Народна милиција

У ЗЕМЉИ

КОНГРЕСИ КОМУНИСТИЧКИХ ПАРТИЈА О РЕПУБЛИКА

После Петог конгреса КПЈ који је дао достојан одговор клеветницима наше земље и одредио смернице даље соција-

листичке изградње наше отаџбине, биће одржани и конгреси.

комунистичких партија наших народних република. Осим Конгреса КП Хрватске који је заказан још прошлог месеца, заказани су Други конгрес. КП Словеније за 11 новембар, Први конгрес КП Македоније за 29 новембар и Покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину која ће се претворити у оснивачки конгрес КП Босне и Херцеговине за 1 новембар.

У духу извршења одлука Петог конгреса КПЈ о епајању СКОЈ-а и Народне омладине заказан је Четврти конгрес СКОЈ-а за 12 октобар. Овај Конгрес, који херојска омладина наше земље дочекује великим такмичењем и новим успесима, на градилиштима, биће у исто време заједнички Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине.

ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ

Десетога септембра Југословенска армија и сви наши народи свечано су прославили Дан Ратне морнарице, празник будних чувара нашег Јадрана, Титових морнара.

Навршило се шест година од оног значајног дана, када је у јеку битака Народноослободилачког рата одлуком Врховног команданта Народноослободилачке војске и партизанских одреда, Југославије друга 'Тита формиран у Подгори испод Биокова, први одред Ратне морнарице нове Југославије.

Одлука о стварању Ратне морнарице баш у време највећих борби са окупатором и домаћим издајницима била је, као и све одлуке друга Тита, мудра и далековидна. Она, је била, израз полета и снаге Народноослободилачког покрета, који је широм наше земље окупљао у своје редове најбоље синове наших народа. Оснивањем првог морнаричког одреда Народноослободилачка, војска почела је борбу. и за ослобођење наше обале и нашег мора од мреких окупатора. Каква је била, вера, нашег руководства и целе војске у прве наше морнаре види се из говора друга Тита морнарима и официрима Југословенске морнарице јула месеца 1946 године у Сплиту. Он је рекао: »Вјеровали смо тада да ће ова наша прва морнарица, која се састојала само од људи и дрвених чамаца, од људи челична срца, да ће та морнарица успјети да савлада све задатке који су св стављали пред њу у овом периоду и да ће затим из те морнарице израсти једна снажна морнарица онаква каква одговара нашој новој Федеративној. Народној Републици Југославији«. Од дана свога оснивања наша морнарица је непрекидно

ишла из једне битке у другу и у потпуности оправдала наде ·

које су у њу -полагане. Својим »дрвењацима« подгорски морнари упуштали су се у борбу не само са италијанским бродовима већ и са деловима италијанске ратне флоте.

Наша, млада Ратна, морнарица нарочито се нагло развила, 1948 године, у време великог разбуктавања народног устанка У Далмацији и осталим приморским крајевима. Она је пружила, драгоцену помоћ при превозу људи и ратног материјала и одржавању веза између обале и острва, нападајући истовремено непријатељске бродове и упуштајући се с њима у битку, кад год је зато имала прилике.

После капитулације Италије пред нашу Ратну морнарицу постављен је важан задатак: помоћи брзу евакуацију великих количина заплењеног ратног материјала Ha ослобођену територију. Јединице наше Ратне морнарице часно су извршиле овај задатак, дајући на тај начин велики допринос јачању народног устанка и народне војске.

У борбама за коначно ослобођење наше обале Ратна морнарица пружила је пуну “помоћ сувоземним трупама и водила,

славне поморске борбе за сваки километар наше обале све до Трета. Тако се она калила у огњу "ослободилачког рата, под руководством Партије и личним старањем друга Тита.

Данас пред нашом Ратном морнарицом стоји задатак овладавања поморском тактиком и обалском одбраном. Наши морнари непрекидно повећавају своја стручна и војничка знања, и савладавају модерну технику ратална мору, снажећи 06. HB дана у дан на понос народа. Југославије и на страх и трепет свих непријатеља мира и демократије.

НОВИ УСПЕСИ У ИЗВРШЕЊУ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА

Упркос клеветничке кампање која се у демократским земљама води против наших народа и наше Партије с циљем да, нас збуни и омете, изградња, социјализма у нашој земљи наставља се појачаним темпом. На тај начин трудбеници наше земље дају најбољи одговор свима онима који су се надали да ће Југославија поклекнути пред њиховим лажима и нападима. Почиње последњи квартал друге године наше Петолетке. У току ове најтеже године Петогодишњег плана радничка, класа, на челу свих радних људи наше земље постигла је нове, велике успехе у остварењу планских задатака, успехе који сведоче о њеном радном хероизму, о њеној решености да испуни Петогодишњи план и о поверењу и љубави које гаје наши народи према славној КПЈ и њеном руководству.

5. септембра, пуштен је у погон први агрегат хидроелектране Мариборски Оток, чија снага износи 18.000 киловата. Кад буде потпуно довршена електрана Мариборски Оток биће један од најзначајнијих енергетских извора у нашој земљи. Она претставља важан допринос остварењу Петогодишњег плана, У првом реду плана електрификације. Са хидроелектраном »Тито« код Сплита Мариборски Оток је највећи постојећи извор електричне енергије у нашој земљи, какав није био израђен за све време постојања старе Југославије. Сва величина плана електрификације наше земље може се најбоље оценити.кад се зна да наш Петогодишњи план предвиђа израдњу многих електрана, које су још веће од Мариборског Отока као што ву Јабланица, Винодол Маврово, Зворник, Какањ, Колубара итд.

Међутим, значај електране Мариборски Оток за нашу привреду и Петогодишњи план не може се измерити само њеном снагом. Њен значај је далеко већи, јер је Мариборски Оток прва велика електрана нашег Петогодишњег плана коју пуштамо у рад; она је затим грађена и у грађевинском, и у електромашинеском, и у монтажном погледу претежно сопственим епагама и средствима; она претставља крупну победу баш зато што је остварена, упркос тврђења из иностранства, да ми ово дело не можемо извршити сопственим снагама и најзад. она. је доказ реалности нашег Петогодишњег плана.

Савлађујући многобројне тешкоће радни колективи многих предузећа, који су учествовали у изградњи ове електране и монтажи првог агрегата показали су дивне примере пожртвовања. Они су дали све од себе како би овај објект био готов у предвиђеном року. Тако је турбина тешка 845 тона монтирана, за 182 дана, тј. 102 дана пре рока који је за тај посао нудила, једна инострана фирма. Хидромеханичка опрема у тежини од 1500 тона израђена је и монтирана први пут у нашој земљи. Радни колектив фабрике »Раде Кончар« израдио је генератор тежине 230 тона и то за 225 дана док је инострана фирма, тражила рок од 450 дана. То је први велики генератор израђен нашим сопственим снагама и уједно по својим димензијама највећи генератор који је до сада произведен у Средњој Европи.

Наши радници и инжењери стекли су на овом послу нова радна искуства и проширили своја знања која бе они даље применити и још више усавршити на другим великим објектима, наше Петолетке. Електрана Мариборски Оток претставља дело заједничких напора око 15 наших највећих предузећа тешке и електро индустрије. Учесници у њеној изградњи с пуним правом и поносом писали су на дан пуштања у погон другу Титу:

19