Народна скупштина

ОТРАНА 79

тако јак, /1а је у<гинмо да Нпкола Хрмстић добије већину скуимЈтииску. И.шео сам овај страх као исихолошву основу, која нам отвара један иоглед на оцену резулгата нзбор~. Ви сад можете порицатн срчаност елемеитнма омозмцнје, м можете рећи да све те појаве не беху кадре да нх угрозе. Вн можете да се хвалите вашил радивалним елементом, како јс био јак да се касинје одупре иапредњаштву, коме је мод Хрнстнћем бмо иодлегао. Али вм не можате порећм, да сваки гра1,ании ма м омозицпонар, мма право на то, да му се делом нризнаду гарантмје за умотребу његовог грађаиског н иолптмчког нрава. А кад то дело оскудева V радњама званичнпх органа, ко.јн су билн умлетени у мзборну борбу, онда оскудева н основа, но којој бн се могло тврднтм, да су нзбори бмлм слободни. Међу тмм, госмодо ове околностн можете узетн м да су од сио редног значаја. Али ја ћу сад да вам наведем неке друге које, вм можете да нрпммте или да одбаците, ати оне ће најбоље да илуструју незаконнт рад прн о изборнма. Та факта најбоље карактермшу радњу н некмх органа државне властп У општмпп волујској у срезу звншком, начелнмк срески наређује да се бмрачке карте нздају до 11 септембра. Усљед протеста, он понова наређује, да се пздају карте, од 12 по модне, па до мрака. Вм можете м за то мо вашој навнцн казатм : „то нмје нншта, добмлн су карте" н ако тај факт садржи разговетно гажење закона од страие тога среског начелннка. Али ово што сљедује не може се мзврдатн, јер стојн забе.кжено у запмснпку бирачког одбора. Менм је жао, да вернфпкационн одбор ннје приметпо ту тпко значајну ногрешку, да је није саомштно Скупштннн, м да нмје тражио од Скуиштнне мншљење, шта треба да се радм с таквнм срескнм начелнпком ? У самиснпку бпрачког одбора општмне кучевске стојп, да је каметан срескп нотермвао онога чмновннка да сс одрекне председнншгва у бмрачком одбору, како бн могао доћп иредседнмк опшгпне на његово место. И не само то, што најјаче и најразговетнпје тв|)дн утмцај властн на мзборе., него у занмснмку мзборном налазп се нзјава председнмка бирачког одбора м још неко.шко чланова у којој овм кажу : да је капетан Милосав ТодоровиК облетао иа биралишту аосле гвога гласања и у 5 сати аосле подне звао јсдног човеке да му саоашти нску нирсдоу. 'Го се налазн занмсано у изборпом заипсннку. То за цело констатује утмцај властн, и верификациопи одбор, што је врло чудновато, ннје нашао за нужно да нзрече о њему свој суд. У осталом срескн иачалник, овај о коме говормм, иије само тога дана добно иасмју да утмче на нзборе, иего је једнога дана на срлском збору, у Волују, наговарао људе да гласају за радикалиу лмсту и као помаман и са највећим клеветама, устао нротмву лчбералне странке. Ја ћу у осталом тога среског иачалника оитужптп Скупштини н тражмтн нзвиђај за сад само констатујем, да нема те куражи, која би н пред оваквим фактнма могла казатм, да нпје бмло утмцај? м мрмтиска на мзбормма. Господо, ја мнслнм да у оценн мослова земаљскнх, свест једног народа треба да је очишћена од свнју иредрасуда, да је толмко храбра да се одумре свмма намастмма. Ну ирнзнајућм то, ја не могу да иревндпм п не осудмм чпњенмие, којима се нде на то да се та свест омаловажи илн нотчини, ма чијнм угпцајима. Ворба, која се водп за слободу ове земље, старпја је м од нас м од вас; за њу су каиале сузе и ваше н наше, за њу је текла крв п наша н ваша, као м драгоцсна крв. И ма колнко да желии да се ова борба сврши с нама после једнога слободоумног устава, па ла свн прегнемо на ојачање прпвреднмх ннтереса народннх, опет како вп у већинн радите, нзгледа, на жалост и сувпше јасно, да ће и гепсрација која после нас дође нмати мосао нашмх иредака, да се коље око најелементарнијнх иптања слободс (Онозмција : тако је). Већина одборска, доследна зар свмма досадашњмм већмнама у оценн нолнтике владппе, нука је похвала према кладм, м к уиутрашњо.ј н у спољашњпј нолвтпци нашој. Задатак је мој да нзнесем разлоге, због којнх не држнм, да је владпна иолптнка коректна ; да нзнесем разлоге, због к*ојнх мислнм, да

је оио, што је у адресм мањмне изиесеио, правнлно и да треба да се мрими. Доиста, госмодо, тешко је схватмти мотпуно п обележптн ноложај раднкалне владе; алм ова тешкоћа ие долазн од елемената, којм су у омозицнјм мрема влади, јер су ти еламентн тако васнмтанн да умеју да моштују нстинску власг. Та тешкоћа долазн од онпх елемената, на који се влада иаслања. То дакле долазн од онмх, којн су мређе друге учнлн н бмвалн ученм, да с^ норичс сам ириицин властм м државе. Ту ће се наћн људм, којн ммсле, да влада шго црни моћ из њмхове снаге, има дужмост да се потчммм њмховој одлуци п да нема права да тражм да се као иредставпик државнпх ннтереса ко њој нотчнњава. Ја нрнзнајем мотребу сагласностм мзмеђу владе м страике, на коју се влада наслања, алн одсудно морнчем, да влада треба да буде меми нзвршнм орган у рукама клубова страике, јер једна странкаа ма колнко јака била, не може ннкад предсгављати пнгерес целе земље. И онда од таквога рада могу штетовагн самн интересн државнм. Да бм то доказао, ја ћу да наведем један иример у нотврду мога говора, којнм ћу доказати мравмлност схватања адресе одборске мањмне. Ако станемо на оно гледнште, да су закоан мзраз оинме воље; ако ирпзиамо н усвојнмо да законнгост нредсгавља стање, које шгнтн интерес свију поједннаца, онда ћемо наћн, да интересм моједмнаца пз опозпције инсу довољно обезбеђеим н да су опн сгављенм ван зам1тнтне моћн законнтостн. Иада мн у очн нарочнго један одељак у адресп одборске већнне, у коме се мредставља нотреба: да се данашњој властм даје још „ јачи мах и у досадаи1њсм начину ирммене влаотп. Ја изјављујем огворепо н верујем без пкаквмх иредрасуда да би го бцла пајвећа заблуда и грех нрсма отаџбпнн дати данашњој властн „јачн мах" и већа нрава, која се не устручава нмати \ чешћа п у злочпннма. Да је овако, да је власт нмала учешћа п у једном злочину, даћу доказа пред Скунштипом. Вп се сећаге, а н цела земља бнла је жалосно узбуђена крвавнм линчом ћовдммскмм. Владнн лнст нашао је за -нотребио, да изјави, да је то дело „елементараи нзлив гњева народног." Оио, што ме иобуђује да о томе говормм го је, да докажем да у тој нојави нма један утпцај, радња властп ср. млавског, која ннкако друкче не може битн карактерисана иего као злочип. Нрегходмом мстрагом у том сгндпом догађају ћовдинском, доказало се да је један од внновннка овог крвавог недела био сам кмет ћовдмиски. Да бн се то загладнло и да би се кмету дао мах да можс учесгвоватн на збору радикалнмм држаном 24 Јуна, монишгеиа су сва акта те нретходне нстраг«. Та су акга у мојнм рукама, ево их. Ја нх ноказујем Скупштмии оиаква како су поценана. Опа су и тазо нсценеиа н дошла до мојнх руку . . . (Извесгилац већине внче: а од куда?) (Г. извесгноче уиамгнте на чему сге н ие чудпте се, а ја ћу вам одговорнтн.) Дакле, кажем, да је акг овако поцепаи дошао до мојпх руку. И сад нитам Народну Скуншгнну, којој је ваљда сгало до слободе н правнлног развнгка слободе н закоимгостн може лн бптн ишта жалосиије, него лн кад самн органи власти иа овакав начнн уншптавају акта н тиме спречавају, да се иронађе нравн чпнплац овога дела н може лн већмна скунштпнска и даље тврднтн нотребу да се овакој властн даду внше мрава м „јачн мах?" Одборска већипа одајућн мризиање владн за сав њсн рад у току прошле годние, наииа је за нужно да иомеие и то, како је оиштпискн закон пзвршнваи правмлио у духу самоунраве и устава. Јутрос моји друговн Куидовић и Велнчковић доказали су да то нс стоји, а ја за још бољу нотврду гога пмам у рукама један акт среске властн, који је случајно дошао до мојих руку. По чл. 91 закона о оиштпнамо, кад се разгруписавају омштмие, онда се ео грзо иредседпннн 1>азрешавају н онда кмег сеоскн иредузнма да вршп носао до избора председника. У општини жмвмчкој кад је за иредседника нзабраи човек, који се данашњој радикалској властп ие донада онда кепетап уиућује нређашн.ем нредседнику грумисане општине •ннсмо ове садржине: (Чита).