Народна милиција

Мајор ВЛАДИМИР РОМЧЕВИЋ

ПРИПРЕМА И ИЗВРШЕЊЕ ШКОЛСКИХ И БОЈНИХ ГАЂАЊА

У свакодневном извођењу обуке из предмета настава гађања и наоружања, примењујемо разне справе-учила, помоћу којих на очигледан начин објашњавамо милиционарима поједине појмове из овог предмета.

Но, ма колико се ми трудили и ма колико применили учила, ипак обука из овог предмета, а нарочито из теорије гађања, остаје у извесној мери апстрактна и према томе тешко ехватљива. ~

Ради овога морамо милиционару на најубедљивији начин доказати, да ће заиста погодити у циљ, ако се при гађању придржава теориских одредаба којима смо га учили.

Ово му можемо доказати дајући му у руке прави бојеви метак и мету у коју ће гађати. Ради овога, настава гађања, специјалним програмом и упутством, прописује извршење школских и бојних гађања.

Пошто настава захтева очигледност и индивидуалност у највећој мери, то вначи да школска и бојна гађања морамо вршити са сваким појединим милиционаром.

Поред тога што смо са јединицом већ изводили наставу (у припремној школи), обавезно морамо најкасније у очи дана поласка на гађање извршити припрему јединице за гађање. Ово значи да школска гађања имају две фазе — припрему за, гађање и извршење гађања.

Шта значи припремити јединицу за гађање To значи, дати јој могућност да гађа маневарским метком у исте циљеве и под истим условима под којима ће сутрадан гађати бојевим метком. На пр. јединица ће одређенога дана вршити школско гађање пушком на редном броју један Програма и упуства за извршење школских и бојних гађања пешадиским наоружањем. Програм за гађање прописује да се бво гађање врши на отетојању од 100 метара са 6 метака лежећи са наслона у мету број 5. Да би старешина извршио припрему своје јединице за сутрашње гађање потребно је да уради следеће:

1. Да од картона направи мете истих димензија као и: оне у које ће се сутрадан стварно гађати.

2. Да ове мете постави на отстојању од 100 метара.

8. Да ископа заклон за став лежећи и да направи наслон за пушку на самој ватреној линији.

4. Да сваком милиционару даде 6 маневарских метака,

5. Да објасни јединици какве услове треба, да испуни да би се постигао задовољавајући успех. Услови за свако гађање предвиђени су програмом за извршење гађања.

На ватреној линији милиционари извршавају радње по команди официра а кад је који готов за гађање он рапортира: »Милиционар Ђукић спреман за гађање«. Официр обилази једног по једног милиционара на ватреној линији, указује му где је мета, поправља му став, а затим милиционар гађа.

Како који милиционар заврши гађање, диже се (ако је лежао), са или без пушке (према томе које се гађање врши) и чека показивање. Кад му показивачи покажу, он рапортира, на пр. »Милиционар Марић три поготка у грудну мету«.

Ова се вежба може вршити у кругу касарне (стапице) или у њеној непосредној близини. Кад је вежба, завршена и јединица, потпуно упозната са радом и поступком на стрелишту, онда старешина, у материјалном смислу, припрема све што је потребно за сутрадан за извршење гађања. У ову припрему. спада:

1. Преглед оружја. Упутство за гађање забрањује да се на гађање износи оружје које пре гађања није прегледано и испитано. Ово значи да пре поласка, на гађање треба потражити пушкара, који ће извршити преглед оружја и за гађање издвојити само оно оружје које је исправно. Ово је веома важна, ствар у односу на морал и поверење које милиционари треба да стекну у своје оружје гађајући њиме на стрелишту. Принципијелно, сваки милиционар треба да гађа својом пушком. Но, ако емо, због разних околности, присиљени да дамо туђу пушку милиционару да гађа, онда тај милиционар треба да забележи број те пушке, па да том истом пушком гађа и сва остала гађања.

2. Дневник гађања. То је списак који мора израдити среска, управа ИМ или команда чете. Дневник гађања постоји за сваку врету оружја и засебно за школска гађања, а засебно за. бојна гађања. Према томе он носи наслов, на пр. Дневник школског гађања пушком 1 чете Школе за официре Народне милиције.

Дневник је врло важан докуменат из два разлога: 1. зато што се у дневник, обавезно на самом стрелишту, уноси успех који јединица постигне у гађању, 2. на основу дневника гађања правда се утрошена муниција јер се из њега на крају наставне године попуњава извештај о следовању и утрошку муниције.

Рубрике у дневнику гађања, нису баш потпуно, али ипак, су приближно исте за сва гађања. Важно је знати да се из сваког дневника мора видети: ко је гађао, које је гађање и на ком отетојању, колико је метака за то гађање следовано, какав је успех дотични стрелац постигао. Према томе рубрике у дневнику гађања биле би ове — за школско гађање:

!

| сађање дној

с

Њ о Спасоје

6. Да одреди показиваче и да им објасни на који се начин врши показивање. |

7. Да разброји своју јединицу на смене« у свакој смени да буде толики број људи колико има мета; на пр. ако на стрелишту има места да се може поставити само 9 мета онда ће у свакој смени бити по 9 људи.

8. Да објасни јединици да смена која је на реду за гађање стоји постројена у врсту на 10 метара отстојања од ватрене линије — а ватрена линија јесте она линија са које милиционари гађају — где су ископани ровови.

9. Да објашњава јединици шта ради смена која је позади ватрене линије — на реду за гађање, кад јој се командује »на ватрену линију напред марш«.

10. Да постави трубача који ће давати трубни знак паљбе и прекида паљбе.

На команду »на ватрену линију напред марш« цела, смена излази на ватрену линију, размичући се у току кретања тако да сваки милиционар дође наспрам своје мете — позади свог заклона.

4

Закључак дневника, Гађало “свега;

Школеко “гађање број 1 84 милиционара,

одличних 12 | врло добрих 32 % добрих 40 » следовано метака 504 утрошено метака, 495 слагало метака Ба прело чаура 18

Уношење успеха врши се овако: у рубрику »постигнути · успех« кретићима се обележавају поготни, а нулама промашаји.

Ако је поред броја погодака потребно унети и број погођених мета, онда се он уноси разломком те бројитељ означава, број погодака, а именитељ број погођених мета. На пр. 8 погодака у 4 мете бележи се у рубрику — постигнути успех 8/4.

На крају дневника упоси се закљутак — преглед —. за свако гађање: из кога се види; број људи који је гађао: по-