Народна милиција

Зашто биљке имају зелену боју 2

Разновреност биљног света на земљиној кугли је врло велика, Ма где да одемо наићи ћемо на разне биљне јединке — у пољима на жита ни траву, у баштама Ha поврће и воће, у шумама на букве, брезе, јасике и друго дрвеће. Може се рећи да је скоро сва копнена површина земље (сем релативно малог дела голети и пустиња) покривена биљним светом. Али се ова разноликост не огледа само међу родовима биљака, него чак постоји пи у једном те истом роду. Тако, например, у Лењинградском институту за гајење биљака има сакупљено око 30.000 врета жита, око 7.000 разних ружа и много других биљних јединки којих има на стотине и хиљаде. врста, Све ове биљке, ма каква их разноликост по роду и врсти раздвајала, имају зелену боју. И у који би год крај земље дошли опазили бисмо да биљни свет свугде има зелену боју. Палме и кактуси на југу, високи чемпреси на нашој далматинској обали, тајге у сибирској стели имају исту отворенију или затворенију — зелену боју као и свака врета поврћа у башти, Постојање зелене боје код свих биљака доводи нас до следећа два закључка: биљке које живе само годину дана и мање (поврће) имају зелену боју као и стогодишње дрвеће, четинарске шуме и друге вишегодишње јединке биљног света; тле на коме расте биљка нема никаквог утицаја на измену боје. Познато је да, је пшеница која расте на најплоднијој земљи исто тако зелена као и жбуње или планинске траве на камењару наше далматинске обале. Значи да биљке имају зелену боју без обзира, колико дуго живе и на коме месту расту.

Кад говоримо о зеленој боји биљака онда мислимо на лист, који је увек зелен, док остали делови биљке корен, етабљика, цвет и плод — могу бити развнобојни, Постоји, например, пасуљ разних боја, црвени и плави купус, црвени и плави парадајз и тако даље. Разнобојност биља најбоље се примећује код цвећа, Неки цветови су потпуно бели, плави или неке друге боје, а неки су вишебојни, као што је цвеће дан и ноћ. Али без обзира на ову разноликост, свуда је просто закон да је код сваке биљне јединке лист зелен и да он никад не мења боју.

Због чега листови свих биљака имају зелену боју“

На ово питање може се одговорити да су листови зелени зато што у себи имају зелену материју која се зове хлорофил. Наука је утврдила да једино овај мате-

ријал даје биљкама зелену боју. Али како долази до стварања ове зелене материје: На ово питање се може одговорити ако упознамо неке особине хлорофила,

Лист биљке, као и свака жива материја која се рађа п развија, састављен је од низа малих ћелија, Хлорофил је маса која је у виду нарочитих зрнаца распоређена по ћелијама листа. Ова зрнца зову се хлоропласти, Они су доста једнообразни и личе на пљоснате кругове, Али клорофила нема у свим ћелијама.

Да је хлорофил маса која листу даје зелену боју можемо утврдити ако га извучемо из листа. То се постиже гњечењем свежег листа у посуди. Добијеној кан треба додати неколико капи чистог алкохола и цеђењом кроз левак е хартијом за филтрирање добије се зелени раствор хлорофила, а у левку остаје безбојна маса, ћелично ткиво листа, Овај раствор хлорофила има нарочит однос према. спектру сунчевих зракова. Познато је да спектар има

седам боја: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву,

тамноплаву и љубичасту, Равни предмети на земљи имају различите односе према сунчевим зрацима. Они предмети који пропуштају кроз себе све зраке сунчевог

спектра су бели (например обично прозорско стакло).

С друге стране , ако предмет не пропушта ниједан сун-

чев зрак он нам изгледа црн, иако у стварности не мора

да буде. (Ово се може приметити ако између очију и

preseWk colije lista :

a jezgro | b bezbajna masa сеје а ћокорјагит

Орпа сеје