Народна скупштина
СТРАНА 39
рима а ево зашто: Ја сам пред собом имао извештаје из целе земље н од свију иласти, имао сам и званична и президијална а и приватна писма; имао сам и усмених извештаја људа, који су ми долазили. и из свију тих подагака нисам могао да виднм никаквих трагова притиска, никаквих незакони гости. С друге стране пак слушајући оиозициону штампу како сваки дан диже урнебес од оптужаба, са онако громовитим Фразама о нечувеним насиљима, нисам могао мислити да они то само у ветар говоре, него сам рачунао да опозиција збиља има крло јакнх доказа, да су избори били незакониги, иа да само очекује на претрес о изборима, те да онда изнесе све доказе и да изненади целу земљу. Та јо моја зебња сада сасвим престала, јер сам видео да се они извештаји, које сам ја имао, подударају са оним, шго је опозиција овде казалп, Опозиција наводи по неку неисправност, која се о изборима па појединим местима десиаа. Јест, исгина је да су се десиле неке неисправности, а.ш оне су гако мале, да би се свака најпарламентарнија земља могла поноспти, кад би се њеним изборима само оволико замерити могло. Поштовани мој пријатељ Др. Драгиша Станојевић, вешго је истакао хуморцстичну страну наведених разлога од сгране опозиције, с тога ја се нећу враћати на њих, јер их онако смешно не бих умео расвеглити. Али ја ћу навести друге разлоге, којима ћу доказати, колико су сићушни наводи, који су учињени од стране опозиције. Г. шсф опозиције поделио је све своје замерке, као да их има бог зна колико, на два дела, па је казао : да су нека безакоња, вели, претходила избору, а нека су за време избора вршена. Тај страшан низ оптужаба почиње се са збором у Гроцкој. Г. Авакумовић наводи, како је на том збору чињено насиље и то ништа мање него тиме, шго је један поштар казао једном либералу п ла.жеш Ђ . Кад је он споменуо то насиље, ја ћу да споменем једно друго. На том истом збору председник суда, дакле један образован човек, а не поштар, ннје казао другоме на збору: „лажеш", него је дигао столнцу и хтео да га ударн, и да га нису други задржали могао би човек да страда. Ми се опет не жалнмо на то, јер знамо шта се све на политнчким зборовима дешава и у пајобразованијих народа. Ми се можемо похналиги, да је у нас у Србији бпло преко 200 зборова н то ако не већипом опозиционих, али извесно половина, и да нн један човек није ударен нн рањен, нити је који збор растеран, док у иајнапредпијим државама чигавн билетепи се често *оносе о рањеиима и мртвпма на таким зборовима. Ако погледамо на Мађарску, Енглеску, Игалију или па коју год хоћете земљу, ми се морамо чудити, како смо моглп после оволикога прелома, савладати овако брзо све тешкоће од праведне раздражеиости н успети, да сви грађанп овако свесно поштују свачије право. У прекоре г Авакумовића долази и то, што је државни одбор одређивао за председнпке бирачких одбора љ/де, који не би сме.ш доћи, за то што јс било још неодређених нравнпка. На ту је замерку већ добро одговорено, али ја хоћу и друге разлоге да напоменем У оних 1 300 људн, к>>је је државни одбор изабрао за председнике, ушла је сва чнгелигенција н мп сви знамо, како за толики број није могућно бирати радпкале, кад је тешко наћи у целој земљи 1 300 људи, који се могу упогребити за председнпке бирачких одбора. Ту је Државии одбор уз^о све од реда, које је могао да узме, и кад је доцннје пронашао још неке правпике, нзбацио је неправнике и узео ове. Та замерка тим мање има места, што у тнх 13 00 лица, једва ако је 1 / л радикала а 2 /, су опозиционари, те је ве.шка већнна председника бирачких одбора бпла нз опозиције, а пе од прнсталица владајуће странке Наведен је прогив избора и случај у 'Ковдину, како је ту био одређен за председника бирачког одбора учитељ, који је доцније окривљен да је умешаи у познаго ћовдинско убнство. Али тај је учитељ одмах зба 1ен и на његово место постављен други. О том ћовдинском догађају пма^емо, надам се, прилике да у Скупштиии опширније говорпмо и тада ће се видети, да неће бити најзгодније за опозицију што тај догађај спомнње, јер ћемо, иматп да расправимо н пигање о неким акгима, којих је честало тамо а имала је рачуна само опозиција да их нестано. У недостатку Факата опозиција једном општом Фразом вели, да су нолиц1,ске власти удешавале изборе, а то доказује тиме, што су се пред нзборе размилели по срезовима срески-полициски чиновници. Сад се тако говори, а међутим ја знам, кад не нзлазе чиновници у срез, онда се жале сви, па и либерали, шго не иду нолициски чиновници но срезовима, него седе у канцеларији, остављајућн срез без личног надзора. Сви знамо, колико је потребно било да изалазе срески чиновници у срез нарочито ове године, кад су, као што је свима погшато, разрези порезе извршени доцне, те је требало све силе употребити и све могуће чинити, да се што пре покупи порез. једно с тога што је потребан за живот државни, а друго што је потребно свима странкама подједнако да буде што внше бирача. Чпновиици су купили порез и од опозиције и од чланова владајуће партије, и тиме не само вршили своју дужност, него и чинили услугу подједнако свима полигичким страпкама. Чак се замера и то, што су начелник и инспектор министарства унутрашњих дела, пу говали по земљи. Инспектор је, како и сама реч каже, и постављен за то да надзирава. да контролише рад по свима полициским канцеларијама, а начелника сам послао. што сам инспектор не би могао према показаној потреби сву земљу обићи. Оии су дакле ишли и пре, а и после избора, н ићи ће, кад год то посао захтева. Али зашто се не наведе какав год случај, да је се један од те двојице с киме ради агиговања састојао да је некога наговарао приликом тога пуговања по земљи, него се само каже да су аутовали Ја мислим да је то баш корисно што су путовали, и кад тога не би било, онда би опозиција и.мала много више права да каже, зашго све власти по земљи осгављају без контроле. Једпа је од највећих замерака опозиције она, да су власти угицале на људе, те су се одрицали представнкштва либералних листа. И ја сам добио пред изборе неколике жалбе те врсте. И збиља мпоги људи одрпцали су се тога преставништва путем јавности. Ја кад сам то у новинама видео, и пошто сам примио неколике жалбе. од појединнх опозиционара, ја сам циркуларним депешама захтевао од свију начелстава, да испитају да ли је доиста где год власт наговарала нли натеривала људе на то одрицање , н ниједан се није нашао, који би казао да га је власт на то нагнала. Ја сада питам господу из опозиције, зашто се од тих натерапих нико не јавља и каква би разлога имао један опозиционар да кри]е, да је шега ко натерао да се одрекне лнбералпог предсгавништва ? Ето сад је Скупштина п пека се јави ма један либерал или напредњак, да га је власт натерала да се одрече предгтавништва. Сад је ево Скупшгина на окупу која ће га зашгигити од свачијег кпњења и освете Па нпак се ниједан не јави! Један је од најјачих прекора, алп без навода појединих случајева, тај да су многи гласалн а нису шатили порез. Чак се наводи као поткрепљен.е томе, да има н једна званична потврда, један је капеган признао да су издавате карте неким бирачима који нису платили порзз. Јест, господо, било је случајева да су бирачке карте издавате некима, који на то нису ималп права, али гаке карте нису употребљене, Ја вам сгављам на расположење сва акта овде (показује их) ; овде је сва поверљива и звапична преписка о изборима и ко год хоће може да се послужи њомс, ма ће се уверити, да није никаква непранилност пропуштена, а да није одмах и на време исправљена. Познато вам је господо, да је ове [однне прво полгође продужено бнло до I августа. О томе је опозиција протурала гласове, да је то тајним распнсом продужено, а зна се да је то законом наређено. Због тог продужеиог полго^а бнло јс чак и чнновника, који су тумачили да се могу издавати карте и онима, који ннсу платиш порезу за I полгође ове године Овде можете наћи акга о томе како сам иаредио, да капетанн и писари заћу по општинама и покупе све карте, које су бнле издате оним лицима, која нису платили порезу, и ја нисам мировао док ми није јављено да је и последња таква карга одузета Дакле, шго гјд је до властн стајадо, све је учињено. Ја нећу гако далско терати да кажем, да баш нико у оној земљц није гласао, ко ннје платио порез. Може бити да је