Народна скупштина

СТРАНА 83

да се тим факгима користн, иего да тим фактнма догсаже да се рађање једиог Јосовиа јавља као иемииовна иоследица друиЈтвеипх ирилика и далско ве1|Нх иогрешака владиннх, које је требало шго и])е нснравити. И самп ћете знати, да сс цскључцво закоиима пе може такво зло искореннти. И акс хоћете, да се таква зла нотнуно нскорене ту треба уннштнти њнхове уз.оке, којн лсже у друштвеном стан.у п који су толико сложеин, да за то треба ннше времена. Нема сумње да н закоии полажу томе доста; и занста у колнко се њима могло да стане на пут томе злу, стало се је, а то доказује сам број утамањеннх зликоваца. Резултати дакле иајјаче доказују, да јо влада учпиила све што је могла п да је иокагала велики успех у штићењу лнчне н нмовне безбедиости кад је број зликоваца, који су жнвели ио шумама и које је оиа затевла, смањила за тако кратко вреле са 57, које убијеипх, које похватаипх. Овде се може само иришање одати В4адн а никако ирекор. Прсбацује нам се, да ми иросто парафра.|ујемо вла ииу беседу, н да ие износимо ннкакве народие жеље. То нам се иарочито пребацује у оном делу нрнвредиом. Да вас не бпх дуго морно, ја вас молим, узмите оба става из једне и друге адресе, који говоре о привреди, па ћете наћи да је далеко боље, далеко јаче истакнута та жеља нашега народа у адреси већине него што је то учињено у адреси мањиие. Госп.дии Машпћ критикујућц тај део изволео је рећи овако: „ја сам очекивао ,од Народне Скупштине, да ће раднкалпа већнна опшириије говоритн о том привредном делу. Он каже олако, лако се у онште могло кааатн. како се у опште п пише адреса, али ту иримедбу најмање је пмао права да стави г. Машнћ, којп прпмећује чак и то, што је потрошена онолико велика артнја за адресу. Господо, мн чак немамо нужде да нашој владн, која је ионикла из наше страике, нншта внше да кажемо односно прпвреде. Наш програм, програм радпкалне странке, пма свој прнвреднн део, и кад се влади, која је изпшла нз те радикалне странке каже, да се од ње тражи систематско нзвођење нрнвредног програма, њој је све казаио, шга пма да се каже. У осталом, да ово стоји, да радикална влада и ради и да чак ми нисмо имали нотребе, да се тиме бавнмо, Ја сам сазнао, да ћемо иматн око 15 — 16 закона чисто иривредннх, а то је толико, колико либерална нартнја за све време своје владавине није поднела. (Одобравање). Што се тиче спољне нолитике, у томе ће бити јачих људи од мене, који ће говорити. Али ако н тај део ма површно разгледамо, опет ћемо наћн да је њнхову адресу днктовао искључиво њихов иартиски нитерес, наћн ћете пзразе, којн су под тнм иритиском партнскнм нспали. Дко се више узме са стилистнчке стране, одмах ћете опазити како се више натезало, како се није нмало ослонца н грађе за оно што се хтело у радњи владиној и радњи странке осудпти. У адреси се каже (чита): „Народна Скуиштина н цео иарод срискн деле тугу, коју је Краљевско Намесннштво нзразнло, поводом мучког убпства српског внцеконзула у Нриштини и жали н све друге потресе, које је пскусио српскн жпваљ, равноираваи с осталпм поданнцима Његовог Белнчанства Султаиа. Ну, уздајућп се у иравдољубље отоманске царевине, Народна Скупштниа иада се, /1а ће Влада Краљевског Намесипштва еиергичипје иастатн да се сва та интања с Внсоком Нортом расправе начниом, који одговара достојанству Српске Краљевпис и нотреби одржања срнскога живља". Ако је то родољубље толнко, да се на њ може рачуиати, онда је мислим сасвим излншно анеловатн на владу и тражитн што „еиергнчнијп" рад. Јер ако је правдољубље султаиово толико, да се либералп у њ могу уздати, онда су само могли молити владу да буде мање енергичвија, јер правдољубље султаново нскључује епершју владину. Нриродно је да се енергија нојачава сајачањем препрека, које треба савладатп, а кад је те нреиреке уклоипло правдољубље султаново, онда нема смнсла тражитн што више енергије у раду. Сама логнка иајбоље доказује, колико се морало натезати с том ствари. Госиодо, ја се надам да мн је са свим исиало за руком да вам ону разлику у мерилу, које је одре-

ђнвало радикалиу сграику и в.1аду, од лнбералне страпке локажсм. Мнслим, да сам својнм говором доказао, да је нас у нраиљен.у адресе руководио једнно ннтерес нашсга народа, а лнбералиу странку нптсрес чнсто партиски. Јасно је, да мн као иосланпцн пародпп можемо примити само оиу адресу, која одговара пародним а не иартнским нвтересима, а то је пацрг адресе, који је израдпла.одборска већпна. Јован Авакумовић. После говора мојпх другова п ирнјатеља, мени је осгало врло мало да кажем о адресама мањние н већнне. И унраво ја сам мислио да говорим далеко мање ^а ме нису говори из већине нзазвалп да кажем више, пего што сам мислио. Пребацује се од сгране већппе, ман>инп, нама либералима, на ирвом месту, да ннсмо нмалн места, да иисмо нмали разлога, да у свом нацрту адресе чпнпмо нрекоре о н весннм делпма, о пзвеснпм фактима. На другом месту каже се да диберална страпка, да мањина скупштннска чо ради из пиртизанства, да то чннп да се иопуларише, као шго рече један од иредговорннка. Ја мислнм, госнодо, да сви тн ирекорп, који су пали, мањипн скуиштинској, иису бплп на свом месту. Вп сами врло добро знате да је у беседи на ко.ју одговара адреса, говорено о томе, говорено о истим фавгнма, о истнм делима, о којнма н мн говорпмо у иацрту паше адресе. И адреса већнне такође говорн о нстнм фактнма. Разлнка је само у ногледу, којн нма већпна н којн има мањнна па г.ста факта, дакле иеиа места прекору, као да мн говорпмо о гпм фактпма пгго хоћемо да се понуларишемо, и то говорнмо као онозициоиарн, као партнзаин, јер као што рече један нредговорппк, то је нрнродпа логика, то је ириродан ток сгварн да о томе говорнмо одговарајућн на пста факта у беседп. А како ћемо о томе мп говоригн н какве последице пмамо на та дела п факта, то' је друго пптање. У осталом, п да није у престолној беседн, па коју Скупштпна одговара својом адресом, бнло говора о томе, нрн свем том, ако скупштниска већина. н радикална страика зна шта је то уставпост, шта је ирава иарламеитариост, опда не бн нмала ирава да пребацу.је песамо скупштонској мањинн, већ нн једном једчиом члаиу скуиштине, ако бн у том свечапом акту скуиштписком, где народ говорп са владом н круном, зажелео да говорн п о иредметнма, који ннсу помснутн у нрестолној беседп, а за које налази да су такве нрпроде. да су толнко важни, да заслужују да се п о њнма говори. Вп сте иам п прошле године нреговарали исто тако н прилнком дебате о адреси н прпликом других Нс1ших иредлога, које смо чипили у уверењу, да могу н треба дл олакшају овом пароду, а вп то не хтедосте усвојнтн. Више пута, велнм, пребацивали сте нам, а и сад нам пребацујете, да то чпннмо пз пожуде за нопуларношћу. И таЈ ирекор не треба н ве сме да иадне. Ми кал што у овом дому предлажемо у корист народа, као што и сад нредлажемо н као што ћемс н у будуће предлагати чннимо то вршећп своју дужпост. Такав је и паш говор о адресн која то по иашем иајдубљем убе1)ењу, обележава ираво стање стварп н исказује нстиннте нотребе народа. Кад мн то ридимо, ми знамо да тнме вршнмо само очекивања нашпх бпрача, који су пас овамо за то п иослалп да се трудимо н радимо, да задовољимо потребс народне. Ну норичем да, радећн то, може као резулгат тога да буде наше поиуларисањс; ну ирн свем том го се ие може казати да иобуда за те иредлоге лежи у тежњи за популарпсањем, већ се на против мора иризнати, да то радпмо, као што рекох, из дужности, коју су нам бирачн наши дали и нз осећања према земљи н отаџбинн нншој. Оба та нрекора одбпјам како од себе лично, тако п од мојих другова п мцслим да пије бнло места да се овде уиотребе. Прелазећи сад па садржниу адресе, ја ћу у неколнко да обратнм пажњу Народне Скушптине на адрееу одборскс већнне н иа адресу одб. мањиие. На првом месту ми се у овој адресн разлпкујемо у оцепн општннског закона, Ја нећу сад да нопављам разлоге, ксје су мојп иријатељп о томе изпели. Наномеиућу одмах да је пекоректан онај нрекор као да ни смо требали да говоримо против оиштпнског закона, кадсмо га лане вотиралн. Тако ипје. Садашњп је оиштннски закон, На-