Народна милиција

љама Источне Европе или се безграничним малтретирањем практично онемогућава опстанак и вршење дипломат“ ских функција, врши се расељавање југословенских националних мањина које живе у Мађарској, Румунији и Бугарској, изазива се и подгрева мржња међу балканским народима и ратна психоза на Балкану. А економска блокада Југославије спроведена је дотле да је, на пример, Румунија супротно свим међународним обавезама укинула сваки железнички и поштански саобраћај између Југославије и Румуније.

Саставни део хладног рата против Југославије чине и војне припреме и мере које се организују на нашој граници. Дуж читаве границе праве се ровови и утврђења, врше се покрети трупа, пребацује се ратни материјал у погранични појас, спроводе се разне мере мобилизационог карактера, спроводи се пропаганда у циљу стварања ратне психозе и непријатељства између народа ФНРЈ и њихових суседа,

Ради илустрације дозволите ми да наведем нешто мало статистике у обиму ове антијугословенске акције: владе источноевропских земаља раскинуле су 47 уговора закључених са ФНРЈ; из тих земаља до 1 јула 1950 године протерано је или отстрањено 138 југословенских дипломатских и других службеника; на југословенској граници према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији било је у току две године 996 граничних инцидената; за субверзивну делатност против Југославије формирано је у земљама Источне Европе преко 20 центара који се баве искључиво организирањем диверзантских група и њиховим одашиљањем у Југославију. А што се пропаганде тиче најбоља су илустрација следеће бројке: у првих шест месеци ове године радио станице источноевропских земаља дале су само на језицима народа Југославије 6.732 антијугословенске емисије. Ако израчунамо време ових емисија онда добијамо 3.075 часова, што значи непрекидно четири месеца, осам дана и три часа најагресивније ратнохушкачке антијугословенске пропаганде, То све у рону од шест месеци.

Сав тај подривачки рад против наше земље заузео је у источноевропским земљама потпуно званичан карактер. Пошто је Југославија мала земља и не припада никаквом блоку земаља аутори ове антијугословенске акције очигледно мисле да се не морају обазирати ни на какве принципе о немешању у унутрашње ствари друге земље. МеБутим, они притом испуштају из вида чињеницу да баш због тога агресивни карактер њихове антијугословенске акције утолико јаче долази до изражаја,

Може ли се таква политика назвати мирољубивом72 Значи ли она бригу за мир о којој је овде говорио претставник владе Совјетског Савеза2 Одговара ли она оним карактеристикама које је господин Вишински у свом говору овде приписао политици совјетске владе Чињенице саме дају одговор на то питање, А чињенице су — као што често воли да наглашава и господин Вишински тврдоглаве ствари које се речима не дају променити, И када господин Вишински тражи забрану ратнохушначке пропаганде у свим земљама — са чиме се ми потпуно слажемо — онда он то пре свега треба да постигне у својој сопственој земљи,

ФНРЈ је социјалистичка земља, На њеном челу налазе се политичке снаге које су произишле из Народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције, Баш због тога поменута агресивна политика против такве социјалистичке земље је утолико карактеристичнија. Изванредна загрижљивост и беспомаћност "којом се води та антијугословенска акција показују да се ту ради како о тенденцији да

6

„различитим друштвеним системима,

се наметне туђа хегемонија једној независној земљи, тако и о покушају реакционарне интервенције да би се ућуткао глас једног слободног народа који тражи равноправне демократске односе међу народима — поготову између земаља које за себе тврде да су социјалистичке — глас једног слободног народа који утире путеве даљем развитку социјалистичке демократије, а одбацује покушаје да му се из иностранства наметну методи бирократије и деспотизма, НЕКОЛИКО ПРИМЕДАБА О МЕЂУНАРОДНОЈ ПОЛИТИЦИ ВЛАДЕ СССР

Разуме се, да агресивна политика совјетске владе и влада осталих источноевропских земаља према Југославији јесте један од главних фактора који одређују међународни политички положај Владе ФНРЈ и њен став у основним питањима светског мира, Зато сам се ја и за држао нешто дуже на конкретним облицима те политике, Али, очигледно је да се та политика према Југославији и њени методи ни у ком случају не могу одвојено посматрати од општег правца садашње совјетске међународне политике. Не може бити сумње да агресивна антијугосло“ венска акција није никаква изолована појава него само једна драстична манифестација опште линије те политике, Износећи ову критику, ја бих желео да нагласим да ми никако не мислимо и не тврдимо да за данашњу ситуацију у свету сноси одговорност само влада СССР, Ми смо, на пример, убеђени да сваки покушај искоришћавања сада. шње међународне ситуације за крсташки рат против комунизма значи директно поткопавање мира и сарадње међу народима. На ову тему чули смо, нарочито у последње време, не само речи које уствари показују само то да њихови аутори не могу и не желе да схвате да борбу за мир не треба идентификовати са борбом за очување једног друштвеног система и да се мир не чува и не може очувати крсташким походом против социјализма или против тежњи народа за слободом и независношћу, Мир се, насупрот томе, може очувати само борбом против хегемонизма и агресије, ма где се она појавила и ма каквим се политичким и идеолошким паролама покривала, Зато је, бесумње, један од главних услова мира баш обезбеђење могућности за пуну међународну сарадњу држава са сарадњу у једном систему међународне безбедности који ће бити препрека агресији као таквој, ма ко је започињао, а уједно таквог система који неће моћи да се претвори у ма чије оруђе за борбу против овог или оног друштвеног система.

Али с друге стране, читав правац совјетске мебународне политике после Другог светског рата и сви њени методи били су такви да совјетска влада не може да скине са себе свој део одговорности за садашњу међународну ситуацију и нужно треба да повуче консеквенце из негативних последица своје политике, Та је политика потпуно пољуљала веру народа у то да совјетска влада стварно иде за мирдљубивим циљевима. Она је застрашила народе својим хегемонистичким курсом, својом очитом тенденцијом насилног наметања своје воље другим народима на путу социјалистичког развитка, Она поткопава снагу демократије у свету својом сталном тенденцијом ка безусловном подређивању сваког напредног покрета, Она стално даје оружје у руке стварним ратнохушкачким нруговима у западним земљама а против оних кругова људи који су за мир. Последњи догађаји су то показали јасно као на длану. Зар није чињеница да су корејским ратом присталице рата у западним земљама добиле подршку и аргументе са којима данас нападају мирољубиве људе па

»