Народна милиција

Општи систем права и правни акти

Потпуковник ДИМИТРИЈЕ ПЕТРИЧЕВИЋ

Као што нам је познато, право по својој суштини изражава, вољу владајуће класе и уско је везано за државу, која у експлоататорском друштву претставља маллину у рукама владајуће класе за гушење отпора њених класних противника. У социјалистичком друштву право изражава вољу радничке класе која уништава експлоатацију, ликвидира екеплоататорску класу и изграђује социјалистичко друштво.

Међу правним нормама, које сачињавају позитивно право једне државе најважније место заузима закон. Закон је један од основних облика у коме се манифестује позитивно право. Полазећи од дефиниције права као скупа правила друштвеног понашања прописаних или санкционисаних од државе, чија се примена обезбеђује принудном силом државе, потребно је рећи да правне норме постају и добијају општеобавезну силу кроз извесне одређене облике и начине. Ове облике и начине на које се стварају и учвршћују правне норме којима држава даје правну снагу називамо правним изворима.

У нашој држави правни извори су: а) закони и 6) остали прописи државне власти у које треба убројити: указе, обавезна, тумачења, уредбе, наредбе и упуства како Савезне тако и републиканских влада, правилнике, наредбе и упуства министара, статуте Аутономне покрајине Војводине, Аутономне области Косова н Метохије, одредбе АПВ, одлуке, наредбе и упутства, извршних одбора, народних одбора.

Закон претставља основни и најважнији извор нашег позитивног права. Наши закони укључујући ту и Устав као основни закон наше државе, чине темељ целокупног нашег правног поретка. На њима, се оснивају и њима су потчињени акти свих дру: гих државних органа којима се доносе правне норме. Као ну свима другим правним нормама, у закону је изражена, воља. владајуће класе која има, ва циљ заштиту, учвршћивање и развитак оних друштвених односа који су у интересу владајуће класе. Отуда постоји битна разлика између закона у буржоаским државама и закона у нашој народној држави. Док у капиталистичком друштву закони изражавају вољу владајуће класе која штити интересе приватне својине, њен експлоататорски систем, дотле у условима наше народне државе наши закони обезбеђују интересе радних маса и свих трудбеника, то јест огромне већине становништва. У нашој земљи закон претставља највиши акт државне власти, акт који одговара, интересима, широких народних маса. Закон у нашој држави учвршћује наше нове друштвено-економске односе, учвршћује базу за изградњу народне државе и њен даљи развој у правцу социјализма. Закони истовремено одређују директиве и правац даљег развоја наше државе. Вбог овакве њихове важности законе доноси највиши орган државне власти, а то је у нашој држави Народна, скупштина ФНРЈ, а у народним републикама народне скупштине дотичних република.

Појам закона. — Закон дефинишемо као правну норму коју је утврдио највиши орган народне власти (Народна скупштина, ФНРЈ односно народне скупштине народних република) путем нарочитог поступка, одређеног у Уставу. Према, томе, битни елементи закона, јесу: 1) закон увек садржи правну норму, 2) закон је акт највишег органа државне власти и 8) нарочити поступак доношења, је такође један од саставних елемената закона.

Врста закона. — Према важности закона разликујемо: 06новне или уставне и обичне законе. Уставни закони садрже норме које одређују друштвено и државно уређење, структруру државе, принципе организације државе, права и дужности грабана, „организацију, систем надлежности и принципе основне делатности органа државне власти, државне управе, судства и јавног тужиоштва. Устав за разлику од обичног закона, доноси се по нарочитом поступку и по правилу од нарочитог органа —

Уставотворне скупштине. Уставни закони имају јачу формалну снагу у томе смислу што могу бити промењени или укинути само на начин на, који су донети или по нарочитом поступку. Члан 72 нашег Устава прописује да промене и допуне Устава, врши Народна, скупштина ФНРЈ, по нарочитом поступку, а он се састоји у томе што предлог за, приступање решавању о промени или допуни Устава мора бити примљен у сваком дому већином гласова.

Осим тога право подношења, предлога, за промену и допуну Устава има Президијум народне скупштине, Влада ФНРЈ или трећина посланика једног дома. Предлог за промену или допуну Устава сматра, се усвојен ако је за тај предлог гласала апсолутна већина од целокупног броја посланика у сваком дому.

Поред ове поделе закона по њиховој важности имамо и другу важну поделу закона, на савезне и републиканске. Треба нарочито указати да имамо три врете савезних закона: потпуне, основне и опште савезне законе. Потпуни савезни закони су они који потпуно исцрпљују материју коју регулишу тако да народне републике по тој материји не доносе никакве своје прописе. Ово су углавном закони наведени у чл. 44 тач. 21 и 22 Устава ФНРЈ. У ову врсту закона, спадају: Закон о уређењу народних судова, Кривични законик — општи део итд. Другу врсту савезних закона сачињавају основни закони. Основни закони се издају по оним материјама, у којима савезни органи по Уставу могу доносити само основно законодавство (чл. 44 ст. 2 тач. 28 Устава ФНРЈ), тј. такво законодавство којим се регулишу основна и најважнија питања из тих материја. Такви су на пример: Основни закон о прекршајима, Основни закон о браку итд.

Појам основног закона има, свој основ у нашем федеративном државном уређењу. Он произилази отуда што су савезни органи према Уставу надлежни да, по извесним материјама доносе само основно законодавство, док даља разрада њихових прописа, припада народним републикама, које у том циљу могу доносити своје допунске законе. Трећа врста савезних закона су општи закони који се доносе у областима, предвиђеним у чл. 44 ст. 2 тач. 44 Устава ФНРЈ. И у овој материји савезни закони не исцрпљују и не регулишу до краја законску материју, већ постављају само основне принципе, општа, начела и смернице које су обавезне за законодавство народних република. Они се разликују од основних закона по томе што основни закони имају непосредну важност на, целокупној територији ФНРЈ, док општи закони по правилу немају ту непосредну важност, већ претстављају само обавезна, начела, за законодавство народних република. По питањима која су предмет општих закона, непосредно важе на територији народних република, закони које су оне донеле у оквиру општих начела савезног општег закона. Али, у извесним елучајевима, општи закони садрже одредбу, ma ће се до доношења, закона, народних република, одредбе општег закона, непосредно примењивати на, територији народних република. Такав је случај на пример са Општим законом о народним одборима, који у свом 89 члану одређује, да ће се до доношења закона народних република о народним одборима у погледу надлежности, устројства и других односа народних одбора примењивати одредбе Општег закона. Као пример таквих закона треба навести између осталих Општи закон о лову, шумама, итд. Друга битна, црта, за њихово разликовање јесте, да по предметима регулисаним савезним основним законима, народне републике могу доносити само своје допунске законе у које, по правилу, не треба преузимати одредбе савезног закона, док по материјама по којима су савезним општим законом прописана, општа начела, народне републике доносе своје потпуне законе у оквиру тих начела. (Наставиће се)