Народна милиција

I deca su tek кад зто зе уган , роуегоуаја да je to stvarno Vladimir Ilić.

Dole su već Lenjiny očekivali svi radnici i veselo pozdravili. Hteli su da ga zamole da popije čaj, ali ja onako polako objasnim drugovima da Lenjin mora u Kremlj, na važnu sednicu. Vladimir Iiić se sa svima srdačno oprostio, seo u auto i moj ga je sinovac punom parom povezao u Moskvu.

Dugo se nismo razilazili i dugo smo razgovarali o tome kakav je čovek drug Lenjin, kad odjednom — čudo: ide otuda Vladimir Ilić brzim korakom, a moj sinovac jedva ga je stizao.

Svima se sree sledilo, neko je čak i viknuo... i svi smo pomislili da se nije što dogodilo.

A evo šta se dogodilo: automobil se pokvario. Mučio se, mučio moj sinovac, ali ništa nije pomoglo: ukočio se motor.

Svima nam je bilo neprijatno. Nije šala, zadoceniće drug Lenjin na sednicu u Kremlju. A možda tu ima i naše krivice, možda su ovde. fakvi putevi da automobil ne može da ide. Stojimo, ne znamo šta ćemo, među nama nema čoveka koji bi mogao da popravi motor, mi se ovde više bavimo živim motorima -— konjima.

' A najmirniji među nama je Vladimir Ilić. Niti se ljuti, nit uzrujava, samo mu je krivo što je tako ispalo.

Tada mu priđe komesar naše ergele, Afanasije Andrejević.

— Ovoj nevolji, druže Lenjine, ima pomoći, i te kakve pomoći! Vi u Moskvu, jednostavno, možete vozom. Ma da ovuđa retko idu vozovi, ipak, prvi polazi odavde za pedeset minuta.

— Dobro je smišljeno, — odgovori Vladimir Ilić, — ali kad ću ja da stignem do stanice? Sigurno tek ujutru, nikako ranije?

A dok je on to govorio, u dvorište su već izveli našeg najboljeg i čuvenog kasača, upregnutog u lake saonice. Bio je lep — kao slika, otvoreno mrke boje s belom zvezdom па čelu, dlaka mu se preliva kao srebro, a полсе убКе — Као pruće.

— Viđi ti lepotana! — reče Vladimir Ilić.

— То 1 jeste naš lepotan, — odgovara komesar, — takvo mu je i ime daip: Lepotan. Izvolite, druže Lenjine. Čika Vasjuk će vas odvesti, stići ćete. Ovde je put ravan... .

Vladimir Ilić poglđa u sat — do voza je još bilo tridđeset i pet minuta — i on zavrte glavom, ko veli: ne verujem ja mnogo u ovu stvar, pa ipak sede u lake saonice. Samo što sam se dotakao uzde, a Lepotan već nosi kao vetar.

TI doneo mas je!

Vladimir Ilić siđe na drvenu platformu, sav zavejan, u bradici mu ledeni visuljci, otresa sneg, osmehuje se. Potapša Lepotana po ukrućenom vratu, a od konja čak para ne izlazi...

Od tog vremena vrlo često smo pričali kako je došao Lenjin k nama, i čekali smo da nam opet dođe. Prošla su dva leta, dve zime, nastala je i treća zima, a njega nema.

TI već mi se čiinilo kao da je sve to bio samo san ili bajka da je Lenjin lovio u našem kraju.

A sećam se, eto, još jednog zimskog dana.

Idem и lov s Minjkom dečakom -— tada je Minjka već bio malo poodrastao, imao je svoju pušku. Tetreba sam poubijao valjda pola tuceta, a zeca-snežnjaka i tetreba-glušea oborio sam prosto onako, nasumcee. I kažem Minjki:

— MBto, — velim, — da je nešto danas Vladimir Ilić, sa mnom u lovu, koliko bi divljači odneo u Moskvu! A njega nema! Nema on dovoljno vremena, razumeš! A ja ću, eto, da se rešim da mu napišem pismo pravo u Kremlj. Da mu kažem: dođite, Vladimriu Iliću, ali ovog puta i ma prenoćište. Pa ćemo od rane zore, otići što dalje. I biće lova, jemčim za to...

I ta mi se misao tako dopala, da odmah požurim kući, a usput stalno gonim Minjku i u glavi sastavljam pismo.

Wwlazim u kućerak i zastajem na pragu. Moja starka sedi i plače, spustila glavu na sto i plače tako gorko i strašno, da me je jeza obuzela.

— Šta se dogodilo? — vičem i tresem je za rame. — U čemu je stvar? Kroz jecaj sam s mukom razabrao:

— Vladimir Ilić... umro...

Sećam se, ništa nisam kazao na to, zbacio sam kožuh i izišao na ljuti mraz, onako u košulji. \

Ja sam čovek na izgled kao kamen, na meni se ništa ne može primetiti. A i grub sam čovek, nikada ne plačem. Ni tada nisam zaplakao. Samo — sree mi je buktalo u grudima, nije osećalo mraz. Odem u šupu, uzmem sekiru i krenem u šumu, spotičem se usput, cepam košulju o granje. Izaberem stari, đebeli bor i zamanem sekirom po dnu drveta. Koliko sam sekao, ne znam, ne sećam se, sav sam se oznojio, a stalno sam sekao i sekao. Zarivao sam oštru sekiru — padao je udarae za udarcem, a, ja se svega sećam što mi je Lenjin govorio.

Eto, koliko je drveća u šumi — možda milioni miliona, a ljudi koji su voleli Lenjina, — još je više... 1 kad sam s razmišljanjem došao do kraja, kad sam jedne strašne sekunde shvatio da niko nikada više neće videti živog Lenjina, da neće čufi njegov glas, — linule su vrele suze iz očiju, i ja sekirom zamanuo tako, da je bor zaječao, iskrivio se na jednu stranu i stropoštao se na susedne borove...

Sutrađan održsli smo miting u spomen pokojnika. Kratki su bili govori — a zar ćeš na ljudskom jeziku naći reč kojom ćeš ispoljiti takav jad.. Ali — znali smo: Lenjin je umro, a delo Lenjinovo je besmrtno i nikada neće umrefi. EI o tome smo govorili na našem mitingu.

Izabrali smo delegaciju za Moskvu — da kaže Iliću poslednje zbogom. A kad je već trebalo krenuti, naša zavodska, deea su oplela venac od jelovih grančica. I opet je Lepotan poneo lake saonice po snežnom putu, samo je na onom тези gde je nekada зедео Lenjin, ovoga puta — ležao venac.

ПИТАЊА „

Интересује ме на који ће начин добити документа о томе да је отслужио обавезни војни рок, онај друг који после шест тодина службе иступи из НМ, а који није служио војску: Војо Добривојевић, милиционар — Сомбор.

Према чл. 88 Закона о Народној милицији, они милиционари који су се на дан 12 децембра 1946 год. затекли на служби у Народној милицији, 2 нису отслужили обавезни војни рок У ЈА, ако остану на служби у НИМ још три године преко дате обавезе, тј. укупно шест година, сматра се као да су отслужили обавезни војни рок.

После проведених шест година у НМ, онај припадник НМ, који жели да иступи из НМ, потребно је да приликом отказа службе затражи и потврди колико је година провео у служби y HM, на основу ове потврде надлежни војни отсек издаће му војну књижицу. |

*

Имаде доста милиционарских станица у врло забитим брдовитим крајевима, гдје другови милиционари проведу дуље времена.

Молим за одговор, да ли је правилно, да се једном милиционару пошто проведе извесно време у оваквим местима, омотући премештај у град или неко друго место, које би повољније утицало по њагово здравље и пружило му већу могућност за лично изграђивање2г — Кефечек Јанко, милиционар. — Станица HM — Бучје.

Размештај припадника НМ врши се према потреби службе, а том приликом узимају се у обзир и лични разлози, у колико од тога служба не би трпела. Шрема томеако неко место неповољно утиче на здравље милиционара, без обзира да ли је то забачено и планинско место, потребно је уз молбу за премештај приложити и лекарско уверење. Што се тиче премештаја ради стварања веће могућности за лично изграђивање, то је дужност

20

Сага GO

одговорних руководилаца да о томе воде рачуна и ради тога није потребно подносити појединачно молбе за премештај јер се о томе води рачуна по службеној дужности.

*

Да ли према члану 18 Уредбе о дисциплини у Народној милицији, шеф управе НМ може дисциплински кажњавати припаднике Индустриско-заводске милиције, који неоправдано не долазе на наставу, која се изводи под руководством шефа управе НМ2 — Н. Н. милиционар — Задар.

У смислу члана 18 Уредбе о дисциплини у Народној милицији, дисциплинске казне припадницима Индустриско-заводске народне милиције изриче директор предузећа, а старешине Народне милиције (командир станице, шеф односно начелник управе ШМ), само у случају када се налазе непосредно под њиховом командом, а то ће бити само онда ако старешина HM, ради успостављања нарушеног реда у недостатку органа Опште нмМ, узме припаднике Индустриско-заводске народне милиције. У оваквим случајевима припадници индустриско-заводске народне милиције налазе се у саставу Опште НМ и под командом су старешина НМ. За све време док се припадници Индустриско-заводске милиције налазе под командом старешина НМ, за све грешке које буду учинили, уколико исте не прелазе у кривично дело, дисциплинске казне им изричу старешине HM.

Припадници Индустриско-заводске милиције када се налазе ван састава Опште НМ, на својој редовној дужности, одговарају старешинама НШМ само за упропашћење оружја и неоправдани утрошак муниције. Одговорност је дисциплинска и скопчана са накнадом штете према прописима који важе за Општу НМ.