Народна милиција

форма са којима се трговало под условима »балканеских цена«. Дакле, за југословенску спољну трговину, нису пре Резолуције постојали никакви олакшавајући, социјалистички услови, Према томе пре и после Резолуције роба коју производе наши људи остала је једини извор средстава за спровођење наше спољне трговине.

Друго, захваљујући принципијелној и правилној политици наше Владе, која до краја поштује независност сваке земље и у спољно-трговинским везама тражи тон

од сауговарача јер зна да само такав став користи међу.

народној сарадњи и служи учвршћењу мира. Створен је широки политичко-трговински простор. За релативно кратко време наш спољно-трровински апарат успео је не само да прошири већ постојеће уговоре него и да створи низ нових са земљама са којима их нисмо имали, као: Египат, Израел, Хиндустан, Аргентина, Уругвај, Бразилија, Парагвај, Мексико итд. · -

Треће, што се Југославија појављује на међународном тржишту са извозом такве робе за коју се инострано тржиште интереесује. Неке од тих роба су дефицитарне у светској привреди и њихов пласман на међународном тржишту је добар. И

Четврти је разлог, што је Југославија интересантно и доста крупно тржиште, које купује разноврену инострану робу. У условима извесне привредне депресије н појачане конкуренције, многим земљама је у интересу да одржавају спољно-трговинске везе са нашом земљом јер на тај начин обезбеђују пласман своје робе. Те земље настоје да се међусобна размена са нашом земљом прошири и одржи.

Пето, брзу преоријентацију наше спољне трговине било је могуће извршити и ради тога, што су наши људи који су радили на извршењу тога задатка показали довољно смелости и сналажљивости, да се ухвате у коштац са тешкоћама које су се појављивале на том пољу.

И на крају, Југославија је могла да изврши брзу преоријентацију своје спољне трговине и ради тога, јер има угледа као спољно-трговински партнер, Познато је, да наша земља извршава примљене трговинске обавезе, а ако је понекад и било случајева да примљена трговинска обавеза није извршена на време, разлог томе нису били шпекулативни рачуни, него постојање заиста објективних потешкоћа.

»Критичари« и »теоретичари« радо и често воле да брбљају и клевећу Југославију ради тога што одржава и проширује спољно-трговинске везе са капиталистичким земљама. При томе их нимало није стид, да и они то чине.

Наша, се земља није дала заплашити ни збунити овим беспринципијелним брбљањима, несто тако као што се није зеплашила ни збунила по другим питањима по којима је нападана од Коминформа. Напротив, ми смо настојали, а „то ћемо чинити и убудуће, да са сваком земљом, која. је спремна да поштује нашу независност, проширујемо на равноправној основи економске и друге везе. Не може се рећи да у том нису постигнути резултати. Постојање трговинских уговора готово са свим земљама Европе, као и постојање низа трговинских споразума са ваневропским земљама и одржавање трговинских веза са великим бројем земаља у свету, потврђује да наша земља, иде смело путем који је себи поставила. Ове везе говоре и о томе, да су се коминформовци преварили у својим рачунима,

очекујући да ће се код пословних људи земаља са којима одржавамо трговинске везе, изазвати страх и сумња у трговинско пословање са Југославијом.

Наша земља чинила је напоре, чиниће их и даље, да повећа своје могућности извоза, и на тај начин да се економски оспособи, а примљене зајмове отплати. О друге стране, то повећање извоза помоћи ће даље преговоре о зајмовима. Знатан део већ добијених зајмова, користиће се, управо, за унапређење југословенског извоза. Напори Југославије нису усмерени у правцу аутархије. Југославија жели да развије продуктивне снаге до толике мере, да може још више развијати своје економске везе са дру“ гим земљама, јер се кроз широко развијену робну разме-

·Hy HBMeby независних држава, брже подиже животни стан-

дард једног савременог и напредног друштва. Потребе савременог, напредног, културног и цивилизираног друштва, су такве, да оне захтевају широку размену (ради тога, јер је ниво њихових потреба висок и разнолик), Такво друштво желе да створе народи Југославије — зато је њихов циљ, развијати везе свих врста са другим земљама -–- па и економске — а не њихово сужавање.

Није у данашњим условима за нашу земљу најсложеније питање у њезиној спољној трговини створити одговарајуће спољно-трговинске везе. Ми те везе већ имамо. То потврђује постојање трговинских уговора са 27 земаља, и одржавање трговинских веза са преко 45 равних земаља. Иако постоји економска блокада. Совјетског Савеза и источи друге

земаља

но-европеких његовом контролом разне (постојање Маршаловог плана, разне међународне трговинске и царинске организације, забрана извоза неких роба из неких земаља итд.) — ипак ми имамо услова, да још више проширимо наш спољно-трговински простор. Ми можемо под мање или више повољним условима купити и продати сваку робу коју желимо.

За нас је у данашњим условима најсложеније и најтеже питаље извоза наше робе. Ово је нарочито разумљиво када се има у виду да наша Партија н Влада воде политику изградње социјализма, политику чувања потпуне независности наше земље. Развијање наше социјалистичке економике захтева велика материјална средства.

земаља под

дискриминационе мере капиталистичких

Оно захтева и велики увоз робе, нарочито капиталне и

друге опреме која сене може производити или се још не производи у нашој земљи. Знатне количине робе морамо увозити за непосредне потребе животног стандарда. А све оно тшо нам је потребно и корисно ми га плаћамо извозом наше робе. |

Задатак који се постави за извоз у једној години је економски минимум и он се мора извршити, ако нећемо дозволити да нам дође до било каквог поремећаја у нашој скономици. Зато, на извоз морамо гледати као на економеко-политички задатак од највеће важности. Оваки наш радни човек треба да зна да ћемо извозом релативног вишка ове или оне робе, у нашој земљи, купити оно чега. код нас нема, а што нам је још нужније од онога што извовимо. Када ствари стоје тако, онда је разумљиво зашто наша земља чини данас крупне напоре да би се наш извоз повећао.