Народна милиција

drvenim tablicama koje su bile malo izdubljene. U ova udubljenja stavljan je sloj voska po kome se pisalo štapičem čiji je jedan kraj bio oštar, a drugi ovalam. radi izravnjavanja površine voska kad se pogreši u pisanju. Ove tablice vezivane su kanapom i, tako se dobijala »knjiga od voska«. |

” Približno u isto vreme u Persiji se pojavila nova materija za pisanje — pargament. To nije ništa drugo, nego lepo izrađena Životinjska koža koju: su od najstarijih vremena upotrebljavali za pisanje nomadski narodi. Pergament je u mnogome bio bolji od papirusa: lako se rezao, a nije se kvario ni lomio. S pojavom. pergamenta javlja se i prva knjiga koja ima tanke listove, dok su ranije »knjige« imale debele tablice od gline ili drveta s voskom. Sem toga, na pergamentu se moglo pisati s obe strane, a ne samo s jedne kao na papirusu.

Ali kao što je pergament pobedio papirus tako je | on bio pobeđen od novog sredstva za pisanje — hartije. ·Hartiju su pronašli Kinezi pre 2.000 godina kada su u Evropi i Grc: i Rimljani još p:sali na egipatskom papirusu. Kinezi su pravili hartiju od vlakana bambusove trske, nekih. trava i starih krpa. Mnogo godina je prošlo dok. je hartija prešla iz Azije u Evropu. To je bilo 704 godine kada su Arabljani zauzeli grad Šamankaid u Srednjoj Aziji i pored ostalog plena doheli na Zapad i tajnu pravljenja hartije. Pronalazak hartije, koju je bilo mnogo lakše i jeftinije proizvoditi nego papirus ili pergament, omogućilo je mnogo veće pisanje i prepisivanje knjiga.

Prve štamparske mašine

; Sve do XV veka knjige u Evropi pisane su i umnožavane rukom. Taj posao obično su obavljali kaluđeri, jer su prve knjige najvećim delom bile verskog karaktera. Docnije — čak i posle pojave štamparija — knjige su prepisivali i studenti. Tek je 1445. godine Johan Gensflajš, nazvan Gutenberg, pronašao mašinu i boju za štampanje knjiga. Njegova mašina sa. pokretnim slovima, koja je inače bila vrlo primitivna, načinšla, je revolucionarni skok u istoriji novinarstva i dotadašnjeg razmnožavanja knjiga. Prva knjiga koju je štampao Gutenberg bila je Turski kalendar, koji je imao svega devet strana. Međutim, iako je Gutenberg stvamo prvi izumio veštinu štampanja u Evropi, on nije bio prvi na svetu. Štampar-– stvo je bilo poznato već mnogo ranije u Kini i Koreji. U IV veku naše ere, znači 1000 godina pre Gutenberga, u Kini su kamene napise premazivali tušem. i tako dobijali otiske. Na kamenu je bila isklesana jedna cela Strana knjige, slova nisu bila pokretna kao docnije i kod Kineza i kod Gutenberga. IU VIII veku su Kinezi kamene ploče zamenili drvenim tablicama na koje su također urezivani celi tekstovi. Najstarija tako štampana kineska knjiga izdana je 868 godine. Oko 1040 godine neki kineski kovač došao je na ideju da za štampanje upotrebi pokretna slova od pečene gline. Docnije, oko 1390 godine, korejski general Ji uveo je umesto glinenih metalna pokretna slova. Kinesko i korejsko štamparstvo nije uticalo na stvaranje evropskog štamparstva, koje počinje tek od Gutenberga u XV veku. . | Prva štamparija izvan nemačkih granica bila je ч italijanskom manastiru Subjaku kod Rima (1464 godine), dok je Pariz dobio štampariju 1470 godine. Štamparske mašine uskoro su proradile i u našoj zemlji. Vojvoda Đurađ Crnojević kupio je štampariju i reneo je na Obod kod Rijeke Crnojevića 1493 godime. stamparijom je rukovao monah Makarije, koji je ujedno bio i prvi naš grafičar. U 1494 godini iz štamparije je izišla.prva knjiga — Oktoih — a zatim još jedam Oktoih, Jedan Trebnik i jedan Psaltir. To je bio ceo rad ove naše prve:štamparije. Događaji u to vreme primorali su vlashika Đurđa Crnojevića i štampara Makarija da. napuste zemlju. Docnije, u XVI veku, u našoj zemlji bilo je više štamparija: Суве ius'Mlecima, zatim u Goraždu, Mileševu,

Gračanici, Rujnu, Beogradu. Srbi su preneli štamparsku, veštinu u Rumuniju, gde je monah Makarije osnovao prvu rumunsku štampariju.

Gde su začeci i kakav je razvoj налити 7

Smatra se da prva pojava nečeg što može da ima veze s novinarstvom. potiče iz VI veka pre naše ere kada su vladari u Persiji bili uveli u zemlji kurirsku službu između dvora i guvernera po pokrajinama. Ovi kuriri izveštači, koji su polazili u tačno određeno vreme u oba pravca, mosili su razne poruke, vesti, novosti. Otad je prošlo mnogo vekova, a novi oblici novinarstva nisu se · pojavljivali.

Međutim, u X veku naše ere u Kini se pojavljuju prve novine. Prvi, list »King pao« (»Prestoničke vesti«) štampan. je u Pekingu na drvenim. tablicama.

U to vreme u Evropi je bilo nešto drugo što bi se moglo nazvati žurnalistikom. To je pisanje i slanje novosti iz raznih zemalja. Te vesti, koje su pisane rukom i prodavane, najčešće su bile trgovačkog karaktera, a zatim su izveštavale o raznim epidemijama, mesrećama, zemljotresima i drugom. Neki ljudi u Veneciji u XVI veku su počeli da prepisuju vesti u većem broju prime-

. raka i da ih prodaju po trgovinama u gradu... Ali već

tada, u povoju novinarstva, osećao se njegov uticaj na mase. Pape su vršile represalije protiv ljudi koji su pisali i širili vesti. Tako je u doba pape Siksta V (1587 воdine) nekom Anibalu Kapelu otsečena ruka i iščupan jezik, a zatim je obešen. samo zato što je širio' vesti koje se”

nisu dopadale Papi.

Posle Guitenbergovog pronalaska štampari se pojavljujiu kao prvi izdavači štampanih stvari. Obično su štam- · pani i prodavani mali listići sa po jednom. vešću, koja je obaveštavala o nekoj nesreći, zemljotresu, ratnom doga-

· đaju ili otkriću novih zemalja. Primena štamparskih

mašina raširila se vrlo brzo u svim evropskim zemljama. Krajem XVI veka u mnogim zemljama počinju da izlaze mesečni i nedeljni listovi, a sredinom. XVII veka književni časopisi. Krajem toga veka pojavljuje se u Francuskoj takozvana »mala štampa« — zabavna. senzacionalma štampa. U drugoj polovini XVII veka (1660) izlaze prva dva dnevna lista na svetu: jedan u Londonu, a drugi u Lajpzigu. Sledeće godine počinje da izlazi i prvi list na jednom od slovenskih jezika, i to u Poljskoj, a 1703 izišao je prvi list u Rusiji pod imenom »Vjedomesti«. Istorija naše štampe počinje časopisom. Kod nas je usled teških prilika, otomanskog ugnjetavanja i drugih nedaća u zapadnim krajevima naše zemlje, štampa bila u zakkašnjenju. Nekoliko knjiga za vreme Makarija i posle njega, skoro da se ne računaju u početak mašeg štampar– stva. U Mlecima je 1761 godine izišla knjiga sa antiaustriskom tendemcijom pod naslovom »Plač Serbiji«. Iduće godine pojavila se u istom mestu umetnička pesma o Kosovskoj tragediji »Pjesn Istoričeskaja«, a 1768 godine izišao je prvi jugoslovenski časopis »Slaveno-Serbski Magazin« kojim se obeležava, početak istorije naše štampe. lako je naročito poslednjih godina XVII veka bilo mnogo listova ,najviše u Francuskoj, najveći tinaž listova bio je 100! Tek polovinom XVIII veka, listovi dostižu tiraž od preko 1.000 primeraka (engleski list »Spektejtor« imao je redovan tiraž od nekoliko hiljada primeraka). Negde na granici XVIII i XIX veka dnevni listovi počiпји да „dobijaju oblik damašnjeg dnevnog lista i donose strane i unutrašnje političke vesti, naučne i zabavne članke. .Svi ovi listovi u početku su štampani ma jednoj strani kao plakat, a zatim na dve, četiri i više strana. Емо naprimer kako je izgledalo pisanje jednog lista pre 300 godina. »La gazet«, francuski list, izlazio je na četiri male stranice i donosio je vesti bez ikakvih maslova, bez ikakvog reda. Evo.jedne vesti iz prvog broja »Gazete«: ; »Iz Rima, 26 aprila (1631 godine): Njegova. švetost (Papa) najzad je primio uslove koji ге однозе па, тају, %6-

24