Народна милиција

Jedan strani jezik treba učiti i u srednjim stručnim školama.

Svi studenti treba takođe da uče jedan od pomenuta četiri strana jezika, ili italijanski ili španski, kako bi se osposobili da se solidno služe jednim od njih.

Po pitanju takozvane uske specijalizacije, kako na.

visokim školama tako i u srednjim stručnim školama, treba ukazati na činjenicu da u okviru našeg opšteg smera vaspitanja ljudi sa širokim vidikom i znanjem, moramo našim novim kadrovima obezbediti šire obrazovanje i omogućiti im da se istovremeno u određenoj fazi školovanja, ili na praksi posle svršetka školovanja, specijalizuju za određenu struku.

U srednjim školama treba osigurati izučavanje

osnovnih zakona dijalektičkog i istoriskog materijalizma.

i osnova logike i psihologije.

U srednjim stručnim školama u poslednja dva razreda treba izučavati opšte pojmove iz dijalektičkog i istoriskog materijalizma. U srednjim i srednjim stručnim školama treba uvesti izučavanje pitanja državne izgradnje, i to u poslednjem ili dva poslednja razreda.

U višim školama treba izučavati osnove društvenih nauka. :

Dosadašnje iskustvo pokazuje da je potrebno izvTršiti odgovarajuće organizacione i programske pripreme, kako bi se pomoglo pravilnom ideološkom vaspitanju omladine.

IV

U načinu rukovođenja našim školstvom treba izvršiti izmene koje odgovaraju današnjim potrebama i tendencijama razvitka naše zemlje. Te izmene treba da dovedu do jačanja i većeg ispoljavanja inicijative u samim školama i školskim ustanovama i do onemoguća-– vanja birokratizma u radu organa koji rukovode školstvom. Nadležnost saveznog Ministarstva za nauku i kulturu treba da se proteže na savezne prosvetne, kulturne i naučne ustanove, da daje opšte smernice i da vodi opštu ev demciju nad radom. republičkih ustanova. Republikama treba omogućiti što širu inicijativu DO pitanju prosvete i kulture. Jasno razgraničenje komipetencija dovešće до tešnje saradnje i pružanja stvarne pomoći. Što se fiče republičkih komiteta, odnosno ministarstava za nauku i kulturu, potrebno je ukazati na tendenciju njihovog pretvaramja u glomazne birokratske ustanove i potrebu da se njihov aparat i metod \rukovođenja podesi tako da mogu pružati stvarnu роmoć u krupnim primcipijelnim pitanjima, a me da rđikovode administrativnim putem. Republička ministarstva prosvete takođe treba da se pretežno bave rešavanjem principijelnih pitanja prosvete, suzbijajući temdencije administrativno-birokratskog načina rukovođenja.

Opšti princip rukovođenja u školstvu treba da bude: osamostaljivanje nižih orgama i nastavničkog i učiteljskog kadra, uz istovremeno razvijanje idejne borbe i pomoći preko kontrole.

Rukovođenje školstvom biće uspešno tek onda ako uspemo da razvijemo. incijat vu nižih orgama i OSDpOSObimo ih da rešavaju probleme u celini, uz istovremeno podizanje idejne, prosvetne i organ:zacione uloge viših organa.

М

Pitanje kadrova i kvaliteta nastave veoma je ozbiljan problem u našem školstvu. Stručnom i idejnom uzdizanju treba da posvete ozbiljnu pažnju kako sami učitelji i profesori, tako i prosvetni organi. Bez stalne borbe za stručno i idejno uzdizanje nemoguće je podići kvalitet nastave u školama. Zbog toga je osnovni zadatak naše kadrovske politike u školi — postići kod nastavnika da svestrano vladaju predmetom koji predaju i postići solidnu spremu učen'ka. Da bi se to postiglo, potrebno je prosvetni kadar potpuno osloboditi svih dužnosti sem školskih i izvesnih dužmosti vezanih za njegov poziv i

14

društvenu ulogu. Školske zgrade treba da služe 3amo za školski rad.

Što se tiče kadrova na visok m školama, potrebno je smelije dovođenje na univerzitete i visoke škole novog, mlađeg kadra, naročito onog koji sema raznim privrednim i državnim funkcijama pokazao dobar u stručnom pogledu i .ma uslove za naučni i pedagoški rad. Sa univerziteta i visokih škola treba uklanjati one nastavnike koji po svojim stručnim kvalifikacijama ne zadovoljavaju i ·ne prate razvitak savremene nauke. S druge strane, potrebno je energično suzbijat. nepravilan, sektaški odnos prema starim stručnjacima i starom naučnom i nastavničkom kadru, a takođe karijerističke tendencije, koje se ispoljavaju na taj način što se neko dovodi ma položaj za koji nema kvalif kacijje, pod izgovorom da je »politički хвигап«.

Treba konačno urediti pitanje stipendija. Stipendije treba izjednačiti prema stepenu škole: jednake za studente, jednake za učenike srednjih i stučn:h škola, dopu– štajući samo minimalna otstupanja u vezi š potrebama stipendista u određenim vrstama škola za nabavku školskog materijala. Pri davanju stipendija treba strogo voditi računa o imovnom stanju roditelja, dajući prednost deci iz radničkih i siromašnih seljačkih porodica. Treba oduzimati stipendiju onim učen cima .i studentima koji neredovno polažu ispite i na taj način ne vrše svoje obaveze prema socijalističkoj državi.

Treba mnogo veću pažnju posvet ti snabdevanju i pravilnom nagrađivanju prosvetnih radnika, naročito seoskih učitelja. Takođe treba posvetiti mnogo veću pažnju čuvanju zdravlja i lečenju učenika i prosvetnih radnika. Sreski i mesni narodni odbori moraju hitno rešiti pitanje snabdevanja učitelja na selu, a mesni odboTi moraju im osigurati besplatan stan i ogrev, Državni organi treba strogo da vode računa o tome da se u odnosu та prosvetne radnike pr menjuju zakonski propisi koji omogućavaju magrađivanje i ravnomerno

' napredovanje u službi, a takođe treba da povedu borbu za

stalnost prosvetnih radnika, dozvoljavajući premeštaj samo u opravdanom slučaju. -

Povećanom brigom i pažnjom prema prosvetnim radnicima od strane Part:je, državnih organa i masovnih organizacija, povećaće se i društvena uloga prosvetnih radnika i još će više doći do izražaja njihovo mesto i značaj u borbi za izgradnju socijalističkog društva.

VI

Partija je postigla značajne rezultate u borbi za sređivanje i razvijanje školstva, ali pred Partijom stoje ogromni zadatci u radu na ideološkom i pol tičkom polju, u pružanju pomoći nastavnom kadru i učenicima da se oslobode shvatanja nasleđenih iz starog kapitalističkog društva i razn h dogmatskih, mehanicističkih i vulgarizatorskih »teorija«. Za dalje idejno i političko uzdizanje prosvetnih kadrova i učenika, za dalji razvitak naučnog rada potrebna je ne samo borba protiv reakc onarne ideologije i negativnog nasleđa iz prošlosti, već je роtrebno da Partija i ubuduće bude nosilac borbe protiv sektaštva, birokratizma i dogmat.zma, kako u školskim, tako i u ostalim pitanjima.

Pored opštih zadataka koji stoje pred Partijom treba ukazati i na posebne i to:

Partiske orgamizacije treba maročitu pažnju da posvete radu na likvidaciji nep'smenosti, na sprečavanju priliva novih nepismenih, naročito u krajevima gde još uvek nema dovoljno škola, li se ne vodi dovoljna Копtrola obaveznog pohađanja škola dece školskog uzrasta.

Dalje, Partija treba da posveti naročitu pažnju proširenju i održavanju materijalne baze školstva i snabdevanju škole i vaspitnih ustanova inventarom, učilima i nastavnim sredstvima.

Rad partiskih i omladinskih organizacija na srednjim školama i univerzitet ma treba usmeriti u pravcu