Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш

мандовао је у почетку дивизијом, касније 2 војним вбором. Одликовао се код Шемница, Братиславе и ЖКоморна. 1850 постао je Ђенерал артилерије и министар Војни. Шред крај свог службовања наименован је за команданта 3 Армије У Мађарској. : > B. JI.

ЧОРИЋ ФРАЊО BAPyH ОД · МОНТЕ HPETO [{Csorich), подмаршал (8/10 1772, Сењ — 4/3 1847, Темишвар). 1789 ступио је као кадет' у Огулинску граничарску пуковнију. Учествовао је у рату 1799. у Италији, у коме се одликовао. Ч. се нарочито одликовао при нападу на Монте Крето 1800. Извршио је са једним батаљоном изненада јуриш. Одликован je

тада орденом Марије Терезије и добио је:

барунат. 1807 постао је мајор, 1809 потпуковник и учествовао је у рату те године. 1813 и 1814 ратовао је у Русији против Француза и био је тешко рањен. 1821 постао је Ђенерал, 1832 подмаршамл, и наименован је за заповедајућег Ђђенерала у Банату. [У

~ ЧОРТАНОВИЋ ПАВЛЕ, сликар, иконо-

писад и портретист (6/2 1830, Нови Сад 31/8 1908, Београд). Потписивао се и Чортановачки. Почео је учити од оца Петра, а. наставио је у бечкој Оликарекој Академији. Чим се вратио из Беча добио је да наслика иконостас у Војци (Срем) 1859, после, 1863, цркву у Малој Вашици у Славонији и т. д. Насликао је у. животу 17 цркава. 1870 прешао је у Србију и био

је учитељ цртања. У Србији је израдио |

три иконостаса: у Љубовији, Недељицама и у Великом Градишту, а примао је послове и из Београда, за цркве у Срему и Славонији, као за путиначку 1871, бодеграјску, у Олавонији, 1885 и т. д. У литотрафији је издао цара Лазара и његову породицу, Југ Богдана са синовима, Кнежеву Вечеру, Бој на Косову, Луку БВукаловића и друте цртеже с родољубивом тенденцијом. Био је вредан, али слаб уметник, па је велика, штета што. је за његова, живота много старих, уметничких слика њему поверавано да их поправи. А он не само што није био стручан трееторатор, не само што“ је грубо чистио и лакирао, него је и све слике подједнако, по

своме, премавивао, дајући им свој тон и“

уништавајући сваку сигнатуру. "Тако је мното нашкодио Чешљаревом ванредном иконостасу у Ђачком Петровом Селу и мнотобројним · портретима, у талеријама карловачке гимназије, патријаршије и Ботословије. 0 Литература: Орао календар ва/ 1892: Бранково Коло 1898; 158; Орпски (Сион, 1900, 570 (ту су побркани отац и син); Шематизам карловачке митрополије OJ 1910 (погрешан); = Кукуљевић, Словник умјетниках југославенских. В. Џетровић.

ЧОРТАНОВИЋ ПЕТАР, сликар, 'иконописац и портретиста ·(— ·21/1 1868, Нови (Сад). Родом је био из Новог Сада, или, вероватније, из Чортановаца у Срему. Двадесетих тодина 19 века био је у Бечу. Радио је већином по Орему, где је остало његових иконостаса у Добринцима, (1831), · Товарнику. (1834), Добановцима, (1842), Крњешевцима, (1843), Ривици. (1845/46), ватим у Голубинцима, Лединцима, Мирковцима и Карловчићу, у Витојевцима. (1853), Пећинцима, (1843), · Бановцима · (1842). 1858 радио је у: Раваници-Врднику трон Мајке“ Божје, а 1856 у трпезарији по видовима: косовску битку и све ликове из породице

цара Лавара. Сем тога сликао је и цркву

у Павловцима, Стејановцима, Буђановцима и у Руми. У опште, он и његов син Павле, израдили су по Орему преко 30 иконостаса. Уз то постоји велики број његових икона и портрета. Но, и ако се звао »академически малер«, био је само вредан занатлија, а врло слао уметник.. Литература: (Орпски. Сион, 1900; 517; ~ Шематизам – Карловачке — Митрополије, 1910. - ВИ.

ЧОРТАНОВЦИ, село у Срему, срез Отаа, Пазова; железничка станица на. прузи Београд) —Инђија— Петроварадин. — Има 1.190 становника, општинско поглаварство. православну парохију, пучку школу. Код Ч, у висини од 140 м пробија, железница Фрушку Гору (660 м) дугим Чортановачким тунелом. Ј. Ин.

ЧРНА, село у Словеначкој, у Межишкој Долини, која, је до 1918 пришадала Корушкој. Има 607 становника. У околини '. налазе се велики рудници олова, највећи у Краљевини. Оловна руда налази се у великим множинама испод торе Шеце, а топи се у великој модерној топионици У Жерјаву. Одатле се извози нарочитом железницом ускот колосека на главну пруту код Преваља. SE A. M.

ЧРНА ПРСТ, планина у Јулским Алпима, на граници наше државе са Италијом, 5 км јужно од места Бохињеке Бистрице (на, Бохињекој Сави). Висока је 1.760 м, а знаменита због бујне планинске флоре и лепог погледа на Триглав и Бохињеко Јеверо. JI. PB.

ЧРНОМЕЉ, варош у Оловеначкој. Лежи у средини ниских крашких брда, на, малој реци Лахињи, у Белој Крајини. Има 1.009 становника. — 'Ч, се помиње први пут у 13 веку. У почетку 15 века добило je место градска права, У 15 веку трпео је Ч. много због турских упада, овобито због тога, што лежи у Белој Крајини, отвореној сасвим према Хрватској, која је до 12 века чинила, део хрватских земаља. Данас је Ч. мало локално. средиште ca среским“ поглаварством и судом. СОтановништво се највише бави земљорадњом,

— 8965 —