Народна скупштина

СТРАНА 80

Предсеонику груписане општине живичке Дознао сам. да иредседник општине те не врши своју дужиост а чако исго н члановп њенп, погрепшо рамумевајућн ч .1. 91 закона онштннског. Председпик н чланови њенп врше дужноот у групнсаној омштннн све донде док избори у поједпнпм селнма која су сачињавала једну онштину жнвпчку не нзберу себи чланове општннс.ко н у дужност сс не уведу. Зато нрсиоручујсм тп да од данас па у будуће своју дужност нредседничку вршнш заједно са члановима н одбором. 7. Јануара 1890 год. Иожаревцу. Начел. срески П. Радуловић. Кад би на ирилпку, госнодо, та одредба закона биланејасиа.,. (Жагор), онда бн човек могао да каже, да каиетаи тако разуме тај закои п онда бп му сс зарЈп могло онроститн, али ова је одредба врло јасна, каиетан је њу добро разумео па ииак је дозволпо гажење нрава грађанских н иаређмво гажење закона све због иаргнјских питереса. Хоће ли скунштнна нлн г. Мннпстар унутр. дела, да учннн упот]ебу од овога документа, ја ћу му га ставптн на расположење. Господо. Одборска мањнна, коју представља мој уважени нрпјатељ г. Туцаковпћ, иарочито је истакла у адреси н то, да је иоштовање слобода избора вјппсно н у.; гажење лнчне н нмовне иеснгурностп п да усгавна иачела оједнак.стп нпсу поштована. Узимам задатак да докажем да је влада, односно њен члаи, г. Мннистар ун. дела, донста ногазио та уставиа иачела једнакостн према нама оиознцпонирпма, а доципје ћу се вратнти н на саму ствар о личиој н нмовпој несигурностн. По једниЛ члану устава — 2 4-ом за зборове нод ведрим небом, којн се пмају држатн, стојп одредба, да се само о томе нретходно мора нзвестптп власт. Устав ннје сгавно овде никакве наредбе, када се власт о томе мора нзвестнти п мп смо увек нзвештавали власт ире збора где 1.е.мо збор држати. Мн смо се за годнну н по дана скупљали мпрно у зборове и разилазнлп н ипкада ннје власт тражпла да се ми за држање збора нод ведрнм небом морамо нрнјавптн власти на трп дана ире. Л1еђутнм г. Мииистар ун. дела иоверљнвим раснисом од 13 маја ове год. Л : 15» наредно је нолпц. властнма, да се пма свакн збор прнјавити на 3 дапа пре но што ће се држатп Ја сам мало нре кааао, да смо мп овако разумели одредбу устава — јер се друкче н не може разумегн — н да смо тако н радплп ио њима, а да нам ппко није оајао на пут, а г. Мпннстар уи. дела ако је цуао каквпх других разлога да ову од])едбу онако разЈме, зашто нпје пзашао са отвораннм тумачењем тнх одредаба Уоава па да пре поручн властпма, да оне Јраже да се држање зборова под ведрнм небом мора нријавнтн, на три даиа раипје. Зашто да се к |>ије иза тајних распнса? Сам тај факг, што је Минпстар прпшао повсрл>нвостн н тајностн, кадар је да убедн свакога да је мннистар то нротпвуставно радп'/. Јер дејсчво једнога закона н законе наредбе ночнње од дана кад је објављен н тек од гога часа грађанн имају дужност да му се нокорава. Лакон н иаредба која није рсдовиим нутем објављена пема никакве ирипудне моћи. И кад није ово учинно г. Минпстар ун. дела, како бп грађани о томе знали, — то је иајјачн знак, да смо нмалн права држати зборове без прпјаве на 3 дана нре збора, н да власг ннје имала нрава да нас силом нанада н растерује као што је било у Петровцу :> августа. Ја сам, госиодо, предстанио Скунштпнп п иекоректпост, иезакоипгост н неуставпост данашње радикалне нладн, у н.епој унуграшњој нолтици, а сад нрелазпм на оцену онога дела у адреси одборско нећпнс, где се I оворн о владнној снол.ној полнтпцп. 11апред изјакл.ујсм своЈс мншлен.с, да Је ча полнтнки неодређеин, нссгална, без комннса, беа цнл.а, она упршг нредсгавља сомнибулисгичко сгаш н I I ћ) да докажгм. У осталом но треба гражпти

осуду у сампм догађајпма, који се сада иојављују, него и у узроцима, којп су претходплп тпм догађајима. Овај садањи нараштај васинтава се од~ радикалнпх аиостола за чјггаве две децепије у духу опште човечанске иравде, опшге "човечанске слободе, н го у тренутку кад је начело народностч п највећем јеку. И док се од тнх људи с једие сгране говорн да срнски иарод у краљевннн пма задаћу да нрво еебе уреди, н пошто то ностигпе, онда да се бори за своју неослобођену браћу, дотле се у нсти мах прича како мн треба да поведемо улогу у колу слободе целога човечаиства. Скупштниа не греба ннина јасннје, не треба јој иикаквн другн фактп па да призна пстннигост нашнх иавода у оцеип сиољпе иолитпке, него ово: лањске године убнјен је један сриски грађаннн у Градншту, одмах по том убијен је Бековац пз Вишњпце и^за све то српска влада ппје умела да прпбавп задоволења иовређеиом народном досгојанству. Та иеодлучност свакојако је охрабрпла наше суседе да још више кндисавају на наше народне ингересе, ва достојапство наше Краљевнпе. Та неодлучност — да не кажем немоћ, која је нашпм народиим иротивницима давала мах да онн нападају, привелаје у дело п у онај жалостан догађај нриштннски, варварско убнство нашег консула Марннковпћа. И влада до сад ппје умела да прнбавп задовољења нп новређеиим народном поносу н частн Сриске^заетаве, нп уцвељеној породнцп убијепог консула. Ако вам, господо, мањнна одборска предлаже за адресу да се од„владе^српске очекује енергпчнпје тражење задоволења за певипу крв српског конзула, то је свакојако оправдано п са традпцпјама нашега народа, са његовим бнтним ннтереснма н у садашњости п у будућности, то је гх то, што влада, на жалост до сад у томе није успела. Влада у иресгоној бсседи каже да ће се настати да се то нитање расиравп иа начин задовољавајућп. Само слаба утеха од тога кобнога догађаја прошло јо већ неколнко месецн н влада у месго да изађе пред Скуиштину са нрепнском штаје ио том радпла, она нам у ирестоиој беседи обећава да ће нам изиети препиеку о иптању иеутралном о интању, као што је 'Берданско. Имају господо још неке иојаве још неки узроци који чнне да је нама иолитика овако неодлучн&, неодређеиа, и да влада иенравнлно схвата наше сиољашње одиошаје. Један народ можо само оида да се одунре иавали туђннаца, , да досгојно извршп своју задаћу нацпоналну ако у њему буде дух заједннце н ) псто време ако буде једшктва у радњама свију његових п зваинчних н иезванпчннх фактора. Ми пмамо разлога да тврднмо да у даиашњем режиму народ нема јеметва за нзвршење његовог иацијоналног задатка. Лањске годнне јавило се Скуиштппи натрпогско друштво Св. Саве н тражпло 60000 помоћи и скупштииа је одбнла помоћ томе друштву. 1Ја ие само то, иего влада трпп да иа једном важном месту у старој српској иокрајиии седн човек којн се огвореио и још и;1вко владнног листа џепабетскн хвага у кошгац са тпм друшгвом Св. Саве. 1'азуме се да таквн нојавн којн иоказују да ни влада ни њена странка нису иа внсинн положаја, ннти могу да се уздижу нзнад сптипх моћнпх н нартиских [обзнра не могу донстп доброг иорода. И отуда са свим ирпродно иастаје то да иам народни елеменат у Македоннјн н Ст. Србн.јн оиада иред насртајнма бугарске нропаганде, којаје варварски дограбпла једну велнку жртиу, нок. нопи Стојана. Пнтн друкчије може битп, кад нити влада што ради, што треба да радн, ннти се помаже једно иатрпотско друшгво Св. Саве. Процен.ујући овако те сиол>не одиошаје, имајући овакав иоглед на наш сиољашњн задатак н наше националне ннтересе, адреса мањине одборске дила је — ја верујем — сасвнм натрнотски нзраз осећајима — н ираниц којнм треба да иде политнка Србпје у одношајнма са Палканскпм државама. Мн призпајемо да је потребна сагласносг балканских држава, алн оно у чому се разлпкујомо од иећипо, то јо иаша одсудна пз јана у том питан.у, Мн ирнзнајомо нотребу Солидарностн са балкапскнм народом алн нод услоном да со не днрају пнтерсси Српскс Ираснине и Српска илемопа. Иека ннко но дира Македоиију п Стару Србнју. Нека се но разбнјају наше срнско цркне, нока со не уииштанају нашп спомсинцп, н ко будо