Народна милиција

МОША ПИЈАДЕ ИЗАБРАН ЗА РЕДОВНОГ ЧЛАНА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА

Новембра месеца, Орпска академија наука одржала је своју редовну скупштину и на њој изабрала шест нових редовних чланова — академика и петнаест дописних чланова. Ови избори су четврти по реду после ослобођења.

На овој скупштини први и једногласно изабран је за академика друг Моша Пијаде, члан Политбироа ЦК КОЈ. Мошу Пијаде предложило је за академика Оделење друштвених наука Академије и за овај предлог поред осталог дало ово образложење:

»Друг Моша Пијаде иде у ред првих државника нове Југославије, Нема ни једног дела државне управе у којем он није сарађивао и теориски и практично: и наш нови Устав, и законодавни поредак, и економско и културно уређење наше земље — у великој су мери дело његова непосредног учешћа. Положај Југославије међу другим земљама, њене непосредне пријатељске везе“ са њима и одбрана од нападача, и непријатеља нашли су у Моши Пијаде речитог тумача и срчаног заступника. Зато је он добио име пуно части и пошовања једног од најзаслужнијих неимара савремене државе наше. Исто тако, у време које је претходило нашем творачком и плодотворном раду на подизању земље, Моша Пијаде је био један од највећих бораца за стварно ослобођење наше земље од окупатора и њихових домаћих сарадника и за теориско спремање и речју и делом велике епохе социјалистичког уређења наше земље.«

После избора, друга Тита 1948 године за, почасног члана Српске академије наука, избор друга Моше Пијаде био је најсвечанији чин у Академији наука.

да нове редовне чланове такође су изабрани: Мирослав Крлежа, књижевник и потпредседник Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, Др. Мирко Рош, професор Политехничке школе у Цириху, Др. Чедемир Симић, професор Универзитета и дописни члан Српске академије наука, Исидора Секулић, књижевница и дописни члан Српске академије наука, и Стеван Христић, композитор и дописни члан Орпске академије наука.

За нове дописне чланове па лемије изабрано је још петнаест другова., |

У БЕОГРАДУ СЕ ОСНИВАЈУ ДВА НОВА МУЗЕЈА И СТАЛНО ХУМОРИСТИЧКО ПОЗОРИШТЕ

У Београду се оснивају Историски музеј Орбије и Музеј примењене уметности. Историски музеј има задатак да прикупља и излаже сав материјал који говори о историском развитку државности српеког народа, а Музеј примењене уметности прикупљаће и сређивати онај материјал који приказује развитак примењене уметности н уметничког занатства у Орбији.

Идуће поворишне сезоне у Београду ће се основати стално Хумористично позориште, које ће имати свој стални ансамбл, уметничко. руководство н даваће стално приредбе,

ПРИКАЗИВАЊЕ СТАРИХ НЕМИХ ФИЛМОВА

Централна југословенска кинотека (архива, "старих немих и звучних филмова) почела је у децембру да приказује у Београду старе неме филмове које поседује. То су неки филмови са Чарлом Чаплином, затим »Београд 1904«, »Пожар на Балкану« — о борбама српске војске против аустро-немачких освајача у Првом светском рату, па филм нашег најстаријег филмског ениматеља, Манакија о султану Решаду, стари руски филм »Отац Сергије« и други.

ПРОСЛАВА 150-ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА , ФРАНЦА ПРЕШЕРНА

Недавно је у целој нашој земљи, а нарочито у Оловенији, прослављена, 150-годишњица рођења највећег слоевначког ни једног од највећих југословенских песника Франца Прешерна. Прославе су такође одржане у иностранетву — у Бечу н Трету. У Бечу је откривена спомен-плоча на згради института у коме је Прешерн био наставник, :

Франце Прешерн (1800—1849) био је не само велики песник, него и мислилац и револуционар. Он је први схватио да словеначки народ може доћи до слободе само револурионарним рушењем апсолутизма. Осим тога, његова је највећа заслуга што је писао на народном језику. Он. је поникао из народа и био увек с народом, својим делима и својим идејама увек је био окренут према. напред, борећи се за ново. Његове песме, поред велике уметничке вредности, одликују се доследном жељом, да свој народ уздигне до највишег културног нивоа и до свести о његовим могућностима,

Џрешернова дела много разне језике.

ву н често превођена на.

СНИМАЊЕ. НОВИХ ДОМАЋИХ УМЕТНИЧКИХ ФИЛМОВА

После два последња домаћа уметничка филма који се сада приказују у нашој земљи — »Чудотворни мач« н »Црвени цвет« — са којима је број домаћих филмова, нарастао на дванаест, сада се снима још седам нових филмова, а за других шест се врше припреме.

Тематика нових филмова који се снимају је много разновренија него оних које смо досад израдили. Тако је један од филмова филмска фантазија »Хоја, Леро!«, која говори о јужнословенској прошлости, отприлике у УП веку наше ере, a догађа се у земљи Лахорској. Други филм ће се звати »Повледњи дан« и приказиваће борбу. органа. државне безбедности са непријатељеким шпијунима, Трећи је спортска, комедија, »Плави број 9« који ће бити пун заплета и комичних ситуација око два футбалера,. Четврти филм »Дечак Мита« говори о животу у последњим годинама старе Југославије — о животном путу једног дечака од малог продавца жилета по кафанама до свесног борца за права радничке класе. Пети филм се ради према познатом роману наше књижевности »Бакоња фра Брне« од Симе Матавуља, а остала два филма су »Мајор Баук« који снима »Босна-филм« ни »Трет« који снима »Триглав-филм«,

Припремају се филмови: »Хајдук СОтанко« према поанатом роману Јанка Веселиновића, »Височка хроника« — који обрађује време реформације у Словенији, »Хварока буна« — о историским догађајима из 16 века, »Оусрет у Метохији« — о нашем савременом животу, н »Ратни другови« — филм из дечјег живота за време народног устанка, i |

HPEHO 1.400 ШКОЛА ЗА ПРИПАДНИКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

Од ослобођења до: данас отворено је у нашој земљи преко 1400 школа за припаднике националних мањина. Ове школе похађа данас око '200.000 ученика, Само шиптарска национална мањина има 780 средњих и основних школа са. преко 150.000 ученика, а мађарска 251 школу са 40.000 ученика. у“ %

Џре рата у Југославији “је било евега 287 школа за припаднике националних мањина, углавном у већим центрима. Бугарска, шиптарска и турска мањина, нису уопште имале својих школа. ·