Народна скупштина

СТРАНА 40

било у 18 5.000 гласача и таквчх случајева да је неко гласао а није платио порез, јер је немогуће избећи, а да се ни један случај неправилности не деси, али тп су тако ретки, изузетни случајевн, да се не могу узети у рачун, кад се говори у опште о законнтости и правилности избора. Чак су се морпле и таке ситнице наводити, да се докаже утицај властн на изборе, као што је писмо месног одбора београдског где се каже бирачима, да онај који гласа за радикале. да ће то влада признати и наградитп. Ми знамо да је било време, кад су власти и претиле и обећавале и награђивале и кажњавале; кад тога сада нема, онда се ево замера једној неподесној речи једног приватног човека. Једина је крупнија замерка. на свакн пачин, она, коју је шеФ опозицнје учинно овим изборима, а која се одиосн на мој распис издат у споразуму с министром Финанција, којим је објашњено, да сви задругари, који су платили своју личну порезу, имају право гласаља, и ако старешнна задруге није илатио задругарски порез. Рекох да је ово крупнија замерка с тога, што кад би она основана бнла. могла би збиљл бацити сумњу на правилност и законнтост нзбора. јер није незнатан број бпрача, који су се могли корнстпти правом бирања, како је претумачено тим расписом. Али, господо, та је опозицпјона замерка са свнм не основана, јер овако тумачење бирачког права задругара проистнче неминовно нз самога Устава По Уставу го је задругарско право тако јасно, да би влада била тек онда нзложена □раведним нападимг опозииије, да је друкчије рађено. К;|Д у уставу стоји, да задругарн имају право гласа, без призрења на то, колнко плаћају непосредне порезе, онда је јасио — а то је познато и свима члановима усгавотворног одбора, да се тим ишло на то, г.ако би се бар код задругара ублажио утицај цензуса Ту су повластицу за задругаре нарочито заступали н изкојеаали у уставотворном одбору радик&лнн чланови одбора Кад је у Уставу казаио. да код задругара не треба узимати у обзир цензус, него да свакп има право гласаља без обзира на количнну порезе, коју плаћа, онда сам ја помснутим расписом учннно оно што сам по усгаву н закону морао учннити. Јер иначе не само што мојединн задругари не би нмали привилегију, коју им устав даје, да имају право бнрачко, ма колику порезу плаћали, него бн мапротнп њихово бирачко право везано било за много теже услове, пего што је бирачко право осталих грађана: у употреби свога бирачког права задругари бн увек завнсилн од воље старешине задруге. Ја мнслим, да устав то неће, да устав то забрањује Устав даје право гласања сваком задругару који н.шти своју порезу, ма колнка она била, на то је овим расписом и објашњено Наведен је против избора још н случај, који се десио у београд. ом1птнми и за којн је тако1)е н сам извесгилац прианао да у извесној мерн постоји, а то је да је зби.ва у азбучни списак уведен извесан број гласача пошто су бирачки снисковн закључени : и та промена у списковнма иијв јављена суду, као што закон наређује. На свакн начин то је замерка за коју онај који је крив треба да одговара мред судом али та замерка била би тешке природе тек онда, кад ти доцннје уведеии гласачи, по уставу и нзбор. аакоиу, не би имали сва својстиа правних гласача. Међутим то не стоји. А то: што је списак доцније попуи.еп , само је Формална погрешка, која но може ни најмање утицаги на исход избора, а за коју кринац има да одговара пред судом. Још бих могао п. бијаги неке Још "ситииЈе замерке, као што су : да су дпа страна поданика гласала, да су иеке ипборие маневре употребл.авапе при избо]>у у Чачку, те с тога да се хтео неки део војске нз Чачка прсселити и у Лозммцу и т. д. но оне су тако нсгшатно и очевидно натегнуте, да нијо нимало потробно о н.има ОЗбилзНО говориги. Само ћу мапомонути то, да не стоји онај павод, као да сам ја мекакаи мрезндијал слао односно премештап.а те баториЈе на Чачка у Лозншгу, то про■идијалом удешавао у томо некакну изборну манОвру. То аис-влугно не стоји , Јор Ја на томо нишга радио писам.

Против ових избора опозиција наводи даље и то, да су многи кметови утицали на изборе па им власт нншта ниЈе учинила, него су само због тога тужени суду. И на то г. Машић каже: „Каква Је вајда од тога што су они тужени суду кад су они већ постигли своју цељ " Ја мислнм, да је свију мас тежња била да само судови решавају и суде о правилностн поједпних органа општинске власти у изборним пословима и да судови само казне безакоња, која би се учинила од стране појединих органа општ. власти, и за то су и одређене нарочите строге казне. То се баш и хтело постнћи и да полнц. власт не решава да ли су кметови правилно или неправилно при изборима радили У томе и јесте највећа гарантија што је ово пренесено од управне на судску пласт, а кмегове бира себи сам народ. Међутим, колико је познато, крло мало има такних жалаба протип кметова такз мало да просто не вреди о томе ни говорнти; а не можемо мислитн да су опозиционари који су онако ватрено доказивали незакнитост избора смиловали се те нису хтели тужити кметове, који су какове незаконитости учинили. У опште врло Је важно констатозати да Је против ових избора мање жалаба поднесено но што Је икада до сада било Чак је употребљено за доказ о развијеној великој агитацнји у корист радик. странке ч то, што су неки министри путовали по земљи. У целом уставном свету чудиће се, кад чују, да у нас опозиција замера министрнма што путују, док код њнх министри баш нарочито путују ради агигациЈе. Код нас се ето замера и томе што су некн министри због важних послова путовали. Ја мислим. напротив, да се можемо радовати н да можемо и то поздравиги као знак утврђене парламентарности што миннстри могу садо, путовати по земљи а не да се морају као пређе криги у престомнци од народа Г. Машић, коме признатн морам колико бистрине толико и ватрене заузимљивости за сгвари своје партије, не могавшн довести у везу коректно понашање власти н своју погребу да нападне опе изборе, нашао Је нзлаз у томе, шго вели, да, исгина, полиција ниЈе нншта радила при нзборима, али Је кришом преко кметова утицала. Наравно, тако се може тврдити све шго год се хоће. Мени је довољно то шго је један од наЈвиђенијих лнберала свечано овде у Скупштцни потврдио, ла се полиција ниЈо мешала у изборе; а што се тиче кмегова њнх народ бнра, а ако Је коЈи шго скривио ено им судова па пека их туже. Међутнм већ сам казао, да ни против кметова нема скоро никаквих тужаба. Г. Велнчковић, који је у дебату први унео издишан патос н штегну раздраженост, не угледајући се на наметну хладноћу г ; Авакумовића, чуди се мени, зашто га нисам тужио, што мн је онакову депешу послао, какву Је овде он прочнтао. (Велнчковић : није депеша него писмо). У целој тоЈ ствари о либералном збору у Сикирици могли сте сада најбоље обЈашњење добити из самога гомора г. Велнчковића, јер с . о се овде уверили, да омако ватрени темпераменат г. Величковнћа ни]е подесан за држањо мирнога збора, те се због гога могао десиги и нерод и друге носугласицо. — Па ипак переда ннје било нити им јо спрочен п.ихов партиски посао. Што га ја иак ннсам тужио то је :>ато, што у опште од 1. Маја ово г., од како сам дошао на оио место, Ја сам смега 3 — 4 тужбе но штампарским кривицама поднео, и то за увреду Вешчанства или па увроду Устава; никакво друго тужбе поднео нисем »• По начину писам.а у исту катогорију са садашњом штамном уврстио сам и писмо г. Волнчковнћа. Знпм дп 110Т0 со чудиги. многи можда поћото ни одобравати, што сам овако писањо оогављао беа опгугкбе, али ово 88м1то сам тако учннно: Унок сам с.маграо и оматрам омако пноап.о за боаопасно п без важноотн, н ди му тужба ноко аажности може дати. Као и г. Велнчковић, многи, по сној прилици само ту важноот и тражо, МоЈе јо мишљењо да је но ааолужују, па им Јо нисам ми дао. (Вурно одобравам.е). Напоменуо Јо г. Волччковић у низу смоЈих непада и Горм.у Му гницу, Тамо со досио Јодам елучај, о ком Јо меми одмач срески начолник но дужносги јанио: гамо су издпваго бирачке карто свмма, па и онима, који ниоу платмли пореа. Ја оам иаредио одмах, да Со емс го карго одуаиму и да ео поиеде иограга, м