Народна скупштина

СТРАНА 82

у почетку свога говора рекао је : како је то веома деликатно и тешко питање, рекавпш да је самом деЈшкатношћу тога интања нрннуђен да н нреко тпх тегоба н тешв!оћа загазн у говор, те да да бар иравац дебаш. А.ш одмах за тим, чнм је почео да говорн, убрза је заборавно н тешкоће ц тегобе ап је нзнсо само тврђен.е п наводно како су код нас врло тешке унутрашње н спољне нрнлпке како се налазнмо у врло жалосном ндеалиом н материјалиом положају, п како му те прилпзе ие доиуштају да затворн очп пред тако жалосннм и тешкнм фактом, те опомиње на слогу, алн гек пошто се изјаснпо за адресу мањине. Та бн слога бпла дакле у томе : да већпна усвојн адресу мањине. Ја не вндим да бн о томе вредело говоритц. Део тај гов>р лпчио је на увод какве велнке ц дугс беседе, која на жалост нпје нп бнло овде дакле п иорад иајбоље воље не бн нмао шта да кажем додаје заиста лнтерарнн об.шк наше адресе био од ве.шког утицаја на Г. гово]шика те је на садржниу и заборавно. Од свпју јутрошњнх говорнпка Г. Кундовпћ био је још објектпван у толико, што је покушао као што је лепо Г. Рпбарац рекао у своме говору, јер су њиховн доказн п осталн у покушају, нокушао је велим, да доказује пезаконнтости у унутрашњој полнтнцн. Г. Кундовић је бар нокушао, да ово што тврди, ослонп на нека факта. Разуме се, да му бро.ј тпх факата, цз којнх је он хтео, да донесе једио ошите иравцло није толнко велнки, да би нз њпх могао стваратн закључке, којп су му потребнп, већ својим ма.шм бројем, кад бц н иостојали, јављају се као изузетцн, којп иотврђују правило са свцм нрогнвио оиоме, које је г. Кундовнћ пз њих хгео да нзвуче. Алн свакако, он је бар једпнн покушао да своја гврћсња подупре ко.шко толнко и неким фактцма. Норед побројавања, онога што су другн већ коза.ш, он нарочиго удара гласом п кан;е: да бпрање кметова иде тако, да лнбсралн не могу да дођу на кметовску столицу. Навеоје два случаја. Уа једиога вели : да је седам пута биран, па није могао, да му се нотврдп нзбор. То ннје нншта чудио. Он може да буде бираи 77 путц, иа ако је свпх 77 иута било неиравизиостн таквих, да му закон не може да даде санкцпју, онда не треба да је чудио, ако иосле 77 иута на постаие кмет. Ја дакле мпслим, да му тај доиаз не стојп. Нос.'е је п решао г. Кундовнћ на наше фниавсије, п каже: да су оие врло рђаве. До душе инје оиако како би ми жслели, али с тога што иам фннансије не сгоје у оиаком стању, у каком бн ми желили, не треба ту бацати крпвпцу одма на ле1,а раднкалие страике н казати: да ту влада ннје нншта учнинла за државне финаисије. Око тога питања не треба да се више бавнио, јер мн свн знамо да је влада створнла иеколнко новпх нзвора фпнанснскнх, одузнмањем двају моноиола п експлоатацнје државпе железннце нз страних руку. Сам факт тај, доста говорп о брнзн раднкалне странке да се фииансиско стање у иашој земљи поправн п ту нема нотребе, да владу браипмо од напада, јер кад дела овако сјајно говсре, уста могу Да ћуте. Даље се казало, да је друга погрешиост владнна у фпнанснској политннн та, пгто се никако не штеди, него се чнновпицн пензноннрају вемнлнце, а другн се ностављају на њнхова места. Ја ту прнметбу могу још мање да разумем, нарочпто, кад она долазн од људн, којн су токо дуго владалн овом землЈОм п којн пмају ту боља познаван.а, чо што га имамо мн. Ја не могу да разумем, како бн то било, да нлада која је одговорна, нма чиповншсе у које неперује. Влада мора ниатп нраво, да може ностављатн чнновннке онакве, који ће вршнтн тачно н.ене наредбе н у које она пма поверења. Ја не знам каква бн то била одговориост владнна, кад би јој ми ноставља.ш чнновннке, а пе она п ко.ја је за н.пхове рпдоне одговорна Скуиштнна. Споменуто је измс); осталог п ово : влада ннјо имала ираво да врати додагке офпцирнио, које је Скунишша буџетом укннула. Јест, госнодо, Скупштнна Је буџетом укинула те додатке, алн у закону додацп офицнрпма пнсу укннутп. Сад ш'а је радио министар војин ? Он је ниао два закоиа: једап по ксмо официрн пмају нраво на додатак, а други јо иојни

буџет, по коме су додацп укииути. Ту мииистар самом Скуиштнном доведеп је у ноложај, да је морао учиннтн крпвицу у очама опозпцнје; јер да је рад о но буџету, огрешпо бч се о закон, а радећн но закону огрешпо се о буџет. Ја мпслим, да би мпнистар учпнио дали;о већу ногрешку, да се огрешпо о закоп, него нгго је новредно буџег. Свакако, једно је миппстар морао учнппги п го не крнвицом својом, већ кривицом Скупштние. Крпвпца је Скунштпне у томе, што ппје исту ствар решпла п у закону; а Скуиштш.а онст није могла зато, што јој ,је повшчењем војног закона, одузста могућност, да и у закону укине доштке. Госнода лнбералп знаће, да се свака нознцнја у буџегу може укинутп онда, кад она буде укннута п у закону. Носле је дошао расппс г. мнпнстра фпнанснје. Ту се опет каже: даје мпннстар финансије, сасвпм неуставннм нутем протумачио једно уставио нарећење п то онда, к&д је задругарима дао право да могу гласагн, платпв само личну норезу. Менн се чшш да је ту мало било места замерци. Они су, говорећн, о том расиису министра фннанспје ударали на' очпто па то, да је миипстар узео власг законодавне Скупшгине тнме, што је тумачио Уставна иаређење. Госиодо, то је паређење јасно н оно је добпло своју прпмеиу и у самом нлбориом закоиу, а миннстар је нозван, да рђаво разумевање закоиа евојих потчнњеипх оргаиа псправља. И кад бп се то узсло као тумачење, оида бп се свакп упут мпнп стров могао назватн — тумачење закопа нлн устава. Вин1е о овом нитпњу нећу да говорнм, а то с тога, што је о њему доста говорено н што је оно расправљено још у говорима о нзборнма. Алн да је адроса одборске мањине запста једнно као агнтацноно срество наирављсна. п да су ту диктнралн само партнјскн иптереси нарочито се видн из оног додатка, где се тражи укндање монопола. Господа лнбералп прнзиају да је наше фниансиско стање врло рђаво, призиају да има дефицпта, признају, да се још ипје дошло до буџегске равнотеже, а сад граже онет да оду :му од државе ова два обнлага извора. Ја сумн.ам, да бн лнбералн, кад.бн на влади бпли, пристуннли овом кораку, тнм пре, шго не бн моглп да иађу других прихода и да замеие ирцход, којп бц моиоиолн далн. Дакле, госнодо, ако поредимо обе адресе, адресу одборске мањние н адресу одборске већине, онда ћемо наћи, да адреса већине у свему боље одговара^ономе, чему треба да одговорн н да је она јаче пмала на уму питсрес иарода, него адреса одборске мањние. У адрееи одборске мињине, нарочнто се удара још п иа то, да код пас није била довољио заштићепа лнчна н нмовча безбедиост и да није бнл > сло^одних нзбора. Сам тај факт, господо, да је раднкална влада иустила пз апсе све оие, који имају права да гласају, сам тај фикт доказује, да је радпка.шој странцп, а нарочнго владн највнше стало до тога, да нзбор буде што чистији израз народне воље. Што се тиче лнчно н пмовне безбедности, ту се у адреси мањнпе бацпла просто .једна фраза. Кад се већ узело тако одрешно п одлучно да тврди, да је безбедност лпчна у толнкој опаспостн онда је требало нзаћн овде са датима п фактнма у руци. Где нам је, господо, статистика? јвп којп тако ревиоспо нрикунљате све доказе, којц иду протнв владе, иа чак узнмате н онштниске објаве, зашто нпсте узелн статнсгнку ? нп бн је узелн, кад бн она ншла у ваш прилог. Кад бп н.у, госиодо, огвори.ш, ви бн видели, да је раднкалпа влада затекла 84 злнковца, којп су жнве.ш ио шумама, н да је од тнх В4, које убнјено, којс прсдаго, [којо \хваћсно 67, а да је остало сад свега 27. Сам тај факт у псто времо тако очнто, тако јасно доказује, да је то зло у колнко се влада старала, пскорешено. Алн разуме се, кад се^гледа кроз сгакло, којс ,ји обојепо у толикој мери нартнианстиом, да се иредмстн саснпм другчс ииде. Кроз такно наочаре можоге глсдати на смнл.с п кивпљо на ћете онет вндетн само грн.с н конрнне. Радика.ша слраикп, док ,јс бнла у онознцнјп, иробацпнила јс, што нма онакних раибојннка, али кад год јс радикплиа странкп с шм н.ппнла, нзшнла јс ннше но за то