Народна милиција

Данас се ми поносимо новим високим пећима у Сиску, које смо саградили сопственим снагама. Међутим, те пећи су за 830 метара ниже од пећи које ће се изградити за, годину-две у Железари Зеница. Пећи у Зеници спадаће међу највеће и најмодерније високе пећи у Европи. Оне ће се снабдевати механивовано. Рудача из Вареша и Љбуије доводиће се у специјалним транспортним вагонима. Помоћу превртача рудача ће се аутоматски кретати у ду бинске бункере, одакле ће је елеватори транспортовати за агломерацију.

Поред ове две високе пећи, у Железари Зеница граде се три електричне пећи, из којих ће се железо помоћу аутоматеких возила у житком бтању преносити у челичане. На овај начин уштедиће се много на топлоти и челичане ће, место три, давати пет шаржи челика, дневно.

Досада су у Зеници изграђене две челичане, а до краја, 1952 године пустиће се у погон још две. Огромне носаче, ребра, разне гвоздене конструкције, вишетонске носаче и сва друга постројења нових челичана израдиће трудбеници » Ђуре Ђаковића« из Славонског Брода.

Понос нове Железаре биће ваљаоница. 'То је уједно овновно постројење комбината, чија је дужност да обрађује челик. У ваљаоници ће радити огроман блуминг »чудо технике«. Он ће сериски производити полуфабрикате за носаче мостова, делова машина, угаоног гвожђа за разна постројења.

Блуминг је способан за сериску производњу евих врета профилног гвожђа огромних размера. Два огромна,

БОГДАН ЦРНОБРЊА, помоћник министра спољне т

мотора, покретаће овај блуминг. Када ови мотори буду у пуном раду изгледаће да се тресе читава ваљаоница.

Ужарени челик жичаром ће се из челичане довлачити до блуминга. Овај челик најпре одлази у кокиле, одакле

га огромна аутоматска кљешта узимају и бацају у загрејане пећи. С друге стране блуминга налазе се огромна кљешта која очекују обрађено желево. Ова кљешта су специјално саграђена за топло сечење. Највећи део послова ваљаонице обављаће сам блуминг.

У Железари се израђује и велика ковачница, у којој ће се обрађивати делови: бродска кормила, џиновске коленичарске осовине, бандаже и пуни точкови за локомотиве. Преса и чекићи у овој ваљаоници су огромни, а понеки је тежак и 70 тона. о

Поред ковачнице, надограђује се модерна механичка, радионица, у којој ће се помоћу многих стругова, глодалица и бушилица обрађивати разни облици железа.

Ова џиновска железара трошиће огромне количине електричне енергије, коју ће она добијати из три извора, и то: из земаљске електричне мреже, затим из енергетских постројења високих пећи и из великих генератора, који ће бити комбиновани са турбодуваљкама.

У Зеници се изграђује нови град, удобни станови за раднике ове железаре, раднички дом са три зграде, отво-

"риће се неколико обданишта, дечијих јасала и вртића, по-

дижу се паркови и домови одмора. Зеница ће бити кроз неколико година велики и модеран град металурга, понос

наших првих петолетки. '

рговине Владе ФНРЈ

О нашој спољњој трговини

У 1949 години наша епољна трговина имала је изузетне потешкоће у остварењу својих задатака. У првом полугодишту потпуно је прекинута свака робна размена, са земљама Коминформа. Свима нама су познати циљеви шта је овим прекидом и блокадом хтео да постигне Коминформ — хтело се изазвати економски крах нашег привредног строја и на тај начин доказати да се без »помоћи« Совјетског Савеза не може градити социјализам. Познато је и то, да се увек може на лицу места уверити сваки поштен човек који то жели да истина о Југославији, а то значи и њена економика, не стоји онако како су то прорицали коминформовци и како би они то желели. И поред тога коминформовска блокада, није успела да изазове економски крах Југославије. Захваљујући сопственим производним снагама и огромном залагању наших радних људи, наша привреда је нормално радила и живела, и не само то, она је у 1949 години постигла један даљи крупан корак у свом развитку. При томе треба нагласити, да је све оно што је купљено из иностранства плаћено сопственим средствима. Један мањи део робе купљен је у иностранству при' чему су кориштене извесне кредитне

олакшице (на кратак период). При извршењу овог задатка, наш спољно-трговински апарат, посебно наше тргвинске организације имају свој крупан удео. Извршити наглу преоријентацију наше спољне трговине, коју је наметнуо Коминформ, а коју су у тој ситуацији захтевале привредне потребе земље, није било лако. |

Зашто је Југославија. могла да изврши брзу преоријентацију преко 509 своје спољне трговине, и да на тај начин побрка рачуне Коминформа и обезбеди нормалан живот своје привреде: ·

Шрво, то се могло учинити ради тога, што је наша привреда и до Резолуције Информбироа, када је преко 500/) спољно-трговинске размене вршено са земљама Коминформа, била у погледу плаћања за увежену робу У истом положају у ком-се нашла и после Револуције. Или, другим речима, сваки килограм робе увежен у Југославију

· пре Резолуције морао је бити плаћен југословенском ро-

бом и то под условима тав. светеких цена, међународних узанса (које су у то време постојале на капиталистичком тржишту), а' било је размене са неким земљама Комин-