Народна скупштина

4 САСТАНАК -

знате ли шта је изашло. Изашло је то, да је један неписмен, нначе поштен, кмет, издавао бирачке карте по упуствима и наговору свога писара. Кад је кмет упи ган, зашто је издавао бир4ч. карте и онима, који нису платили иорез , он је одговорио, да он незна како греба по закопу и да му је тако Ната закон протумачио. Дакле, писар је намерно издавао те карте па је онда јављао опозицији, да су издаване б1.рач карте и опима, који нису плати.ш порез. То званична акта тврде, а овде је врло лако разумети везу између догађаја (Одобраваље). Каже опозиција да је илада употребпла сва срества да избори испадну у њену корист, јер је сазнала да су слаби изгледи да ће она своју це .1> постићи и да ће добити већину. Господо, ми знамо из иокуства а и видели смо како го изгледа, кад влада хоће да употреби сва срества, па да једва добије малу иећину, коју иначе у народу пема Видели смо, господо, да је зато било потребно да 15—'20 хиљада прође кроз тамнице, да је било потребно и кундака и копопаца н ФалсиФикованих спискова и диогласаца н т. д. Свега тога било је потребно, па да. се једва скрпи нека већина А ево суда опозиција тврдч, да су довољне неке сптнице, које је једва напабирчила по бира.шштнма, па да помоћу љих радикална странка добија преко стотине посланика, а иначе не бп добила већину! Из овога би следонало, да би садашња влада само мало јачим срествима могла довести у Скупшгнну саме радикале и опозицију са свим пстиЈнути, а да опет не употреби онаква сресгва, каква су пређе употребљааана за добијање мале већипе Све нам дакле спедочи, да никаквих Факата нема, да је влада или полиц. власт ма какве мере предузимала чли потребе имала предузиматп, да себи стиара оволику нећину, те да се праиилан ток избора и израз народпе воље помути. Али на што тражнти јачих доказа о потпуној закопигостн овнх избора, него што је Факт, да против оних избора нема скоро никакве жалбе ни код вериФикиционог одбора, ни код судова, ни код управннх власти. Да јо било неправнлности, морало бн бити и тужаба. Замерати изборима противу којнх нема жалаба ни од опозпционара, ја мислим да је сасвим неогравдано и да се ни по чему не може ни посумњати у н.ихову потпуну правилност. Г. Кундовић је једиом општом Фразом почео како се је полиц. власт мешала у изборе. С тиме се, као што смо чули, није сложио г. Машић, који је казао, да се полиц. власт није мешала у изборе, него нагађа да је кришом преко кметова утицала. Ја морам овде тражиги Факта од г. Кундовнћа да наведе, коме је лнбералу у земљи спречено да не иде па зборове, да не гласа, да не употреби ма које своје прано ? Извесно је да од како поетоји Устав и уставност у нашој земљи, пије о:;олико изборнога кретаља било, нити је оволико зборова држано; нарочито либерали никада нису оволико агптовали по земљн као сад То је такође доказ да су потпупо слободни били, јер они су увек позпати бплп као тихи и троми у политичком кретаљу, те не улазе у агитације, где би могли паићи на пргребу да савлађују препреке и да се изложе каквим незгодама. Један ми је господин из опозиције замерио н го, што сам јја тражио извештаје о свима зборовима што су се држали у земљи. Па то ми је била дужност господо. Али извештаје сам гтражио не да спречаиам него само да зашгитпм слободу збофова. Можда не би се могли мирно држати да их власт није свим средствима предохране заштићавала. Бпло је на вишо мсстараздраженостп и онда требало је пекога ко ће последице раздражености да предупреди. Мислим да ту нема шта да замера опозиција, јер је тим баш њој највећа услуга учињена. на коју иначе и но закону има прааа. Напослетку нећу да пропустим ни оно звонце, које се сномиње, те да се види колнко су страшне мере, којим се вели да су власти на нсход избора утицале. Дакле вллда. власт н владини људи, да би одвратили опозиционаре од гласап.а прогиву нладе, пронели су глас како има у опозиционнм кутијама звонце које одмах зазвони чим ко гласа, те ће се одмах зпати, ко је гласао з& либерале. Та, господо, против те великз ујдурме зар гшје довољно било, да се нађе један одважан либерал, да први спусти куг-

10 ИОВЕМБРА СТРАНА П

лицу, те да види, хоће ли зазвонпти. Сне мношгво осталих могло би онда без страха гласати, кад би видели, да оном првом није зазвонило. Па ако се ннједан није могио наћи, да се први усуди на тај опасни корак,^ онда за таким бирачима не треба нн жалити (Смеј и бурно одобравање). Не могу пропустити, госполо, да наведе.м и тај Факт, да прн овим изборима није било нигде никаквих нереда. Господо, кад на 120 0 бпралишга нигде нпкаквог нереда нема, онда и опозиција требало би да буде праведна и да призиа то као један од најпоузданијих доказа о законитости избора и о успешиом старању владе, да слободу нзборпу потпуно заштигн. Међу тим опозицнја, да би то прианање избегла, вели, да је ре \ био услед самог изборног спстема. Ја, госиодо, искрено да кажем, не би саветовао опозицији, да пристане на то, да властн о изборима са свим скрсте руке, па да очекује ред од система изборног. Из свега овога, господо, може се јасно и иоуздано из 16стн, да су ретко кад овако слободии и законити избори билн, као што су ови а го се изводи не само из непобитних Факата, него и из онога што се љима од стране онозиције замера. Шго се мене тиче, ја вам отворено исноведам, да по мо.ме најдуСљем уверељу, из^ори су вршеии потпуно правилно; прекори о утицају власти, са свим су неосновапн. Који би год пмао какво год моје писмо, акт, наређеље, којим би се ирепоручпвао утицај на изборе, иш ма шта слично, нека све објавн н нека ме у лаж утера. Алн ие само нисам ннкада тражио утицаје те ирсте, него сам, на против, упек захгевао од чиновника ово: Не тражим од чиновпика никакву партијску услугу, не само ле тражнм, него је забраљујем. Тражење паргијских услуга од чнновника, деморалисало је наше чиновииштво, и тога не сме нпше бити. Ово сам и у јавном раснису свима поновио, јер тежнм да се том деморалнсању чнно шпшгва коначно стане па пут У похиалу њнхову могу рећи, да су се опи коректно понашали, тако, да ии опозиција пије могла изнети конкретних Факата прогив држања њиховог о изборима. Што сам год радио, господо, радпо сам отворено; сва су акта и поверљнва и званична преда мном (показујв руком на акта, која су на столу) н ја дозвољанам свакоме од госноде посланика да нх разгледа. Тако радећи постпгнуто је , да ни жалаба протнву избора нема, н увндело се да је ово и најбољи пут успеха. Све нам, господо, речито говори, да су овн пзбори свршени у највећем реду, у највећој слободи, у свему законитн и правилпи, извршени свуда без икаква угицаја властн. Јован Авакумовић. И ја сгм увиђам, да је Народна Скупштина уморена, те не бих тражио реч да иемам потребе да се личпо објасним са г. министром. Господин министар је казао — бар тако сам чуо , јер нисам овде био, да сам ја нетачно иреставно случај у Гроцкој; казао је, да је председннк напао поштара сголнцом, и да је у томе би 10 нереда (чује се није тако казао). Добро молим вас. Кад министар го није рекао, друга је ствар. Друга је стнар — коју сам и ја чуо о о ономе президијалу, који каже да није истиниг, а ја тврднм да је иетипит гај президијал о нремештају дивизиона из Чачка у Лозницу. Званичне новине потнрђују и ако је обзнањено од стране војне власти , да се за дивнзион чачански набавн рапа п остало у Чачку, да је после тога дошао президијал који су чнновнпцп миннстарства војног читали, после кога је минисгар војни наредно држање друге лицитацијо, а да се не набавља рана у Чачку за то, шго ће да се преместн. После тога опег је мин. војни решио да дивизион остане у Чачку, па је преко званнчних новина наредио да се набане потроба за њега чине. Ја верујем да се је господип мнннстар ослопио у овоме на своје млађ^ чиновнике, али дозво.шће ми г. мннистар да су тако радилн и другп мпнистрп његови претходници п да јо министар унутрашњпх дела г Ннкола Христић удешавас} ствари на тај пстн начин, док је био на влади, преко г. Шурдиловића, који је извешганао , да су неки од раднкала извршили папад на судницу извесну. Ми смо знали да је то неистнна изпесена од сгране г. Шурдиловића, л миниотар је томе