Народна скупштина

— 15 НОВЕМБРА

СТРАНА 81

тако радно, томе ћемо братеки иружптн руку. Ко радн лрукче тај ће пас ва:!да наћи счремне да браиимо иаше најбнтније ннтересе. (Чује се: Тако је). Нека госнода н:( већипе скунштннске нашла су јутрос за нужио да учнне нрекор лањннн као да она тсра Скуиштнну на дангубу. Оно донста није лака ствар одговориги на онако зиамените аргументе каке је изнео г. Аганаснје Вучковић. Алн ја нримам тај тежак задатак на себе да докажем како г. Вучковнћ ннје и»ао рачлега да нребаци скупштннској ман.ннн да бајагн оиа отежава скунштинске иослове, јер иосао којн се сад радн толнко је важан, у коме нема места брнзи, да ли ће то одиетн у једну надницу внше или мање. Свакојако је овај носао важннјн од иосла којнм се нокушава да се од дуднња правп сирће. (Смех). Г. Анђелковић мој старн друг, у чију снрему н родол>убље ја ннсам ннкад сумњао н кога сал научно да свакад слушам да Iовори са логнчким разлознма, овом нрнлнком ме је нзненадио, држећн да мн немамо ирава и:то истичсмо пнгање о личној сигурностп у земљи. Он нам је пзнео да су то појавн, незгоде, убнства н т. д. од вајкада н да све то ннје сад створено. Ми госнодо то не поричемо ; нма увек елемената у друштву који су незадовољни и који хоће да жпве на рачун другпх ; алн опо пгго вас нагони и што нам даје нраво да пстичемо иитиње о лпчној неснгурности у земљп, јесге једаи очигледан знак а то је : да ако падне која глава, то је глава опозицпонарска, ако се упалп коме огњиште то је огњиште опозпцпонарско. То је факг којн н<;с нагонп да покрећемо ту сгвар докле го V се ова не доведе у редовно стање. Погребно је, господо, да сведем све своје доказпвање, сву своју оцену п унутрашње н спољие политпке паше, односно ваше владе. — И ја мнслнм да ћу најзгодннје учпнпти ако кажем да је унутрашња иолптика така, да власт вршн несолпднн елеменат, који се не устиучава да улазн н у сам з шчпн а то је горе него анархнја. У спољњем одношају паша јо полнтнка неодређепа н она преставља напуштање државних пнтереса. А како је адреса мањипе дала доста пзраза а за заштнту законнтог поретка државног н нравплнпји, беспристрасннјн поглед ва све послове државне ја ћу гласатн за њу уверен, да онда гласам за правац, којнм се обезбеђава слобода законитостп н обезбеЦвају најбнтнпјн ннтересн моје отаџбине. Михаило Поповић. Господо, беседа, коју смо чулн имала је два дела. Један је део онај, у коме влада говорп о својнм свршеннм делпма, а други у коме влада говори о томе шга мнсли даље да ради, у коме износи свој програм. Нрема томе адреса би имала, да обухвати оба та дела. У ирвом делу адреса скупштинска бп нмала, да изнесе своју оцену о ономе, што је влада урадила, да лн је добро или нпје ; а у другом делу она бн опет, по прпмеру владнном нмала да изнесе оно, што мпслп да треба урадиги ; нзнела би н она свој програм у који бн ушле оне иотребе народне, које шго ире ваља намнрптн, а нема сумње да их она најбоље познаје, јер је састављена нз људп којн живе у срединн народа. И ако има неке разлике између та два дела адресе, ипак, мени се чннн, да мерило, којпм нма да се мсрп п један п други део адресе, да то мерило мора битн једно исто : а то је општп интерес, ннтерес нашнх властодаваца, који су нас овде послали, ннтерес дакле српског народа. Он, н то једпно он пма да нас одреди хоћемо лн у ирвом делу одобрнти рад владпн а опет то исто мерило нма, да нам диктује шта нламо као непосреднп познаваоци вародннх ногреба, да унесемо у програм нашега рада, а то је оно, што бп се могло назвати на родном жељом Г. Рнбарац, мало пре, изволео је рећи, да разлнка ових двеју адреса и карактер борбе, која се показала у јутрошњој седнпцп сведоче : да је раднкална странка иаиустила гледпште, које је некада имала на адресу док је била у опозпцнји. Господо, ја сам опет из говора свпју говорнпка јутрошњих, које сам слушао оиет дошао до другог уверења. Ја сам дошао до уверења, да разлнка у овпм двема адресама иотиче са разнога гледншта на коме стоје радикална странка н либерална

онозицпја у пнсању адресе. Док је раднкална странка стајала на земљншту чпсто народннх пнтереса, п с тога гледпшта оцењпвааа беседу п адресу, дотле је, смем слободно да кажем, лпберална странка за мсрило оиога ирвога дела, :*а мерпло владниога рада узела своје нартиске интересе. Одмах у ночетку пзричем оно, што мпслнм даље да доказујек У оценн, дакле владе, радикална већина служнла се нскључиво мерн лом онштнх народннх нитереса, лпберална странка, пак служи се мернлом својнх партпјскпх интереса (чује се тако је.) Госнодо, за то су најбољп доказн говорп либералне онозпцпје. Којп је год пажљнво слушао говоре предговориика пз левнце, нарочиго онај, ко.ш све те говорнпке познаје као врло веште говорнпке, тај се морао зачудити од куд онако слабн разлозн у овако тешком н важном пптању. То се не може уннсатн у грех говорницима, кад су свп они познати као врло вештн и способии људи. Ту је једиии узрок оскудпца у материјалу, оскуднца у јачпм доказнма, коју пм је створпо правплан н коректан рад владе. Иравнлпост и коректност владииа рада, једннп је узрок овом њнховом неуспеху, јер пм он као шго рекох не даје доказа за њихова тврђења. Да бпх то доказао дотаћп ћу се њпхова говора. Полазнм са говором првога предговорника ш либералне онозпцпје. Ако се не варам, то је био г. Живојнп Величковнћ. Тај господин на првом месту наводио је као доказио сресгво да су се радикална странка н влада служпле разном недоиуштеном агитацпјом и неке законе ; гако је навео нзмеђу осталога п то, што су вели спремпли таки оиштписки закон на ванредној скупштини, којп ће им доцније прп нзборнма помоћн. Госнодпн је навео неколико нараграфа којнма је хгео да докаже да се садржнном тнх нараграфа убнја свака самоунрава општпнска и да пм је тако уређеиа општипа морала и могла номоћи. Нретресање, господо, тога пптања на свакн начнн ннје на дневном реду. По моме мишљењу нпје му овде било ннкако ни места. То се могло говоритн оида, кад се тај закон иравпо ; п кад је тај госиоднн, ма да се н сувпше задоцнио, почео наводитн разлоге, које су при прављењу тога закоиа изнесенп од госиоде либерала, онда је требало да има још само толпко сгрпљења да прочита и говоре нашпх људн, на би лако дошао до уверења да је тај закон ваљаи н добар. Нећу да кажем смешно, али на сваки иачии доста неозбнљно нзгледа, кад такав приговор оиштннском закону чпне људи, који прнпадају страици, која је вечпто говорпла, да народ за самоуправни живот иије зрео. (Чује се: тако је.) Господпн је даље навео н нзборнп закон, па каже : да је тај изборнн закон чак иаирављен иротивно духу устава; да је радикална странка за.једио са радикалном владом отишла толико далеко, да је ирављењем тога закона напустнла све обзире према уставу. Ту се госпсдин иозвао на члаи 100, који говош! о томе, како ће се гласатн за опште н квалнфнковане посланнке. И то нптање ннје нмало места да се потрже данас. То је пптање већ решено онда, кад је изборнп закон прављеи и већина је иашла да је нравилно разумевање те уставне одредбе онако, како је ушло у изборни закон. Мени се чнин, а на сиаки начнн ако нећу нмати више нрава, а оно толнко исто колико и госиодпн, менп се чини да би баш оно пмшлење, коЈе је господнн изнео, да бн оно бнло јак доказ кад би ушло у изборни закон, да се нисмо држали Устава. У осталом н то је нигање свршено п ту бп се могло господнну рећц: да је нрочнтав разлоге својих колега имао још стрилења, да прочита и нашеразлоге, мучно би дошао до тога мишлења, које је изнео. Даље је тај господин рекао: да је између осталих срестава, којима се радикална странка иомоћу своје владе служила да оснгура себп уснех у нзборно.ј борбп, било и то: што је поставила на важна места ненравгике. Ја вас иитам, господо, да ли је влада тим актом учниила какву незаконитост, и ако је учпннла онда је госиодин требао да иаведе закон, о који се влада огрешпла, н ми биумелидасе са њоме разрачунамо. Алп, госиодо, закон није повређен ; свс што је урађено, урађено је иа осиову закона. Том ирекору нема дакле место. Једном другом г. говорнику не знам како да одговорнм. Г. Алимпије Васиљевпћ одмах