Народна милиција

сунца ставимо једну металну плочу). Ако неко тело упија једне зраке сунчевог спектра, а друге пропушта, онда ће се његова боја одредити према последњим зрацима, то јест онима који су прошли кроз предмет, Например, ако гледамо сунце кроз. плаве наочаре зраци ће бити плави, кроз црвене биће црвени, И научници су помоћу оваквих особина сунчевог спектра открили \H однос хлорофила према сунчевим зрацима и његову улогу у листу, Они су извукли хлорофил из разних врста биљака и утврдили да је — независно од врсте биљке, пезависно од земљишта и климе под којом се биљка из које је извучен хлорофил развијала — у свим случајевима, однос хлорофила, према епектру једнак. То значи да сунчеви зраци имају посебан утицај па хлорофил, Другим речима, да би се појавила и сачувала зелена боја биљке потребна је светлост. H практично је доказано да биљка без светлости не може да живи. О томе су чињени многи покуси, али ниједан није доказао способност биљке да се развија без светлости. Зпачи светлост је најважнији услов за стварање хлорофила, који је како ћемо доцније видети, услов живота биљке, Поред светлости за стварање хлорофила потребне су и хранљиве материје у, земљи, као соли гвожђа, затим кисеоник из ваздуха пи топлота. Сваки од ових елемената доприноси стварању хлорофила, али ако би изузев светлости, постојали сви ови услови биљка, ипак не би могла поззленити нити би се могла одржати, Тиме долазимо до закључка да је светлост главни услов за стварање хлорофила — за живот биљака. Значи биљке не могу живети без светлости. Чак кад би неку већ одгајену биљку однели у мрак она би увенула и изгубила на тежини. Органске материје у овој биљци не би се обнављале, а већ постојећи хранљиви састојци били би потрошени дисањем. Према томе, органске материје које хране биљку стварају се само помоћу светлости, односно _ биљка може да користи хранљиве материје из земље и ваздуха само под дејством светлости, На који начин биљке користе светлост“ |

Напред смо поменули да црна тела задржавају све зраке сунчевог спектра, а да бела пропуштају, На тело дејствују само зраци које оно упија. Отуда се црна тела брже загревају на сунцу, него бела. (Ми обично лети но-

=

вимо бело или неко одело светлије боје да би лакше поднели врућину). Исти случај у погледу примања топлоте је и код биљке. Лист упија оне. зраке који му највише користе — то су црвени зраци спектра. Ово долази отуда што енергија сунчевих зракова најбоље разлаже гас угљендиоксид ив којег биљка узима угљеник основу органских материја које биљка користи за несхрану. Такође је утврђено помоћу експеримената да се. под утицајем црвене светлости у листу ствара више скроба, који је значајан чинилац у исхрани биљке, него под утицајем других ракова спектра, Да је лишће биљака случајно безбојно оно не би упијало светлост, а према томе биљка не би могла, примати ни енергију потребну за њен развој.

Отуда долази да лишће биљака, које је сакупљач сун-

чеве светлости ин нека врета апарата за њено претварање у енергију, мора да буде обојено онда та боја мора да буде зелена2

неком бојом, Зашто

Навбли смо да је угљеник основа органских материја биљке. Али она нигде не налази готов угљеник. Биљка из ваздуха узима угљендиоксид којег после разлаже на угљеник и кисеоник. Међутим, разлагање угљендиоксида је врло тешко. У лабораторијама се 'угљендиоксид разлаже на температури од 2.000 до 8.000 степени, Такву топлоту немогуће је развити код биљака, Због тога биљка упија у себе оне сунчеве зраке који имају највише енергије за разлагање угљендиоксида, а то су. црвени сунчеви зраци. С друге стране, наука, је утврдила да зраци разних боја сунчеве светлости различито утичу на предмете на земљи, Црвени зраци доносе на земљу највећу топлоту. А црвене зраке најбоље упијају предмети који имају зелену боју. Због тога је потребна биљки и сопствена зелена, боја да би могла упијати црвене зраке за разлагање угљендиоксида. Шта би било од биљке кад би она имала неку другу боју, рецимо црну, Кад би хлорофил био црн, лист би у том случају упијао све сунчеве зраке, а међу њима и оне који не могу да разлажу угљен-

диоксид. Услед упијања свих зракова биљка би се јаче

загревала, а на летњем подневном сунцу потпуно бн угинула, Или, као што је напред поменуто, ако би лист био бео, црвени зраци би пролазили кроз њега и не би разлагали угљендиоксид. И У овом елучају биљка би угинула. Зато лист и не упија све зраке, већ само потребне, а првенствено црвене. Хлорофил је веома прикладан за упијање разних сунчевих зракова. Ниједно друго тело, изузев црног, не може толико много разних зракова упити као хлорофил, Оваква његова способност омогућава биљци да се прилагоди осветљавања. Зринца хлорофила (хлоропласти) при средњем и слабом осветљењу распоређују се на

различитим условима

површини ћелије листа. Међутим, ако је светлост сувише јака, зрнца се премештају у средину ћелије и окупљају око језгра. Тиме се избегава сувишно узимање сунчеве енергије, Ако светлост поново ослаби зрна хлорофила,

стари положај — на спољним зидовима ћелије.

заузимају

Зелена боја биљке је постојана и непроменљива. Ма колико биљке биле равноврене и ма колико били разноврени услови њиховог постојања — код свих је хлорофил истог хемиског састава, истих физичких особина. Биљке једне природне зоне могу да се разликују од биљака друге природне зоне по многим квалитетима и особинама, али се никада не могу разликовати по боји листа, Може да буде значајних промена и у животу једног те истог рода биљке. Напрпмер, клас исте врсте пшенице може дпти и беле и црвене боје — зависи од места где се сеје, Међутим, ма каква се промена догодила код биљке, она неће имати никаквог утицаја па боју листа. Ако семе није способно да рађа биљке с хлорофилом или

ако у околини нема услова да биљка озелени, онда ће

материје

изданци угинути. Зато је зелена боја пеопходна за биљку од првих дана њеног постојања.