Народна милиција

и оне владајуће кругове у појединим земљама који су за мир. Зар није чињеница да је совјетско привремено напуштање ОУН охрабрило све непријатеље универзалности ове Организације, и мирољубиве међународне сарадње између држава са различитим друштвеним системима,

Ми такође морамо да се критички односимо према совјетском ставу у погледу улоге и начина сарадње великих сила, Ми сматрамо да тај став не води рачуна о потреби равноправности и сарадње међу народима, а у првом реду о потреби доследног поштовања демократских принципа у односима великих и малих држава, Мир не зависи

од тога да ли ће се велике силе споразумети на било који.

начин, Такав мир може бити и рат против малих нација. На примеру свог односа према Југославији совјетска политика је практички демонстрирала нако би изгледао свет изграђен на бази легализовања хегемоније јаких над слабијима. Уствари, судбина мира зависи пре свега од тога нолико ћемо бити у стању да спречимо или бар да обуздамо тенденцију хегемоније над слабијима,

Ако се то нема у виду, онда споразум између великих сила може бити само споразум о сферама утицаја. Мир на тој основи није мир, Разуме се, да такве тенденције морају изазвати неповерење или чак страх код народа.

Може се без претеривања рећи да је таква совјетска политика не само допринела стварању садашње међународне ситуације, него да је разочарала и одбила велике симпатије и наде које су народи непосредно после рата гајили према Совјетском Савезу. Данас већ има веома много симптома који показују да се вечито не може једно говорити а друго радити, Ускладити дела с речима — то је оно што мирољубиви људи у свету траже од совјетске владе пре свега,

МИРОЉУБИВА ПОЛИТИКА ФНРЈ ПРЕМА СУСЕДИМА

У читавој тој агресивној антијугословенској акцији заслужује нарочиту пажњу чињеница да се она води под паролом како тобоже Југословенска влада припрема агресију против неких суседних земаља и како је она дозволила да западне силе претворе Југославију у своју војну базу против источноевропских земаља.

Влада ФНРЈ нема потребе да се брани од таквих оптужби. Сами догађаји за последње две године у односима између Југославије и источноевропских земаља, који су познати читавом свету, потпуно су довољно сведочанство о томе на чијој се страни ради о агресивним намерама, Ипак, хтео бих рећи неколико речи о политици југословенске владе, Одговорни претставници Југославије су у више наврата изјавили, а ја овде могу само да поновим у име владе коју претстављам, да Југославија не припада никаквим блоковима, да ни са којом земљом ни јавно ни тајно није склопила било какве војне савезе и да на тлу Југославије ниједна страна сила ни непосредно ни посредно не располаже никаквом војном базом, нити учествује у ма каквом облику у одређивању правца одбранбене политике југословенске владе. Народи Југославије и њихова влада не гаје никакве агресивне намере према било којој суседној земљи и ничим не угрожавају њихов мир и њихову независност.

___ Сем тога, овлашћен сам да овде у име Владе ФНРЈ, изјавим следеће: Народи Југославије бранили су у прошлости и браниће и у будућности своју независност и интегритет своје земље од сваке агресије и од сваког покушаја да се угрози њихово право да у својој земљи сами одлучују. Али, они неће да учествују у било каквом

агресивном рату и желе да живе у трајном миру и мирољубивој сарадњи са свим народима, а поготово са својим суседима. У духу овог доследног мирољубивог става Влада ФНРЈ изјављује да је спремна да склопи споразум о трајном миру и ненападању са сваком од суседних земаља. ПРЕДЛОГ ФНРЈ ПРОТИВ ПРИКНРИВАЊА АГРЕСИЈЕ ПОД ВИДОМ ОДБРАНБЕНОГ РАТА

Међутим, независно од чињеница с којима сам говорио треба истаћи да је данас уопште врло актуелна опасност да се под извесним условима под маском одбране од агресије, уствари баш и започне агресија, Милиони и милиони људи у свету хоће мир. Они ће проклињати агресора који ће човечанству наметнути рат, Зато се агресор крије и увек ће се крити,

Ми имамо, наравно у виду и поздрављамо досадашње тековине прогреса међународних правила о забрани агресивног рата, Ми смо сви примили начело да рат не сме да буде средство националне политике, Споразумели смо се да се рат може сматрати оправданим само када је у питању одбрана националне независности и територијалног интегритета нападнуте државе. Али, у исто време, баш данас, народи морају с највећом одлучношћу да спречавају покушаје скривених агресора да злоупотребе установе самоодбране за изазивање нових ратова, То се нарочито односи. и на спречавање могућности да локалне сукобе агресор развије у прави рат, заклањајући се за начело самоодбране. То наводи југословенску делегацију да поднесе Генералној скупштини предлог да се у тону овог заседања донесе резолуција која ће спречити или бар отежати такво маскирање агресије, Основна мисао ове наше резолуције је у томе да је свака држава која се у било каквим условима нађе у ратним операцијама с другом државом дужна да у року од 24 сата да изјаву да је спремна да обустави ватру и повуче своје оружане снаге с туђе: територије, и да ову своју изјаву и оствари, ако је и супротна странка дала одговарајућу — изјаву. Држава која не поступи на овај начин, поставља се сама у положај агресора и сносиће одговорност за нарушење мира. Југословенска делегација верује да би усвајање овог правила од стране Генералне скупштине битно смањило могућности маскирања агресије. Ако би се усвојило ово правило, онда би она влада која би водила ратне операције, под маском лажне самоодбране, била неоспорни агресор пред лицем целог света и свог народа,

Желео бих на крају да истакнем да he се Влада ФНРЈ са своје стране, без обзира на то да ли he Генерална скупштина примити овај предлог, придржавати принципа које поставља предложена резолуција,

Сви смо ми — рекао је на крају друг Кардељ — а поготово они, који у првом реду сносе одговорност за ствар мира у свету, дужни да повучемо консеквенце из досадашњих искустава и да извршимо потребне коректуре на свим секторима међународних односа. Или ћемо нешто научити из досадашњих искустава и учинити крај методама хладног рата, или ћемо морати признати неуспех свих наших настојања да нађемо пут мирном споразумевању међу народима, што би пре или касније, бацило ч0вечанство у нову ратну- катастрофу. Међутим, човечанство које жуди за трајним миром очекује од свију нас конкретне резултате у том правцу, Оно очекује од нас. дела, а не само речи. Учинимо све потребне напоре да би стварно могли дати човечанству такве конкретне резултате и пре свега повратити себи и свим мирољубивим народима поверење и могућност обезбеђења трајнијег демократског мира.«

=