Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

ЧОНОР ЈОВАН ДР., професор и научник (1849, Беч — 1911. Медлинг, Аустрија). Учио је гимназију у ФОремским Карловцима, апсолвирао медицину у Бечу и 1873: промовисан за доктора. ОСлушао је две“ године ветеринарство у Бечу и 1875 добио је ветеринарску диплому. 1875 шШостао је асистент за анатомију и физиологију. У исто време предавао је хистологију и параситологију. 1876. наименован је за пристава патолошке анатомије и судског ветеринарства. 1880 држао је предавања из хигијене стоке и меса. 18581 наименован је за професора за патолошку анатомију и судско ветеринарство и наставио је шредавања, из хигијене до претварања ветеринарског инетитута у високу школу (1897). 1889 постао је доцент на бечком Университету за науку о сточним заразним болестима, 1895' изабран је за ванредног професора, а 1910 добио титулу редовног университетског професора. Као професор Ветеринарске Високе Школе у Бечу добио је пенсију 1909. — СОарађивао је до 1908 на изради новог наставног плана бечке Ветеринарске Високе Школе. Био је омиљен као добар говорник и предавач, уметник у цртању. Ч. је први на бечкој Ветеринарској Школи увео микроскопска и бактериолошка истраживања у практичној настави. Као стручни вештак за угушивање сточних зараза код аустро-угарске војске, радио је 1880 у Босни и ХерцегоDHHH. — Био је познат научник. Бавио се и много је писао о хистологији TB XHGCTOлошкој техници, параситологији, где. је открио неке нове парасите, утврдио тачну биологију и еколопију већ познатих, у опште о заразним болестима, као сакагији, бесноћи, туберкулози, оспицама, код живине. Написао је и уџбеник за: судско ветеринарство. Дела су му већим делом на немачком језику. Више година је о феријама радио у Напуљу.

Литература: Ф. Заврник, Др. Јован Чокор (Југословенски (Ветеринарски Гласник, 1996). Ф. Заврник.

ЧОКОРДИН, речица у Орбији, лева притока, Млаве. Извире са Косе (Коњушице 348 м, Колаче 326 м), северно-североисточно од Овилајинца, тече ка северу, улива се 1 км узводно од Великог Села. Дужина тока, је 244 км, а површина, слива, 187 кмг,

ИЕ

ЧОЛАНК-АНТИЋ БОШКО ДР., дипломата, (21/8 1871, Крагујевац). Гимназију је учио и положио матуру у Београду (1887), па је затим свршио лисанс права на Университету у Женеви. На истом Университету положио је 1894 докторат права. После вавршених студија, вратио се у отаџбину, и добио је службу у Министарству Финансија као порезник, а пред крај 1898 прешао је у службу Министарства Иностраних Дела. У мају 1899 премештен је за секретара. у Софију, где је остао све до пред крај 1903, када је премештен 'у маршалат

ЧОЛАК-АНТИЋ

двора у Београду. Од почетка 1904 до Шетровадне 1907 Ч. је био вршилац дужности маршала, двора, а 1/2 1908 постављен је за. дипломатског агента Србије у Кајиру. После мира са Бугарском постављен је 15/19 1913 за посланика Србије у Софији, где је остао све до прекида, односа са Бугарском, у јесен 1915. У фебруару 1918 постављен је за посланика Србије у Штокхолму, и итрао је важну улогу као веза између окупиране Србије, српске владе на Крфу и српске војске на Солунском фронту. Од. 8112 1920 посланик је и пуномоћни министар Краљевине ОХО у Букурешту. M. M.

ЧОЛАК-АНТИЋ | ВОЈИН, Ђенерал (4/8 1877, Београд). По евршетку 6 разреда, гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1895. За, коњичког потпоручника произведен је 2/8 1898, за капетана, 1908, за пуковника 1/10 1915, за коњичког бригадног ђенерала 21/10 1923, за дивизиског ђенерала, 28/6 1927. — До'1902 био је водник Краљеве Гарде, 1902—1904 на вишој школи Војне Академије, 1904—1906 командир“ ескадрона у коњици, 1906—1909 на припреми за Ђенералштабну струку, 1909—1910 ађутант коњичке дивизије, 1910 до 1911 државни питомац у француској коњици, 1911—1912 на служби у ђенералштабном одсеку опште-војног одељења Министарства Војног. 1912 био је ађутант команданта дивизиске области (Дунавске), 1918—1920 командант коњичке бригаде (9) и командант Барањске посаде, 1920—199] помоћник команданта коњичке дивизије, 1921—1923 командант коњичке дивизије. 1923—25/1 1927 био је војни изасланик у Румунији. Од 25/1 1927 је командант коњичке дивизије (09).

У рату 1912—1913 био је командант коњичкот пука (2). У рату 1914—1918 био је до 1916 командант коњичког пука (2), 1916 до 1918 на служби у штабу српског добровољачког корпуса у Русији, начелник штаба добровољачке дивизије (1) и командант коњичке бритаде (9). ; DP...

ЧОЛАК-АНТИЋ ИЛИЈА, артилериски пуковник (4/7 1836, Чачак — 12/10 1894, Ђеотрад). По свршетку 3 разреда гимназије у Крагујевцу, ступио је 8/10 1851 у Војну Академију. За артилериског потпоручника произведен је 6/11 1856, за капетана, 4/9 1863, за пуковника 5/11 1876. Џенсионисан је 1/3 1884. — До 1858: био је државни питомац у фабрици пушака у Лијежу (Белгија), 1858—1859 био' је надзорник арсенала и деловођа артилериске дирекције, 1859 до 1862 надзорник пушкарнице, коју ·је организовао, – 1862—1872 управитељ 'пушкарнице, 1872—1878. на служби у Министарству Војном, 1873—19/6 1876. RoMaHдант“ бригаде народне војске (Чачанске, Рудничке, Ужичке), 6/4 1878—1/3 :1880 начелник. артилериске управе. 1880—1884' био је војни изасланик у Бечу. 1884—1885: био је као пуковник у пенсији председник ко-

— 963 — : :,