Народна милиција

ostalim poslovima pri kazneno-bopravnim ustanovama, uključujući tu i investicione radove koji se pri njima izvode, 16,3%. Na neuposlene otpada svega 5%/o osuđenika, a to su uglavnom bolesni, fizički nesposobni i slično.

Iz sledećih podataka: se vidi da najveći procenat uposlenja osuđeničke radne snage otpada na radove socijalističke izgradnje, koji se izvode širom naše zemlje. Od ukupnog broja osuđenih lica uposlenih na radovima izvan kazneno-popravnih ustanova, radi:

u elektroprivredi 12,29/0 u rudarstvu 3,790 u mefalnoj industriji 2,5%0 u industriji kože i obuće 1,8%/0 u industriji građevinskog materijala. 1,6%/0 u drvnoj industriji 0,1% u prehranbenoj industriji 0,1% u poljoprivredi 6,3% u šumskim radovima 6,20/ na izgradnji puteva 19,8%/» na izgradnji železnica 1,2%/0 na izgradnji stanbenih zgrada 39,5%/о na izgradnji industriskih objekata 3,99/о па svima ostalim radovima _ 1,69%

Učešće pretežnog broja osuđenih lica na takvim radilištima na kojima se ostvaruju veliki, a često i najveći zadaci izgradnje socijalizma u našoj zemlji, deluju na njih vaspitno i time što na taj način i oni postaju učesnici herojske borbe i napora naših naroda za izgradnju socijalizma.

Da bi se što više uspelo u sprovođenju vaspitnih formi zaposlenja osuđenika, kao i u cilju što uspešnijeg rada na stručnom uzdizanju nekvalifikovanih radnika iz redova osuđenih lica, osnovana su pri svim većim kazneno-popravnim ustanovama posebna privredna preduzeća republičkog značaja. Radeći u tim preduzećima, osuđenici danas učestvuju i stručno se osposobljavaju u 22 razne grane industriske proizvodnje, od kojih najistaknutije mesto zauzima proizvodnja elektromotora, proizvodnja elekrične energije, fabrike nameštaja, drvna industrija, ćilimarstvo, proizvodnja papira i kartonaže, tekstilna proizvodnja itd.

Rad osuđenika je plaćen po određenim nadnicama, a ukoliko rade dobrovoljno više od osmočasovnog radnog vremena i ukoliko u svom radu prebacuju postavljene radne norme, pripada im nadnica u iznosu koji je opštim propisima predviđen za slobodne radnike iste struke i kategorije. Pravilnik o nagradama za rad osuđenih predviđa da osuđena lica mogu od svoje nagrade utrošiti jednu trećinu na svoje lične potrebe, drugu trećinu dostaviti porodici, a treća im ostaje na obaveznoj štednji i uručuje im se prilikom otpuštanja posle izdržane kazne.

Zalaganje na radu uzima se kao jedno od najsigur. nijih merila pri ocenjivanju da li se i koliko osuđeno lice prevaspitalo a naročito pri donošenju odluke o uslovnom otpustu. Na osnovu pokazanog vladanja za vreme izdržavanja kazne i zalaganja na radu, otpušteno je od početka 1946 godine do danas 17.810 osuđenih lica, od čega samo u 1949 godini 3.473. Ovako široko primenjeno uslovno otpuštanje takođe govori o tome da postoje razlozi da kazna bude izvršena samo dotle dok osuđena lica svojim radom i vladanjem ne pruže garancije da neće dalje vršiti krivična dela. Sem toga, Vlada priprema predlog Prezidijumu da se najskorije pomiluje 7.304 lica, oguđenih većinom posredno posle oslobođenja.

Služba protivavionske zaštite

Tokom 1948 godine organizovana je služba protiv-

| avionske zaštite, koja ima zadatak da vaspitava i orga-

nizuje stanovništvo za slučaj neprijateljskih vazdušnih

napada, kako bi se i na taj način 1 odbranbenoj moći naše zemlje.

10

Ža izvršenje ovih krupnih zadataka гђа ргонуavionske zaštite zahteva, s jedne strane, sposobne, požrtvovane i hrabre građane, a s druge strane, njihovo masovno učešće u ovakvim akcijama. To znači da ova organizacija mora postati svojina svih naših ljudi, mora biti pomognuta od masovnih organizacija, narodnih vlasti i ustanova.

~

Raznolike mogućnosti koje napadaču stoje na газроloženju pri vazdušnom napadu, kao i posledice tih napada, zahtevaju da se svaki stanovnik naše zemlje, bez obzira da li će on biti i aktivni član ove službe, upozna sa načinom zaštite, sa načinom korišćenja zaštitnih sredstava i vaspita sebe da prisebno i znalački primeni sve potrebno u cilju ublažavanja ili otklanjanja posledica neprijateljskih vazdušnih napada, da sačuva život sebi i drugima, da umanji materijalne štete prouzrokovame bombardovanjem.

Moderan rat sa svojim tehničkim sredstvima, a naročito razvoj vazduhoplovstva, isključili su mogućnost strogog odvajanja fronta od pozadine i postojanje neugrožen:h prostorija na teritoriji ma koje zaraćene strane. Savremena armija zahteva ogromne količine naoružanja i materijala, koje pozadina mora da joj pruži u ratu, što znači da ona treba da radi punim kapacitetom. Omogu–ćiti ovaj kapacitet, sačuvati preduzeća i ustanove od vazdušnih napada nepr'jatelja, nije jednostavan problem i zahteva kako materijalne izdatke, tako i dobru organizaciju pozadine. I u ovom pogledu protivavionska zaštita ima da odigra vidnu ulogu, predviđajući i primenjujući sa svoje strane sve nužne mere.

Danas je ova organizacija u našoj zemlji postala već masovna organizacija. U svakom gradu i naselju postoje odbori protivavionske zaštite, tako da dosad ova služba broji preko 500.000 članova. Ali ovaj broj još nije dovoljan i njega treba stalno povećavati. To mora da bude jedan od važnih zadataka i naših masovnih organizacija.

Članove ovakve masovne organizacije treba sistematski vaspitavati na pojedinim konkretnim zadacima. U tom cilju je Savezno ministarstvo, pored ostalih mera, 1 maja ove godine pokrenulo časopis »Odbrana«. Ovaj časopis treba da postane masovna publikacija. Ne bi trebalo da bude nijednog sela, bloka, naselja, frontovske organizacije, škole, čitaonice, biblioteke i sl., u kojima ne bi bilo ovog časopisa. On treba da postane svojina što većeg broja građana, koji će preko istog sticati potrebna znanja i iskustva za sopstvenu zaštitu i odbranu naše domovine. Sem toga, treba u svim mestima organizovafti stalne kurseve na kojima će članovi pojedinih jedinica i ekipa dobiti mnogo više znanja iz oblasti protivavionske zaštite. U toku 1949 godine održano je po raznim granama ove službe nekoliko kurseva kroz koje je prošlo više od 100.000 slušalaca.

O nacionalnim manjinama

U duhu ustavnih načela o ravnopravnosti i jednakosti svih građana FNRJ bez obzira na narodnost, nacionalne manjine u PFederativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji imaju, kao i nacije FNRJ, sva prava na zaštitu i slobodan razvitak kulturmog života. Ne treba ni naglašavaftir da se nacionalne manjine školuju u osnovnim i nižim školama na svojim jezicima.

· Koristeći ova prava, nacionalne manjine, obnavljale su i osnivale svoja raznovrsna udruženja i saveze, kao što su kulturno-prosvetna, fiskulturna i druga. Iz programa tih udruženja vidi se da je Ки игпо-ргозуе ла aktivnost nacionalnih mamjina usmerena na razvijanje i širenje nauke, književnosti i umetnosti, međusobnog zbližavanja pripadnika nacionalnih manjina, kao i kulturne saradnje sa ostalih narodima FNRJ. Njihov rad se odvijao i odvija kroz organizovanje biblioteka, čitaonica,