Народна милиција
је '
KROZ ISTORIJU ŠTAMPE I NOVINARSTVA
Današnja savremena štampa i u vezi s njom поу:narstvo nemaju mnogo dugu istoriju — tek oko 500 godina. — Ali ako se uzmu u obzir razvojni oblici iz kojih su postali moderno štamparstvo i savremena žurnalistika — onda su oni stari kao i svaka druga grana ljudske de'latnosti i mišljenja. Prvo pismo bilo je mapisano davno pre našeg računanja godina, još za života starih Egipćana. Neki idu još dalje i kažu da su ljudi počeli da pišu .u vreme postojanja prvih ljudi. Ali bilo kako bilo mi znamo da su i prve knjige i današnja savremena štampa širile i šire ljudska dostignuća i da su mnogo utioala i utiču ma razvoj ljudskog mišljenja nauke i kulture. Bez delovanja štampe i knjiga narodi sveta ne bi dostigli današnji stepen opšte obrazovanosti, niti bi tako brzo kao danas mogli biti obaveštavani o događajima u svetu. Uloga štampe je danas neverovatno velika, naročito ako uzmemo. u obzir štampu maše zemlje, koja ima za; cilj da podigne prosečni nivo još dosta zaostalih narodnih masa. Zbog toga kad se govori o faktorima koji.su uticali i utiču na nacionalni, politički, privredni i kulturni život. naroda ne može se zaobići štampa niti potceniti njen značaj i uticaj.
Gde su koreni pisane reči ?
Pre nego što pređemo na noviju istoriju štampe i novinarstva zadržaćemo se na njihovim začecima i oblicima koji su postojali u drevnim vremenima.
Prve zapisane misli čoveka pronađene su u pećinama·
gde su živeli naši prvi pretci. Ali njihove misli nisu bile zapisane slovima, već slikama. Ako је trebalo da napišu »jelen« — crtali su jelena. To su prvi pokušaji da prvi ljudi pojedinim crtežima izraze najosnovnije svoje misli. Međutim, sem proste, nikakva složenija misao nije mogla na ovaj način da bude iskazana i zapisana. Tek docnije, posle mnogo stotina i hiljada godina, prvobitni ljudi ı iskazivali | složenije izreke i misli pomoću više međusobno povezanih slika. Naprimer, alko su hteli da prikažu lov oni su crtali lovca kako strelja neku životinju. Kod starih indiskih naroda imamo pisanje pomoću morskih školjki raznih boja. Školjke su ređane na kanap i njihov · poredak po boji imao je određeno značenje. Kod njih je žuta boja značila zlato, crna — smrt, nesreću, bedu, bela — mir, crvena —opasnost, rat. Tako, naprimer, jedno pleme slalo је »pismo« drugom plemenu sa ovako poređanim bojama: bela, žuta, orvena, crna. To se tumačilo ovako: stupićemo s vama u savez, ako pristajete da nam plaćate danak, a ako ne, stupićemo u rat i sve vas por obiti. Razume se da su tumačenja nekad mogla da budu i dvosmislena i bilo. ih je vrlo teško razjasniti. I danas su te boje sačuvale svoja značenja. Bela boja kao i ranije govori o miru, crvena o ustanku, opasnosti, crna o žalosti. Na železničkim stanicama i u mornarici i danas se sporazumevanje vrši pomoću raznobojnih svetlosnih signala. Među prve zapise spada i takozvani raboš, koji se još upotrebljava u nekim našim krajevima. To je običam štap na kojem se urezuje onoliko crta koliko je dužnik dužam, naprimer, vreća žita. |
Novije pismo potiče iz vremena starih Egipćana, koji su živeli na 3.000 godina pre naše ere. Naučnici su se mnogo godina! trudili da odgonetnu tajanstvene crteže i znake kojima su išarani zidovi starih egipatskih hramova i piramida. U dugim uspravnim redovima na zidovi-
ma egipatskih spomenika bili su urezani likovi zmije,
20
ptice, čoveka, ruke, glave, zatim razne crte, krugovi, kvadrati. U ovim nejasnim znacima — »hijeroglifima« skrivena je mnogovekovna istorija egipatskog naroda. Kod najstarijih Egipćana slike su označavale celu reč ili, misao. Međutim, docnije pojedine slike su značile slog, a zatim slovo. Kod drugih starih naroda — Persijanaca i Vavilonaca — nalazimo drugačije pismo nazvano klinasto, pošto su sve reči bile sastavljene iz crtica! u obliku klina. i Ostaci ovih starih pisama zadržani su još i damas. Kinezi i Japanci naprimer, još se služe nekom vrstom klinastog pisma. Pa i kod nas hijeroglifi nisu sasvim izišli iz upotrebe. Crvena mumja na nekom električnom uređaju upozorava na opasnost, lobanja s kostima takođe, ruka s ispruženim kažiprstom ma pravac kojim treba ići ili, naprimer, prekrižena. automobilska truba ma saobraćajnoj tabli na ulici znači »zabranjeno sviranje« i ta-
· Ко даје.
Tako je ranije bilo raznih oblika pisanja, prvo pismo se pripisuje Egipćanima. Bgipćani su kroz dugi niz godina mnogo usavršili svoje pisanje i od pisanja crtežima prešli na pisanje znacima, kojih je bilo vrlo mnogo. Egipatsko pismo raširilo se u sve krajeve sveta — Grčku, Rimsku Imperiju, Indiju, Koreju. Na svom putu egipatska slova menjala su svoj izgled i smisao i prilagođivana su jeziku pojedinih naroda. U naše krajeve slova su prenešena iz Grčke i već tada nisu bila na nalik ma stare egipatske
znake. K nama su ih preneli i prilagodili našem starosla-
venskom jeziku slovenski učitelji Ćirilo i Metodije u IX veku naše ere. џ
Na čemu su pisali prvi pisci?
Sredstva za pisanje, bila su kod raznih naroda vrlo raznovrsna. Pisci po gradovima u prvo vreme obično su pisali na opekama, a nomadski ljudi ucrtavali su svoje misli na kamenu, na životmjskim plećkama i koži, palminom listu, komadu gline ili drveta i t. d. Ali kako su slova putujući iz zemlje u zemlju učinila neki uticaj na razvitak sredstava za pisanje, tako su i ova učinila vrlo krupan uticaj nai razvitak slova. Dok su u staro vreme slova na kamenu. morala biti pravog oblika, na glini klinastog, to su u novo doba — doba hartije —·ona postala okrugla i čitkija. | J
_ Priča se da je osnivač muslimanske vere Muhamed napisao Koran na ovnujskim plećkama, U Indiji su od FImova lišća pravili. čitave knjige u kojima su zapisivali iglom. Od svih sredstava za nisanje najstarije je kamen,” koji. je sačuvao istoriju mnogih naroda. Nekad su i naročite glinene pločice služile za pisanje. Pisac je svoje znake ucrtavao šiljastim štapićem, a zatim — da bi ploča bila jaka — davao je grnčaru da je peče. U razvalinama stare prestonice Niniva nađena je biblioteka jasirskog cara Asurbanipala, koja je imala 30.000 glinenih ploča — knjiga. Mnogo docnije Egipćani su pronašli papirus — jednu biljku od koje su pravili hartiju. Pošto je papirus bio
\lomljiv to su knjige imale izgled trube. Redovi na ovak-
voj knjizi nisu ispisivani po celoj dužini, nego u nekoliko stotina stubaca. Na papirusu se pisalo mastilom koje je pravljeno od razmućene čađi i gumiarabike u vodi. Pero je bilo od trske i na vrhu rascepljeno. |
Ali papirus je bio skup. Zato su u Rimskoj i drugim državama, koje su iz Egipta nabavljale papirus, pisali na