем по погтодби и вољи чифлук-сахибије, бега и ате, који, за разлику од босанских, нису представљали племићски сталеж, него поседничку класу. се M. E.

ЧИЧАВИЦА ПЛАНИНА, у Старој Србији, између река: Оитнице - Дренице - Годанске-Црне Реке, око 12 км јужно од Byчитрна. Највећи су висови: кота 1.211 M, Црни Врх (901 M). Источним подножјем пролази железничка пруга МитровицаСкопље. JI. В.

ЧИЧЕВО, манастир Св. Арханђела у Јужној Србији, с десне стране Вардара, под врхом Утка у Клепи, у Скопској Области. Старо је манастириште, а обновљено је средином 19 века. Стари је манастир добио неколико поседа у старијем добу под 'Турцима (пре краја 17 века) од Бојоваца, пПоследње српске властелинске породице у Клепи, која је живела у суседном селу Горњем Чичеву. А у Доњем Чичеву живео је крајем 18 века, некакав Петар Ђрзако-

Ђић, који је од почетка устанка у ПГума-

дији учествовао као »садружник« Карађорђев, и 1806 погинуо је у Београду, налавећи се крај самот Карађорђа. Литература: Војислав – Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17, 1994). B. P. ЧИЧЕВО“ ПОЉЕ, југозападни и нижи део Требињског Поља у Херцеговини. Оно је од североисточног дела одвојено хумовима, који се са дна поља дижу између Требиња, Волујца и Бихова. На ободу dq. П. подигнута су насеља: Горње и Доње Чичево, 'Згоњево, Бихово, са по 200—400 становника. JI. B.

ЧИЧЕРИЋ МАКСИМИЛИЈАН ПЛ. БАЧАЊ [{Csicserich-BAacsany), = Ђенерал пешадије, заповедник војног 8Oopa (3/3 1865, Арад). Свршио је Војну Академију у Винер-Најштату и ступио у војску 1884 као "поручник 98 пешачког пука. После свршене Ратне Школе ступио је у ђенералштаб, 1892 постао је капетан и служио је у Бечу где је постао мајор и потпуковник. За време руско-јапанског рата био је пуковник, и као војни аташе је био у ђенералштабу руске Армије Куропаткина. После рата наименован је за главара главног стожера 13 хрватског војног збора. Био је генералмајор и бригадир, касније дивизионар у Лавову и подмаршал. За време Оветског Рата командирао је дивизијом, 8 касније Војничким збором. Живи у Бечу. Као војни књижевник има Ч. великих заслуга.

ЧОВЕЧЈА – РИБИЦА · (по словеначком »чловешка (рибица«; зову је још: мочаила и слепи гтолушац; Proteus anguinus аиг.) је најчувенији припадник – наше

— 962 —

фауне. Ливи искључиво у подземним водама (не само пећинама) нашега крша. У нашим крајевима живи највише У кршком делу Крањске. Држе је једном од научно најзанимљивијих животиња у опште. Једини сродник наше Ч. Р. Necturus maculatus Raif. (Мепођгалсћив Јавегаз Наг) живи у већим водама (Северне Америке. Обе сачињавају ~ фамилију Ргокеае у реду ЏОгодеја (Сапдбаја) или репатих водоземаца. — У народу у Крањској Ч. P. je већ давно позната (приче народне о змају, који воду из извора изгони). Први пут је у књизи споменута у знаменитом делу Јов. Валвазора. Први научни опис и име дао је Гашгелн 1768. Сав се научни свет бавио овом животињом. Први анатомски рад о Ч. Р. дао је В. Шрајбере (1801). J.X ЧОГ, вунена ткана шарена тканина коцкастих шара. Носи се као сукња, а и зими преко главе, као заштита од хладноће. Н. 3

ЧОКЕШИНА, манастир испод Цера. Црква је посвећена Успењу Богородице. Непознато је кад је Ч. сазидана. Најстарији је спомен о манастиру из 1541(2). 1785 манастир је обновио ваљевски. владика. Јоаким; 1823 подигао га је из основа кнез Милош. Пре 1723 била је у Ч. школа.

B. Ш-Ћ.

Boj на Чокешини 16/4 1804 За време опсаде Шапца, у почетку устанка, браћа Недићи и Ђорђе 'Ћурчија били су одређени да на Церу држе пролазе и осматрају путеве од Лешнице, како не би Турци с оне стране Дрине дошли Шапцу 'у помоћ, Почетком априла зворнички паша

'Видаић и Мула Ножина скупили су око

1.500 војника, прешли Дрину и пошли Шапцу у помоћ. Браћа Недићи и Ћурчија. имали су код манастира Ч. неколико десетина »хајдука« сваки, и чувши да Фу Видаинћ-паша и Мула, Ножина дошли у Лешницу, известе Јакова Ненадовића O том покрету Турака, тражећи помоћ. Јаков је могао да одвоји од опсаде око 400 усташа и са њима оде у Чокешину. Ту се

војводе посвађају о месту, на ком ће до-

чекати Турке, и Ћурчија са својим хајдуцима оде, а остану Јаков и Недићи (са око 500 људи), и поседну положај код Липова. Потока. више брда Џајевца. Турци нашадну Орбе, успеју да их опколе и борба се водила, целога дана, а пред мрак Турцима дође појачање и они изврше јуриш. Борба хладним оружјем водила се, док сви Орби нису изгинули, изузев Јакова Ненадовића и неколико усташа, који су успели да се под заклоном мрака повуку ка Шапцу. Турци су изгубили око 1.000 људи мртвих и рањених, те нису пошли даље, већ се вратили у Лешницу и разишли кућама. B. B.

ЧОКЕШИНСКА ШЉИВА, врста шљива, која, се гаји у Мачви. H.-P.